На Новом гробљу на Цетињу су у недељу 6. фебруара 2022. године, сахрањени земни остаци новопрестављеног слуге Божијег Велибора Дунџића, који се преставио у Господу у навечерје празника Свете Ксеније Римљанке и Свете Ксеније Петроградске. Велибор је рођен 1977. године у Високом, одакле је у вихору рата, са мајком и сестрама избјегао на Цетиње, гдје их је у своје окриље примио блаженопочивши Митрополит Амфилохије.
Опијело уснулом слузи Божијем Велибору, служило је више свештеника Митрополије црногорско-приморске и братија Цетињског манастира, након чега је Велиборово тијело положено у гробницу гдје је сахрањена и његова мајка Сретанка, која је уснула у Господу 1999. године. Сабранима се пастирским словом обратио протојереј-ставрофор Драган Станишић.
Отац Драган је рекао да се молимо у вјерујемо да ће Господ новоптестављеног слугу Свога Велибора обасјати свјетлошћу лица Свога у вјечном и непролазном Царству Своме и примити га у наручје светих Својих слугу, међу којима је и његова мајка Сретанка.
„У том сабору је и његов духовни отац, блаженопочивши Митрополит Амфилохије и чуће шта је ова душа претрпјела све у животу“, рекао је и додао да ће чути како је постао сироче и како је изгнан из свога дома, како је дошао на Цетиње гдје га је Свети Петар примио, као и света манастирска обитељ, како је ту дошао са мајком и сестрама и придружио се збору вјерног народа на Цетињу. Отац Драган је говорио о томе како новопрестављени Велибор није имао када да размишља о својој „свијетлој будућности“, притиснут свим оним што је драматично преживио још од дјетињства. Изгнан, осамљен, без родитеља, надајући се само у Бога живога и у браћу из манастира који су га вољели“, рекао је и додао да су сви знали Велибора по његовој кротости, смирености, послушности.
„Питали смо се и ми некад шта ћемо са тим дјететом, он просто није хтио да се уплиће у свјетске послове, да учи школе. И ето, неко га је научио да плете ове бројанице и он је ту пронашао себе, у простој, најкраћој науци Исусове молитве, да ниже те чворове“, рекао је отац Драган и додао да тако, ко год дође да се поклони Светом Петру, нађе и дјело руку Велиборових, те је тако он стекао бројни спомен, Руса, Грка, свих оних који су дјела руку његових носили кући и сами окретали те бројанице и молили се. „Свака та молитва је данас принос пред престолом Божијим за душу нашег љубљеног брата Велибора“, нагласио је.
Отац Драган се осврнуо на Свето Јеванђеље у коме се каже да су блажени који плачу јер ће се утјешити, а то су ријечи које слушамо у оваквим тренуцима, као што је сада Велиборовим сестрама и свој породици. „Заиста ће се утјешити, као што се и Велибор данас тјеши преласком у бољи свијет. Тјеши се јер је плакао, можда не гласно, али је његово срце било препуно туге и његова душа ће се заиста обрадовати“, рекао је и нагласио да то што тијело његово почива овдје, у цетињској земљи, представља велики благослов за овај град. „Овдје кад буду долазиле његове сестре, породица и свако од нас, кад будемо служили помен, имаћемо велики благослов јер смо испратили заиста Божијег човјека“, рекао је о. Драган и закључио да смо поносни и благословени што од данас у Царству небеском имамо брата Велибора.
Вјечан ти помен и Царство небеско, драги брате Велиборе!
Тијана Лекић
