Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру 16. јануара 2011. године
,,Бог је Господ и јави се нама! Благословен онај који долази у име Господње!” Те ријечи, драга браћо и сестре, увијек пјевамо на почетку свакога јутрења. Оне нарочито добијају у својој снази и открива се њихов смисао ових светих дана, када прослављамо Рождество Христово, када прослављамо Христово обрезање и Нову годину доброте Господње и када се припремамо да прославимо велики догађај Божијег, Светотројичног Богојављења.,,Бог је Господ и јави се нама!” То се нарочито потврђује овим великим догађајима. Све што се догађало кроз историју, потврђује јављање Божије, нарочито они догађаји које су описали свети Божији пророци. А нарочито и посебно све оно што је везано за долазак Бога у овај свијет, за Христов долазак у овај свијет, за Његово јављање, што је везано за Његово богочовјечанско дјело. Од рођења до распећа, па до васкрсења и до Његовог вазнесења. И до јављања пуноће Божије на Тројчиндан, на Духовдан, када се Дух Свети јавио у виду огњених језика и сишао на главу сваког појединог изабраника Божијег. Оних првих времена када су Божији апостоли почели да говоре различитим језицима, надахнутим Духом Светим и просветљени силом Духа Божијега.
Један од тих, који је био свједок прије Христовог рођења и јављања, јесте и пророк Малахија, кога данас прослављамо. Пророк Малахија који спада у дванаест, такозваних, малих пророка. Нису они мали по истини коју су проповједали, по истини коју им је Бог открио и они је јављали изабраном Божијем народу и свијету. Они су мали зато што су књиге њихове, у поређењу са књигама великих пророка, релативно мале. Много је већа књига пророка Исаије, Јеремије, Језекиља и Данила од књига, такозваних, малих пророка, почевши од пророка Осије, па све до Малахије.
Али садржина њихових књига и порука коју су они оставили човјечанству, ништа није мања од оне поруке коју су записали велики Божији пророци, на челу са пророком Мојсијем, који нам је оставио пет књига, Петокњижје Мојсијево. Пророк Малахија, у неколико поглавља своје књиге, на првом мјесту указује на стање духовно и морално, изабраног Божијег народа његовог времена. И његов опис нимало није похвалан за народ Божији његовог времена. Као и увијек, као и данас, људи по својим слабостима, по својим немоћима, по својим застрањенима, отуђивали су се од пута Божијега. Почиње своју књигу и говори о бремену које је Бог положио на њега, бремену тих истина. Почиње са описом стања у којем су били свештеници његовог времена, који су, намјесто да приносе жртве Богу онако како је написао Боговидац Мојсије и Законодавац, они су приложили лажне жртве. За себе су остављали оно што је боље, а Богу су приносили сакате животиње, што је било забрањено по Мојсијевом закону. Испуњени самољубља и себељубља, они нијесу служили на прави начин Богу ни народу Божијем.
Зато Господ, преко пророка ових, опомиње да срца своја и умове своје врате Господу и да се врате истинском путу Господњем, и они и народ којем су служили. Уколико то не учине, онда је проклетство Божије на њима и на њиховом потомству, по пророку Малахији. А ако се врате, онда ће име Господње засијати у срцима Њиховим и онда ће и име Божије се прославити међу свим земаљским народима. О томе говори пророк Малахија и тиме управо прориче оно што ће се догодити када ће се Бог јавити на ријеци Јордану и када ће истина Божија засијати не само изабраном Божијем народу, него свим земаљским народима. Говорећи о томе, пророк Малахија говори и о части и достојанству изабраног Божијег народа, који, вративши се путу Господњем, он ће бити прослављен међу земаљским народима, управо што је Бог њега изабрао да се преко њега јави истина Његова и открије пут Његов и правда Његова. А то потврђује управо свједочанство Малахијино и свједочанство других светих пророка, прије њега, а и послије њега.
