Izaberite stranicu

Молитвени спомен на Светог оца нашег Саву, првог архиепископа српског, прослављен је данас, 27. јануара 2022. године, у Цетињском манастиру. Светом литургијом началствовао је јеромонах Јустин (Мреновић), уз саслужење: протојереја Остоје Кнежевића, протосинђела Пајсија (Ђерковића), јеромонаха Филотеја (Марковића), јеромонаха Гаврила (Раичевића), јереја Александра Лекића и јерођакона Михаила (Пајовића), док су за пјевницом одговарали ђаци Цетињске богословије.

Након прочитаног зачала из Јеванђеља по Јовану, отац Александар Лекић је произнио литургијско слово, које је почео Господњим ријечима: Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце, које читамо за празнике великих архијереја и које имају наставак и објашњење на крају овог чудесног Јеванђеља. Подсјетио је на ријечи које Господ упућује апостолу Петру чак три пута: Симоне, сине Јонин, волиш ли ме? А ученик одговара три пута: Да, Господе, ти знаш да те волим! Послије сваког одговора првоврховног апостола, Господ му, на заповједни начин, саопштава веома важне ријечи: Напасај овце моје! 

“Брига доброг пастира који живот свој полаже за овце и који није изгубио ниједну, брига Првосвештеника који нас је својом пречистом крвљу откупио и ослободио од ропства смрти, гријеха и ђавола, прелази сад на Његове ученике, апостоле и епископе Цркве Божје. Они треба да буду слични једином Пастиру, да му се уподобљавају у љубави и жртви, да буду свети, незлобиви, чисти, како чусмо у Апостолу. Један од таквих свјетилника, и то највећих, у нашој свештеној историји био је управо Свети Сава”, бесједио је свештеник Александар Лекић.

Читав живот Светога Саве је био величанствен и тешко је, како је казао, издвојити шта је највеће: његово рано дјетињство кад је већ показао своју посебност, па онда револуционарни бијег од куће и родитељске љубави, монашење и подвизавање на Светој Гори… Иако је могао остати на Атону, подвизавати се и посветити се, Господ је изабрао овај скупоцјени сасуд у пустињи за нешто много веће. Даље је објаснио, да “као што је Петру Господ рекао: Ако ме волиш, напасај овце моје, а не, рецимо, ако ме волиш, пости, подвизавај се и помажи сиротима, тако је тај позив добио и наш равноапостолни Сава. Напасај овце и јагањце моје!”

“Љубав према Господу он ће пројавити у великом дјелу бриге о народу Божијем. Дошао је својој отаџбини и започео истински препород нашег народа. Како пјевамо у тропару, препородио, наново нас родио Духом Светим и посадио нас као маслине у духовном рају Цркве Божије. Зато се данас радујемо, молимо му се и цјеливамо његову икону, његов свети лик”, рекао је отац Александар, додавши да нас тај лик којег поштујемо и обавезује, и да је императив да постанемо слични њему у свему.

Нагласивши да треба да будемо на Савином путу, да држимо његову чврсту и праву вјеру, да усвојимо његову непоколебиву наду, да се надахнемо његовом љубављу, јереј Лекић је поручио да је угледање на њега и све свете, заправо угледање на Христа и да је то светосавље – живот по Јеванђељу Христовом, а не нешто што неки лажно данас говоре.

Литургијску бесједу јереј Александае Лекић завршио је подсјећањем да је осам вјекова прошло, а Савин усклик из његове Бесједе о правој вјери у Манастиру Жича и даље одјекује: Шта је боље од овога: не окусити смрти довијека?

“То су ријечи које се односе опет на стихове из Јовановог Јеванђеља: Ко моју ријеч одржи, неће окусити смрти довијека. У времену релативизације свих вриједности и обесмишљавања свега, човјек се све више осјећа поражено и дезоријентисано. Ове ријечи Савине су наш путоказ. Оне нас укрјепљују у овом времену распадања и самоубиства једне цивилизације, која сада грца у пандемији новог вируса, али и једног много страшнијег вируса – вируса безбожништва, невјерја и страха од смрти. Зато, иако је тешко, не збуњујмо се, браћо и сестре, јер имамо нашег Саву као прави оријентир, који указује према једином Оријенту – Истоку са висине, Сунцу правде, Христу Исусу – Господу нашем, коме нека је слава и хвала са Оцем и Духом Светим, сада и увијек и у вијекове вијекова. Амин.”

После заамвоне молитве, пререзани су славски колачи које су у славу Божију, а у част Светог Саве, припремили данашњи свечари.

Pin It on Pinterest

Share This