Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру, 9. фебруара 2010. године
Само име Светога Јована Златоустога милује душу. Јован, ,,син милости“ и назив ,,Златоусти“, који не одражава само његова уста, златна и благословена, него свеукупну његову личност. Један од најдивнијих изданака Цркве Божије, учитељ и просветитељ, који је и својим дјелом и својим мислима, својим страдањем, својом проповјећу, својим свједочанством, прославио Господа и постао сасуд Божије благодати. Све што је он остварио и што је учинио, свједочанство је тога, а нарочито Света литургија Златоустова. Свака ријеч Свете литургије Јована Златоустог је препуна благодати и дубоког значења. У Литургији је садржано сво Јеванђеље Христово, сво Божије откровење. Толико је он добио дар од Духа Божијега и Господа, само да узмемо оне ријечи које изговарамо у канону Евхаристије: ,,Благодат Господа нашега Исуса Христа, љубав Бога Оца и заједница Светога Духа да буде са свима вама.“ У овој једној реченици, Свети Златоуст је сабрао сву истину коју нам је Бог открио, којом нас је Бог обдарио, обдарујући нас вјечним животом, и то у изобиљу.
,,Благодат Господа нашега Исуса Христа“, и то не само Његова благодат, него и истина о Њему, јер је он Господ и Спаситељ наш, Исусу Христос. Као што у оном другом дијелу ове његове реченице: ,,љубав Бога Оца“, јер кроз благодат Исуса Христа открива се љубав Бога Оца, јер је Бог толико заволио свијет да је Сина Свога јединороднога дао, да сваки који вјерује у Њега, не погине него да има живот вјечни. И пуноћа те љубави је јављена и откривена у Господу Исусу Христу и посвједочена је божанском љубављу. То је истина о трећем лицу Свете Тројице. Дакле ,,заједница Духа Светога“. Дух Свети који се назива свезом божанске љубави, који је заједница и благодат и љубав и јављање и даривање те божанске љубави кроз силазак Духа Светога на свете апостоле и непрекидним силаском Духа Светога на оне који се крштавају у Цркви Божијој, од искона до данас и до краја свијета и вијека. Дакле, само у тој реченици је садржана личност овог великог и дивног Божијег угодника, који је био, не само цариградски архиепископ, него је постао архиепископ читаве Цркве Божије, патријарх васељенски. Њега се сви хришћани сјећају на свим земаљским просторима.
И зато треба читати бесједе Светог Јована Златоустога које, иако послије толико вијекова, као да су изговорене овога јутра. Исто су и данас, као у прошлим вијековима, благодатне и пуне силе Божије, управо зато што оне нијесу биле његове ријечи, јер кад људи кажу нешто, онда њихове ријечи могу да имају значаја док су они живи. Али, када прође њихово вријеме, онда и њихове ријечи изгубе дубље значење и не могу бити примјењене на свако вријеме. Ријечи Светога Златоуста су примјењиве за сва времена, јер је он био изузетни зналац и људске душе, људских страсти, али то његово знање није било по човјеку, него знање које му је било откривено благодаћу Сина, љубављу Бога Оца и заједницом Светога Духа. Дакле, читајте његове бесједе, има их доста код нас преведених, проучавајте његову Литургију, јер је у њој садржан сав домострој спасења и истине Божије. И свеукупно дјело и личност Светога Јована Златоустога треба непрекидно проучавати и непрекидно га се сјећати, поготово ми богослужитељи, којима је он остао примјер богослужења и свештенослужења. Заиста, сасуд божанске истине и божанске благодати.
Његовим молитвама, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј и спаси нас. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
