Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Саборном храму васкресња у Подгорици на Богојављење, 19. јануара 2015. године
Бог се јави! Свето богојављење је наставак и пуноћа Светога рођења Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Рођењем се Господ јавио и открио Себе и Своју вјечну тајну, а онда је сам Отац небески, на дан Његовога крштења, потврдио ту тајну и то јављање кроз Господа Христа, Сина Божијега, оним ријечима: ,,Ово је Син Мој вољени, Њега послушајте!” И када је Дух Свети сишао на Господа, док Га је Јован крштавао, у виду голуба и тако се, управо на овај свети дан открила пуноћа велике и свете тајне божанске, открила се у Христу Господу, у Јагњету Божијем, како Га је назвао Свети Јован када је прилазио. ,,Јагње Божије које узима на Себе гријехе свијета!” У том Јагњету Божијем је откривена тајна Бога живога, вјечнога, неизрецивога и неописивога, неисказивога. У том Јагњету Божијем и Његовом бесконачном смирењу. Открила се и тајна човјека као савршенога бића, јер Јагње је мјера божанске тајне, Јагње и Његова безазленост, чистота, љепота је и мјера човјекове тајне и људског бића. У Јагњету је спасење, јер је кроз Христа, Јагња Божијег закланог за живот свијета, прожето спасење.
Отуда ми кроз вијекове настављамо ту велику и свету тајну откривења Божијег и Богојављења. На ријеци јорданској открила се и објавила се преко воде и кроз воду. Кроз воду је спасен Ноје од потопа. Водом је Мојсије спасио изабрани народ, повевши га кроз Црвено море. Водом је Господ напојио жедни народ у египатској пустињи. Водом је Господ открио Своју тајну, Себе као воде вјечнога живога која потиче у живот вјечни. Водом се ми спасавамо кроз Богојављење у тајни Светога крштења, крштавајући се у име Оца, и Сина и Духа Светога. Зато је и ова вода коју смо данас благословили, нека би нам била на освећење душе и тијела. На здравље душе и тијела, на освећење, на просвећење. На преображење и на задобијање оне вјечне воде, која јесте Дух Свети животворни и која нас уводи у вјечну и непролазну тајну Своју. Богу нашем, који се јавио на ријеци Јордану, Оцу, и Сину и Духу Светоме, нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
Данас драга браћо сестре, поред других благослова и великих радости Божијих, добили смо једну посебну благодат Божију. Данас је, овдје преко једнога од наших свештеника, стигао дјелић моштију Светога првоврховнога апостола Петра. Велико чудо и морам да вам исповједим. Када сам био у Риму 2003. године, и када сам цјеливао мошти Светога Петра у капели римскога епископа, званога папе, онда Јована Павла II, помислио сам у своме срцу: ,,Хајде да тражим да ми даде дјелић моштију Светога Петра.” Јер те мошти су пронађене у оном храму, у гробу гдје је он био сахрањен ван зидина Рима. Ту је био сахрањен, па је цар Константин Велики подигао један први мали храм, па је послије подизан већи храм, а касније је подигнут овај велики и величанствени храм Светога апостола Петра. Нијесам се усудио, а вјерујем да би ми папа дао те свете мошти. Међутим, услишио је Свети апостол Петар моју молитву. И ево, из Њемачке, од неке знамените њемачке породице, стигао је дјелић моштију Светога апостола Петра, још један благослов овога новога светога храма.
А овдје имамо и мошти Светога Теодора Стратилата и мошти Свете Текле, ученице Светог апостола Павла. А те мошти су биле у манастиру Светога Марка, то треба да знате, који је порушен и гдје се данас налази кућа честите породице Ђечевића, Халита Ђечевића, Бог да га прости, гдје су његови преци, кад су се настанили у тегобна времена, они су чували дуго времена те светиње, манастира Светога Марка, па су онда почетком 20. вијека, ту оковану светињу, мошти Светог Теодора Стратилата и главу Свете мученице Февроније, која се сада налази у манастиру Ждребаонику. Они су то предали цетињском митрополиту и ми до скора нијесмо знали одакле су те мошти. А сада смо сазнали да су светиње апостола Марка, а ево стигла је и светиња моштију Светог апостола Петра. Ми поштујемо мошти јер поштујемо Господа који их је освештао, осветио тајном крштења и тајном живљења по заповјестима Божијим и пуноћом живљења у Духу Светоме светих апостола, пророка и мученика.
Зато ми цјеливамо и мошти Светог Василија, и Светог Петра и Светог Арсенија и ево мошти Светог апостола Петра, које нам је Господ послао, и друге мошти, јер ми додирујући њих, ми додирујемо Христове хаљине! Као што су додиривали Његови савременици, тако и ми кроз вијекове додирујемо мошти, додирујемо Његове хаљине свете, када се причешћујемо Тијела и Крви Христове, онда додирујемо самога Господа и примамо Га у себе, у срце своје. Оно тијело које се крстило у ријеци Јордану. Нама је Бог послао и руку Светог Јована Крститеља, ено је на Цетињу, ону руку која је крстила Господа у Јордану. Велико чудо! И не могу да схватим шта смо ми то заслужили пред Богом, да нам пошаље те светиње, чудесне дарове. Ја мислим да је Бог схватио да нама без таквих светиња нема спасења, да смо спремни да залудимо, да отпаднемо од Бога и од светиње и од живота по Јеванђељу. Па нам онда Бог пошаље и руку Светог Јована, пошаље нам и мошти Светог Теодора Стратилата и Свете Текле и ево и мошти Светога Петра. И дарује нам Свето причешће Тијела и Крви Господње, да нам буде на вјеру непостидну, на љубав нелицемјерну, на мудрост коју само Бог дарује, на очишћење душе и тијела, здравље душе и тијела. И на просвећења ума, дарује нам све то Господ, као што нам дарује и свети Божији дар воде богојављенске, коју пијемо и којом се умивамо и коју призивамо на освећење, просвећење и очишћење.
Велики Божији дарови, као што је велики Божији дар и овај свети храм Божији, па га Господ украшује и другим великим даровима. Нека би нас Господ подстакао да кренемо путевима Његовим. А одавде ћемо, ако Бог да, у дванаест сати, доље на ушћу ријеке Рибнице, ријеке на којој се наш праотац духовни родио, тамо ћемо на ушћу и ове године погрузити, као што смо и овдје урадили, Свети часни крст на освећење вода. Да би све те воде постале као ријека Јордана и да би се, преко њих, просветио и овај престони град, благословом Светога Симеона Мироточивога. Сваке године ми вршимо литију у славу Божију, у част Светога Симеона Мироточивога. Ове године биће посебно та литија значајна, јер тамо једна кућа, за парохијски дом и духовни центар, тамо се оправља та кућа, па ћемо ове године, дакле, 21. фебруара, имајте то у виду, у литији, као и сваке године, ићи да освештамо тај дом и да примимо благослове и свете Рибнице и свете Мораче и свих светих вода. И благослов нашега духовнога праоца Светога Симеона Мироточивога.
Молитвама Светог апостола Петра, Светог Теодора Стратилата, Свете мученице Текле и свих светих, Господе Боже и Спасе наш, помилуј и спаси нас.
Тринскрипт Данило Балабан
