О онострани свему, а како те другачије опевати?
Како да те реч пева? Када ти ниједном речју ниси изрецив.
Како да те ум просуђује? Када ти ниједном уму ниси ухватљив.
Једини јеси неисказив; будући да си привео у биће све што је речима казиво.
Једини јеси несазнатљив; будући да си привео у биће све што је умом појмљиво.
И оно што говори и оно што не говори, све тебе гласно призива.
И оно што умује и оно што не умује, све тебе поштује.
Заједничке чежње и заједнички трудови свега око тебе су;
Све се теби моли; И све, састав твој разумевајући,
Ћутећи ти похвалну песму говори.
Тобом јединим све опстаје, тобом се све заједно хитро креће.
Свега си циљ, и један, и све, и нико,
Ниси ни једно, ни све; свеимени, како да те назовем,
Једини који се именом не може затворити?
Који си изнад вела облака,
А који ће ум у небеско продрети?
Милостив буди, о онострани свему, јер како те другачије опевати?
Тебе непролазног и јединог владара
Дај да гласно славим, дај да певам,
Тебе врховног господара и владику.
Ради којег је песма, ради којег је хвала,
Ради којег су хорови Анђела,
Кроз кога су векови бескрајни,
Кроз кога сунце обасјава,
Кроз кога је пут месечев,
Кроз кога је велика звездана лепота,
Кроз кога је величанствени човек
Добио благодат да умује о божанству,
И да разумним животом постоји.
Јер, све је твоја творевина,
Предаваоче поретка свакој ствари,
Који их држиш заједно својим промислом.
Реч си изговорио, дело постаде.
Реч твоја је Бог Син,
Јер је једносуштан,
Једнакочастан родитељу,
Онај који је подесио све што постоји,
Да над свиме царује.
Онај који све обухвата
Божанствени је Дух Свети
Који унапред промишљајући о свему брине.
Зваћу те жива Тројица,
Једно и једино једноначалство,
Природа непроменљива, беспочетна,
Природа недокучиве суштине,
Ум недостижан мудрости,
Моћ небеска без мане,
Без почетка, безгранични,
Сунчева светлост неуходећа,
Надгледатељ свега постојећег,
Дубина још ником несазнатљива
Од земље бездано удаљена.
Оче, милостив ми буди.
Дај ми да у свему служим
Светињи твојој.
Одбаци грехове моје,
Свест ми очисти од свакога зла.
Да славим божанство,
Посвећене руке подижући ка горе,
Да Христа благосиљам,
Да му се коленопреклоно усрдно молим
Да мене слугу прихвати,
Када као Цар буде дошао.
Оче, милостив ми буди,
Да пронађем праштање и благодат,
Да те славим и благосиљам
Кроз читав век бескрајни.
Слава Богу Оцу, и Сину цару свега,
Слава благоглагољивом Духу Свесветом.
Тројица је један Бог, који је све створио и напунио,
Небо бићима небеским, земљу бићима земаљским.
Море, реке и изворе испунио је водама,
Све оживотворавајући Духом својим;
Да мудрог творца сва твар песмом велича,
Од којег је и живот и опстанак, јединог узрочника постојећих бића.
Највиша разумна природа кроз све се казује.
Као царство велико, као добри отац.
Моме духу, души, језику и размишљању
Даруј очишћење да те славословим, Оче.
Благосиљамо те сада, Христе мој, Логосе Божији,
Светлости од светлости беспочетне,
Поделитељу Духа,
Трострука светлости
сабрана у једну славу.
Који си разрешио мрак,
Који си поставио светлост,
Па онда у светлости сва створења,
И нестабилну твар, дајући јој облике,
Поставио си у ред
И садашњи добри поредак.
Који си осветлио ум човека
Са разумом и мудрошћу,
Од вишења оног сјаја,
Доњу икону Божију,
Да у светлости гледа светлост
И да сав постане светлост.
Ти си обасјао небо
Шареним светиљкама.
Ти си ноћи и дану дао
Да једно пред другим нежно узмичу
Уредио си поштовање,
Закон братски и пријатељски.
Првим си олакшао умор
Мучнога тела;
Кроз друго, подигао си нас на дело
И на чињења која су ти угодна.
Да одгонивши мрак
Коначно до дана стигнемо,
Дана, којег тамна ноћ не осваја.
Ти си положио лагани сан
На капке моје,
Тако да језик хвалоспевни што дуже не замре.
И да творење твоје
Не умири антифон анђела.
Већ да са тобом починак
Побожне мисли донесе,
И нека ни једну нечистоћу дана
Ноћ не изобличи,
И да ноћне безобзирности
Не донесу смутњу испразних снова,
И нека ум одвојен од тела прозбори Теби,
Боже, Оцу и Сину и Светоме Духу,
Коме нека је част, слава и сила у векове. Амин.
Извор: поуке.орг
Превод песама: др Александар Милојков
