На данашњи дан 1452. године Стефаница-Стефан Црнојевић положио је у Котору заклетву Венецији на вјерност, примивши из руку которског кнеза војводску палицу и заставу.
Стефан Црнојевић, оснивач династије Црнојевића, главни је актер бројних дешавања на територији данашње Црне Горе средином XV вијека у којима је на простору Горње Зете израстала посебност Црне Горе. Споразум закључен у Врањини 1455. године између Стефана Црнојевића у име „зетског збора“ који су чинили представници 51 „дружине или општине“ и Зуана Боланија о прихватању млетачке власти без икакве принуде“ уз обавезу ратовања за Републику до Љеша и Задрима, докле се протезала млетачка власт, уз прихватање пореских обавеза какве су биле у вријеме Балшића и млетачку спремност да призна надлежности зетскога митрополита, говоре о првом узајамном и самосталном правном акту којим се изражава настављање државнотворне традиције из времена Балшића. Иако су тим споразумом регулисани односи између Млетачке републике и горњозетскога војводе и ратничких дружина, у реалности та млетачка заштита била је само номинална. Тим споразумом Стефан Црнојевић постао је господар Горње Зете тако да од њега почиње династичка лоза Црнојевића. Стефан Црнојевић суочавао се са проблемима за које најчешће није имао ни материјалне ни људске моћи.
Сналазећи се између сукобљених страна начином који га је учинио изузетно занимљивом личношћу, оставио је дубок траг у црногорској историји. Тај романтични витез, упорни градитељ и чувар зетске традиције, показао се као изузетно вјешт политичар и дипломата. Чини се да је у историографској процјени остао у сијенци својих следбеника, сина Ивана и унука Ђурђа Црнојевића. Од времена Балшића, кад су први Црнојевићи имали само мали посјед и неколико села у скадарском крају, до времена кад су постали господари ловћенскога краја и читавога сјевероисточног масива Горње Зете, њихова дјелатност препознаје се у често изнуђеним политичким обртима. Свакако највећи успјех Стефана Црнојевића је у томе што је успио да пробуди колективну свијест и повеже ратне дружине и катунске заједнице, територијализоване на подручју Горње Зете и на тај начин започео процес формирања државе.
Осамостаљењем простора Горње Зете отпочела је све чешћа и трајна примјена назива Црна Гора као територијално-политичке цјелине. Стефан Црнојевић оставио је своме наследнику заједницу која је већ била дубоко укоријењена у народну традицију.
И његов син, Иван, пролазио је кроз слична и тежа искушења.
Приредио: Миомир Ђуришић