Оно што нам свједочи књига пророка Малахија јесте управо непосредно оно што ће се догодити послије Христовог рођења и Христовог обрезања. Свједочи пророк Малахија долазак Христов у овај свијет. Управо што смо чули записане у Новом завјету ријечи пророка Малахије: ,,Шаљем анђела Свога пред лицем Својим, да припреми путеве Господње.” Те ријечи се односе, непосредно, на Светог Јована Крститеља и Претечу. Он је тај анђео Господњи, тако се и слика. Ако је неко од вас био у Дечанима, наћи ће на стубу, у храму дечанском, насликанога Пророка и Претечу Јована Крститеља са крилима. То је управо изображење онога што је записао пророк, боговидац и тајновидац Малахија. Предвивјевши рођење Јована Крститеља и Претече, њега који ће припремити стазе и путеве Господње, по ријечи самога пророка. Као да је гледао своји очима Јована Крститеља и самога Господа, тако описује пророк Малахија, неколико стотина година прије Христовог рођења, Његово рођење и Његово јављање описује. И указује на тај радосни дан и ту свјетлост која ће засијати кроз Њега и преко Њега.
Али у исто вријеме, пророк говорећи о народу Божијем његовог времена, предуказујући долазак Христов у овај свијет и јављање Христово и предуказујући онога који ће припремити долазак Христов, он говори и о оном страшном дану који ће доћи у будућности. Који ће као огањ сићи и уништити све што је зло и безбожно, а дан у који ће засијати све што је Божије, узвишено и величанствено. Као да пророк говори о Страшном суду Господњем, који ће доћи и који ће бити пуноћа времена, у који ће се сабрати све што се догађало кроз историју, у времену и простору. Тако дакле, тај пророк Малахија, мало ријечи са малом својом књигом, открива нам и јавља нам велике догађаје који ће се збити. Осликава стање духовно и морално народа Божијег, које је поразно, сагласно његовој књизи, али осликава и могућност покајања и повратка народа Божијег, повратка закону Мојсијевом. Народ који је непрекидно одступао од воље Божије, па се враћао опомињан од стране пророка, одвођен у египатско ропство, вавилонско ропство. Али не просто казне над њим ради, него не били се народ вратио Њему, вратио Богу, да буде онај који ће припремити путеве Господње и који ће пренијети ту поруку Божију будућим покољењима. Ту се народ Божији народ, јеврејски древни народ, приказује као сјеме Божије, као свети остатак међу свим земаљским, безбожним народима. Сјеме Божије, посијано и из кога ће се родити Син Божији, обећани месија, Спаситељ и Иксупитељ. Преко кога ће се јавити.
,,Бог је Господ и јави се нама. Благословен који долази у име Господње!” Зато и пјева Црква кроз вијекове, зато и ми се радујемо Богојављењу, дивном и великом празнику када је Јован Претеча, када је тај анђео Господњи, тај вјесник Божији, када је крштавајући на Јордану видио Христа како долази. Исуса из Назарета видио како долази на Јордан. Изговорио ријечи које нијесу разумјели они око њега, али је он разумио. ,,Гле! Јагње Божије које узима на Себе гријехе свијета!” И онда полаже руку своју на Њега у ријеци Јордану и јавља се Дух Свети у виду голуба на Његову главу и чује се глас: ,,Ово је Син мој вољени Њега послушајте!” Дакле јавља се Отац у виду гласа и Дух Свети у виду голуба и Син Божији јединородни, који се крштава од руке Јована Крститеља и Претече. Заиста ,,Бог је Господ и јави се нама! Благословен који долази у име Господње!” И нек је благословен и свједок тог Божијег јављања и прије Његовог јављања, пророк Малахија, као и Јован Крститељ Претеча, који је припремио путеве Његове и открио велику и свету истину о Богу који је дошао у овај свијет и који се јавио, који се уселио у нас, пун благодати и истине.
Богу нашему, у Тројици јављаноме и прослављеноме, у Оцу, и Сину и Духу Светоме, нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
