Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру, 3. фебруара 2011. године
Разни су дарови, а један је Дух Свети у светима Божијим људима. Сваки од њих има дар од Бога. Пророци су откривали велике и свете тајне и оне које су се догађале прије њих, у њихово вријеме и послије њиховог доласка. Свети Јован Крститељ и Претеча имао је посебни дар од Бога од утробе матере своје. Он је припремао путеве Господње и био је Претеча Христов, био глас вапијућега у пустињи. Свети апостоли су, сваки према своме дару, свједочили Господа. Апостол Петар својом изузетном ревношћу. Апостол Павле, према дару и откривењу Божијем, постао је апостол народа. И тако редом сваки од апостола је имао свој дар од Бога, а били су надахнути истим Духом Светим. Тако и Свети оци Цркве. Сваки је имао посебан дар од Господа, а сви ти дарови су се као ријечице уливали у једну ријеку и откривали су једну исту Божију мудрост и Божију истину.
Међу тим светим Божијим људима, од апостолских времена па до данас, постоје посебни светитељи, који су оставили најдубљи печат на историју Цркве Божије. Међу њих могли би да сврстамо Атанасија и Кирила Александријске, велика три јерарха, Василија Великога, Григорија Богослова и Григорија Нисијскога. Међу те све велике и изузетне људе, са посебним даровима Божијим, спада и Свети отац наш Максим Исповјендик, а послије њега нарочито мјесто у историји Цркве заузима Свети Јован Дамаскин, Свети Симеон Новобогослов, Свети Григорије Палама, послије 14. вијека па до данас. Као што је небо пуно звијезда, тако је и Црква Божија препуна дивних светионика славе Божије, истине Божије до наших времена. До Светога Нектарија Егинскога, до Светога Николаја Охридскога и Жичкога, Светог Филарета Московскога, Серафима Саровскога, Јустина Ћелијскога. Дакле, Свети Максим Исповједник, кога данас прослављамо заузима изузетно мјесто у историји Цркве Христове. Он је објединио у себе праву вјеру и право живљење у вјери. Велики подвижник и молитвеник с једне стране, а с друге стране велики бранитељ праве вјере у временима појаве лажних учења, учења монотелитског.
Свети Максим Исповједник, испуњен Духом Светим и силом Духа Божијега, је свједочио и проповједао савршенога Бога и савршенога човјека, Христа Богочовјека. И то његово свједочење је било темељ Шестог васељенског сабора. Оно што је он учио, оно што је он проповједао, пострадавши и поставши исповједник те вјере, јер је био у свом времену гоњен и прогоњен, то је оно што су потврдили оци Шестог васељенског сабора и што је остало темељ наше вјере православне, до наших времена. Оно што је написао надахнуто је Духом Светим животворним, живот његов је био сагласан заповјестима Христовим и заиста је постао један од дивних сасуда благовијести Христове и обиталиште славе Божије. Један од најизузетнијих учитеља Цркве Христове. Зато га се сјећамо, зато га прослављамо, зато се и учимо на његовом светом примјеру, следујући вјеру Отаца, следујући вјеру његову и трудећи се да и ми испунимо закон Божији, правоживље сагласно правој и истинској вјери.
Његовим молитвама, нека би и нас Господ утврдио у правој вјери и животу у правој вјери, у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
