Izaberite stranicu

На недељу пред Богојављење, када прослављамо спомен Светог Пророка Малахије и Св. мученика Гордија, служена је Света литургија у подгоричкој цркви Светог Ђорђа.

Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење старешине цркве, протојереја Мирчете Шљиванчанина, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и ђакона Ивана Црногорчевића; молитвено су учествовали протојереј-ставрофор Драган Станишић и јереј Блажо Божовић.

Благољепију Богослужења допринео је хор ,,Свети Сава“ који је одговарао на литургијске возгласе, руковођен диригентом и хоровођом, Снежаном Поповић.

По прочитаном јеванђелском зачалу, словом поуке сабранима се обратио началствујући свештенослужитељ, прота Радовић, који је указао на чињеницу да често чујемо реч Јеванђеља у нашим храмовима а да заправо сама реч – Јеванђеље, долази од грчке ријечи Евангелио, што значи блага и радосна вијест, о доласку Христа Месије у овај свет, да би нас спасио од греха, смрти и ђавола.

Прота је потом подсетио да ћемо за неки дан прославити Крстовдан, Богојављење и Јовањдан, који су се у раној Цркви спајали и прослављали заједно са Божићем и Богојављењем.

Затим је казао да у среду прослављамо Богојављење, велики Господњи празник – Крштење Господа Христа на реци Јордану и да иако тај празник пада у среду и петак – да је строго забрањено да се пости, због саме величине празника.

Подсетио је прота Радовић у своме обраћању на још једну чињеницу – да данашње Јеванђеље,  почетак Марковог Јеванђеља, почиње са проповеђу Јована Крститеља а да Јованово Јеванђеље почиње са вечношћу. Матејево Јеванђеље почиње са Авраамом и генеалогијом, родословом Господом нашега Исуса Христа и Лукино Јеванђеље такође почиње генеалогијом а да једино, Марково, помиње Св. Јована Крститеља који је био у пустињи, да би припремио долазак Христа,  – указао је отац.

,, Јован је био Пророк, многи га називају анђелом – због његовога Светога, анђелскога начина живота; Свети Јован је крштавао на ријеци Јордану и позивао све оне који су долазили, а долазио је огроман број (каже се у Јеванђељу… Јудеја и Јерусалимљана који су исповиједали гријехе своје).

Сам процес Крштења, отац описује на следећи начин: ,, то Крштење је било тако што би Јован Крститељ погњурио човјека у воду Јордана и држао га у води – све док овај не би рекао своје гријехе “ а он сам је говорио долази за мном Онај Који је већи од мене, коме ја нисам достојан одријешити ремења на обући Његовој. Он ће вас крстити Духом Светим.!“

Началствујући свештенослужитељ, каже да овде можемо да видимо да крштење Јованово, није било потпуно – и да можемо слободно рећи, да је било половично.

,, Данас ми православни хришћани се крштавамо и имамо, двије Свете Тајне, неодвојиве једне од друге – то је Крштење и Миропомазање. Крштење је Крштење водом, за покајање а Миропомазање је сила Духа Светога, то је управо ово што Јован каже – да Христос, када дође, Он ће вас крстити, Духом Светим.“

Отац сматра да није довољно да се човек покаје и да исповеди своје грехе код свештеника; да је то половина онога што нам је потребно, а да је друга половина – Милост и Сила Божија која долази и чисти нас од наших грехова, сагрешења и кривице. То је управо Крштење Духом Светим.

Прота Јован нам затим указује на говор Господа који каже, ко се не роди водом и духом, не може ући у Царство Небеско, сматрајући да је то један од првих услова нашега спасења, да смо Крштени, да смо очишћени од свих грехова својих и наслеђених, пре свега од својих предака, наших личних грехова које смо ми сагрешили и исто тако да смо примили печат дара Духа Светога.

Отац нам говори да је на дан Педесетнице, Господ наш, Христос Апостолима рекао А када ја одем ви ћете се обући у силу са висине. А то се збило у педесети дан после Вазнесења Господњега, односно после Васкрсења Христовога – када је Дух Свети сишао на Свете Апостоле.

,, Ми се сјећамо, како од једних кукавица, себичњака и слабих људи – постадоше проповедници без страха и мане Јеванђеља Христовога; управо онда када су примили дар Духа Светога. !“ подсетио је отац.

,, Ми хришћани да бисмо имали континуирани кључ Духа Светога, односно, да бисмо континуирано живели у Духу Светоме, битно је да се молимо редовно. Молитва је она која доводи Духа Светога у наше животе. А свака Литургија па и ова данашња јесте свјежа Педесетница. И на њој се, колико то до нас стоји, достојно припремамо – и могуће је да доживимо, неко мање, неко више – благодати Духа Светога у Светој Тајни Причешћа !“

Отац је потом нагласио да је наша Црква православна – Црква Духа Светога. И да је сам Свети Серафим Саровски, кога смо јуче прослављали, говорио да је: Циљ нашега хришћанскога живота, стицање или задобијање Духа Светога.

,, Изван Цркве – нема спасења, зато што је у Цркви Дух Свети. Цркву чини, Дух Свети, Тијело Христово. Дух Свети крштава нас, у Миропомазању ту Силу добијамо.!“ нагласио је, додавши да нема Свете Тајне Причешћа –  без Духа Светога.

Прота је појаснио да је најбитнија молитва коју ми хришћани читамо на Светој Литургији – молитва епиклезе – Силаска Духа Светога на хлеб и вино, предложено.  И да ако Дух Свети не сиђе – нема претварања Тијела и Крви Христове, од хљеба и вина.

,, Ако Бога нема у нама, ако Духа Светога нема у нама – све што чинимо је гријех.  Ако Духа Светога има у нама –  све што чинимо је врлина. !“ казао је отац, подсетивши да ћемо за неки дан узети и Свету воду, која ће бити пуна Духа Светога.

Затим је началствујући свештенослужитељ позвао верни народ да дође, на овај чудесни празник – Крстовдан – када се освештава вода, и на Богојављење – када се, такође, исто освећује вода, која се не квари, годинама па и више и чуда твори свима онима који је са вером узимају.

Отац Јован Радовић је појаснио да је вода чудотворна управо зато што је Дух Свети у њој, да свештенство и верни народ призива својим молитвама Духа Светога који долази и управо освећује ту воду и свакога онога који је са вером прима.

Завршавајући своје обраћање, прота је позвао верне да користе све оно што Црква нуди, све пројаве Духа Светога, молитву и часни крст, којим треба да се крстимо правилно и редовно у свакој ситуацији, пре свакога јела, изласка из дома, пре свакога посла – али да је врло бито да то учинимо са страхом, страхопоштовањем и љубављу, да би тај крст имао силу, без журбе, без млатарања; те ћемо самим тим бити сачувани од свих невоља и болести.

,, Видите и сами у којим се болестима данас налазимо, да ли су од Бога допуштене, да ли су од људи направљене, јесу сигурно и тако, ко зна колико нас још очекује оваквих искушења – али знајмо, нико није умро на туђи дан. Свако има свој дан. Наше је да се чувамо, Богу молимо, и будемо спремни свакога секунда у своме животу, ако нас Господ позове, да изађемо пред Лице Његово, а спремност наша се огледа, управо онда, ако смо у заједници са Њиме, а ако смо у заједници са Христом онда ћемо имати и Духа Светога и Оца Његовога, Коме Светој Тројици нека је слава у векове векова “.

По примању Свете Тајне причешћа, заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогеоргијевском дому Црквене општине подгоричке.

Елза Бибић

Фото: М. Матковић

Pin It on Pinterest

Share This