Izaberite stranicu

У Светогеоргијевском дому јуче, 19. јануара, о. Драган Станишић одржао је предавање на тему”Свети Сава – Студенички типик, житије преподобног оца Симеона”.

Свети Сава уз житије свога оца Симеона пише и један образник – типик који ће користити монасима у манастиру Студеници за духовно усавршавање. Он заповиједа да се на почетку сваког мјесеца у вријеме обједа овај типик чита јасно. На дан помена ктиторовог да се ишчита сасвим  и ктиторско житије. Извршавати тај типик, значи: добро хитати на предстојећи подвиг, вољети један другога, саосјећати невољу један другога, у завист не устремљавати се, чувати се управљања и световних почасти, не остављати нешто манастирско да пропадне и све што не води спасењу да се одгони. Немојте, о чеда и братијо, никада оно што шкоди да поштујемо, а оно што спашава да обилазимо. Светитељ овим типиком указује на сврху подвига у манастиру, наводи да је  душа манастира поредак, правилна  и свесрдна  служба Богу. Каже да ум увијек буде у небеским виђењима, у рајским красотама, да живот мирно проводећи имамо наду будућих вјечних блага. Ктиторско житије Сава је писао помињући прво настанак манастира Студенице, који је сазидан и украшен вољом и трудом преподобног Симеона.

Стефан Немања је био ктитор више манастира: Св Николе и Пресвете Богородице у Топлици, Св. Георгија у Расу и свим тим манастирима постави управу како и доликује. Студеницу је посветио Пресветој Богородици. Послије тридесет седам година у владавини његовој учини себе заједничарем светог анђелског лика 1195. Истог дана замонаши се и супруга му Ана и оде у Рас, у манастир Пресвете Богородице. Послије двије године старац испунивши све у свакој благовјерности и чистоти зажеље на виши духовни степен узићи.

Отиде у Свету Гору 8. октобра 1197, а владару сину своме Стефану који је остао заповиједи да се брине и о овом манастиру Студеници и постави на ово мјесто игумана Дионисија јеромонаха. Преподобни оци који живљаху у Светој Гори са почашћу и радошћу великом примише га. Најприје се насели у манастиру Ватопед гдје је већ био син му Сава. Помиње и то да је одмах по доласку издејствовао мјесто пусто за устројење свога манастира у Светој Гори обраћајући се свом пријатељу цару кир Алексију. Према Житију, то мјесто које доби бијаше некадашњи манастир Ваведења Богородице, разваљен сасвим од безбожних ратника. Ту проведе осам мјесеци, чинећи подвиге и дела духовна неисказана. Наводи се да је ту скупио 9 монаха и поставио Методија  монаха за игумана.

У Житију се помињу  и савјети преподобног Симеона: Уклони од себе оштра уста и увредљиве усне далеко од себе одбаци. Праве путеве стварај својим ногама и путеве своје исправљај. Не скрећи ни десно ни лево, јер путеви који су десно зна Бог, а развраћени су они који су с лева. Не мешај се са безумнима.  Сава описује и кончину свога оца  кога назива блаженим господином који прије свог упокојења и растанка  затражи да му принесу икону Пресвете Богородице: јер такав имам завет, да пред њом испустим дух свој. Видје Сава како се просветли лице блаженом старцу и каком потом усну у Господу.

Наводи да многи тада дођоше поклонити се са великом почашћу. Појали су прво Грци, потом Иверци, затим Руси, Бугари и ми његово стадо сакупљено. У Житију се наводи  да девет дана, свакога дана  појаше се Симеону заупокојена служба. Послије Симеоновог упокојења Сава настави да гради манастир Хиландар и за кратко вријеме сакупи братство од двјеста монаха и сву управу установи која је за потребу манастиру. Сава наводи да ту проведе осам година док не наста велики метеж од Латина који заузеше Цриград. Њему јавише и умолише га браћа Стефан и Вукан  да мошти Светог Симеона донесе. Светитељ то испуни и сазна се како овај преподобни Симеон би прослављен од Бога, да из његовог тијела (моштију) тече миомирисно миро изобилно и због тога би назван Мироточиви.

Прилози из Студеничког типика:

Слово 5  О светој Литургији

Треба рећи и о божаственој Литургији, која по дужности, свагда треба да се врши у цркви. А на њој треба да чувате себе , браћо, тврдо, јер је свето и страшно што се на њој испуњава , пошто се на њој више од других  држи и врши страшна  и превелика правоверна тајна , названа божаствена  и пречасна Литургија пречаснога  тела и крви  Господа Бога Спаса нашег Исуса Христа. Јер на њој треба да сачувате себе брижљиво и што више сваке помисли кукољске, нечисте и недостојне, у страшној оној служби, да одгоните од себе, и на сваки начин себе очистите.

Глава  9  О трпези и чину како треба да бива

По  завршеној Божаственој литургији, треба сви који тамо  скупљени седе да сачекају за трпезу позив.Ушавши у трпезарију са малом молитвом седа се по реду и постављено са похвалом Богу јести. Треба да бива и уобичајено читање на обедима. Они који су обедовали и обичну молитву изрекли, када устану треба по закону службу да отпевају.

Глава 6  О тумачењу деветог часа

Не исповедати се лукаво, већ од сваког сведочења, сваке нечистоте, сваке невоље и смутње, своје мисли уклањати. Исповедајте се не окривљујући један другога када упаднете у мале срџбе, или какве друге распре.

Pin It on Pinterest

Share This