Бесједа блаженопочившег Mитрополита Амфилохија у манастиру Маине, 12. фебруара 2011. године
Остало је записано једно древно предање о неком епископу који је пловио бродом у некој од древних ријека, да ли је Волга или Нева, и на тој ријеци се налазило једно мало острво и путујући с бродом путници сврате на то оствро. И на острву нађу тројицу богомољних душа, који се обрадују тој посјети, па их пита епископ:
,,Браћо, ви овдје живите у пустом мјесту, како се ви Богу молите?’’
А они су просте душе, па кажу: ,,Μи се молимо овакο: Тројица вас и троје нас. Помилујте нас.”
А епископ ће рећи: ,,Гдје сте нашли ту молитву? Нигдје то нема записано.”
Па кажу: ,,Владико свети, ми другачије не умемо, ми смо прости мужици. Научи нас како треба да се молимо.”
И владика их научи молитвом ,,Оче наш”. И они пресрећни, научили молитву, путници наставили бродом свој пут, кад у неко вријеме виде њих тројицу како ходе.
,,Откуда ви?”
,,Владико, заборавили смо ону молитву, па да нам је поново кажеш.”
,,Дјецо, наставите ви да се молите како сте навикли: Тројица вас, троје нас. Помилујте нас.”
Јер је видио епископ да је чиста молитва из чистих срдаца допирала до неба, чим им је Бог дао дара и благодати да могу да ходе по води.
Лијепа молитва: ,,Тројица вас, троје нас.” Пресвета Тројица, Отац, и Син и Дух Свети. А призвани су сви људи и сви земаљски народи, управо смо то чули из Светог jеванђеља по Матеју, да се крсте у име Оца, и Сина и Светога Духа и да држе све оно што им је Господ заповједио. И тако Црква Христова, од времена Његовога рођења, непрекидно по заповјести Господњој крштава у име Оца, и Сина и Духа Светога и учи народ свој да држи све оно што им је Господ заповједио. Тако и тројица великих светионика Цркве Божије, Свети Василије Велики, Свети Григорије Богослов и Свети Јован Златоусти, су попут ове тројице богомољаца сав свој живот, сами себе и једни друге, принијели Пресветој Тројици, Оцу, и Сину и Духу Светоме, на дар. Начин на који су живјели, све оно што су радили, што су мислили, све њихове проповједи, све оно што су записали и нама оставили, оно је испуњено тим светим именом које је изнад свакога имена, именом Божијим, именом Оца, и Сина, и Духа Светога. У то име су крштавали, у то име су проповједали и томе имену су служили и о томе имену су писали и написали дивна и чудесна дјела, која и до данас надањују све оне који су жедни и гладни живога Бога.
Свети Василије Велики, дубоки ум, један од најдубљих богослова Цркве Божије, нарочито је писао о Духу Светоме, у то вријеме. У његово вријеме, крајем 4. вијека, појавили су се безбожни јеретици који су порицали божанство Духа Светога. И Свети Василије Велики и други оци Другог васељенског сабора, они су проповједали и тумачили велику тајну Духа Светога, Духа Божијега и бранили божанство Духа Светога, као што су бранили божанство Оца и божанство Сина Божијег јединородног, бранили су Пресвету Тројицу, јединосушну и једнобитну.
А Свети Григорије Богослов је такође оставио, не само своје житије, него је оставио и своје књиге, своје бесједе, своје пјесме, нарочито чувени његов спис Пет слова богословских, у којима он објашњава и тумачи и покушава да нам прикаже, колико је то могуће људскоме уму и људским пером, ту велику и свету тајну Пресвете Тројице, Оца и Сина и Духа Светога. Зато је и назван Богослов, а први који је назван Богослов је Свети Јован Богослов, писац четвртог Јеванђеља. Послије њега је назван Григорије Богослов, управо што је богословио и славио Пресвету Тројицу, неизрециву тајну Пресвете Тројице. А трећи Богослов, послије њега, је Свети Симеон, нови Богослов из 11. вијека, велики и дивни подвижник.
И као Свети Василије Велики и Свети Григорије Богослов, тако нам је и Свети Јован Златоусти, по дару који је имао од Господа, оставио дивна предања и дивне бесједе, двадесет томова његових бесједа, записаних, у којима он, на њему својствен начин, тумачи Свето јеванђеље и проповједа Свету Тројицу и преноси учење Христово као нико прије њега и нико послије њега. Зато и није случајно да је он назван Златоустим, златна његова уста су проповједала име Божије. И дух његов, душа његова и тијело његово били су запечаћени тим светим именом. И страдао је и прогнан био из Цариграда, управо зато што је био свим бићем вјеран Христу Господу. Било је бесједника, кроз сву историју Цркве Божије, који су проповједали ријеч Божију, али нико никада није био тако обдарен као Свети Јован Златоусти, послије апостола Павла, најчудеснији сасуд Божије љубави, Божије доброте и Божијега знања.
И Црква, ево, управо њих тројицу, који су прославили Пресвету Тројицу, прославља на овај свети празник. Било је и у оно вријеме препирке међу хришћанима ко је већи од њих тројице. Да ли је Василије дубоки, мудри, умни и храбри, витез Цркве Христове? Или је то Григорије Богослов, испуњеног срца мудрости Божије и доброте, саосјећајности и љубави божанске? Или је то Јован Златоусти, који је, на свој начин, проповједао оно што су Свети Василије и Свети Григорије проповједали и свједочили дубином свога ума, а он је то свједочио и проповједао ширином свога срца. Па да се не би хришћани препирали око њих тројице, онда је установљен овај празник, јер су они јавили, у слави Божијој, да су заједно пред престолом Христовим и да је сваки према своме дару служио Господу. Од тада, дакле, и постоји овај празник Света три јерарха. Пресвета Тројица, троје њих су славили име Господње.
Ево данас, овдје, у овоме светоме храму, наш брат, новопострижени монах Григорије, примио је име једнога од њих тројице, Светога Григорија Богослова, великога и дивнога пјесника, боготражитеља и слуге Господњега. А двојица браће наше, Алексеј и Драган, и њих тројица су у овој древној светињи и њих троје, као она тројица на ријеци Неви, да пјевају ту дивну пјесму: ,,Тројица нас, тројица вас, помилујте нас“ у овој светињи Божијој. И кроз ово се прославља име Христово и име Пресвете Тројице, кроз ову нову тројицу, који су примили на себе благо иго Господње, спремни да служе свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим Господу.
А ево, овдје и наш брат који се крстио у име Оца, и Сина, и Духа Светога и који је, попут милиона прије њега, примио на себе печат дара Духа Светога, просвећен Пресветом Тројицом и именом Пресвете Тројице, који се обукао у Христа. Наш брат Јован, симболичко је име његово, Јована Златоустог име. Ништа не бива случајно у људском животу и ово што се данас догађа у овом светоме храму није случајно. Да њих тројица се јављају као нови служитељи имена Христовога, а ево и Јован, наш брат, новокрштени, новопросвећени, новомиропомазани, да и он, заједно са њима и тројицом јерараха Цркве Божије, заједно са Црквом Божијом, да прослављају, сви заједно и ми заједно са њима, Пресвету Тројицу, Оца, и Сина и Духа Светога.
Нека би Господ и њих учинио сасудима имена Пресвете Тројице и благодати Божије и нека би Господ и нас утврдио у вјери у Оца, и Сина и Духа Светога, Бога нашега, коме нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
