Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру, 14. јануара 2008. године

У име Оца, и Сина и Светога Духа. ,,У Њему бјеше пуноћа божанства тјелесно.” Ријеч је Светога апостола, којом нам открива велику и свету тајну Христове личности. А с друге стране, овај свети празник указује на другу тајну садржану у Његовој личности: тајна Његовог обрезања. И то обрезање је доказ да је Он заиста не само пуноћа божанства, него да се та пуноћа божанства догодила у Његовом тијелу, што значи да је Он истински и прави човјек. Његово обрезање је испуњење закона Мојсијевог, испуњење оног благослова Божијег праоцу Аврааму, да се свако мушко дијете обрезује. И то обрезање да буде видљиви знак припадности тога дјетета и његовог потомства изабраном Божијем народу.

Међутим, то старозавјетно обрезање, које је тјелесно, спољашње обрезање, оно је у Новом завјету, кроз Њега као пуноћу божанства тјелесно, оно је указало сваком човјеку, а нарочито ономе који прима Христа као Бога свога и Спаситеља свога, да мора да се обрезују душа и срце.Тјелесно обрезање је симбол духовног, унутарњег обрезања огреховљености, човјекове природе, свега онога што скрнави образ Божији у човјеку. Што човјека удаљава од воље Божије, што га лишава тог присуства Божијег у њему. Обрезује се лоза у пролеће, јер знамо да без обрезивања лозе, лоза неће донијети плода. Башта се плијеви од корова, јер знамо да сјеме које смо посијали у башти, да ће бити угушен коровом уколико тај коров не искоријенимо. Чисти се поље и њива, да би сјеме које пада у обрађену њиву, да би оно могло да се прими, да би оно могло да донесе истинског плода. То што бива са баштом, бива са њивом, бива и са нашим земаљским пословима, исто бива и са људским срцима.

И у људском срцу се догађа, како каже Свето јеванђеље, да непријатељ дође и да поред сјемена правог, истинског да посије свој коров. И тај коров онда хвата маха, хвата коријена сјемена и човјек је у опасности да оно сјеме истинске човјечности, Божије сјеме, да оно буде угушено тим коровом духовним, гријехом и страстима, и да тако сјеме Божије не донесе свога истинскога и правога плода. Дакле, обрезање старозавјетно, обрезање које је учинио и сам Господ у осми дан послије Свога рођења је указатељ, с једне стране, да је Он Бог јединородни Син Божији примио људску природу, а с друге стране указање нама људима, Његовим духовним потомцима и сљедбеницима, да смо призвани да обрезујемо своје срце и све оно што помрачује лик Божији у нама, што помрачује образ људски по коме смо створени, и што нас удаљава, својим мраком, од самога Господа. Пуноћа божанства у Њему и ми испуњени Њиме.

Послије обрезања, записује Свети јеванђелист Лука, да је Он у дванаестој години већ отишао у храм Божији. И дивили су се сви мудрости Његовој. Узрастао је као Исус из Назарета. Узрастао је и тјелесно и Његова мудрост је почела да се пројављује и Његово свједочанство, о Њему као Сину Божијем, о Њему као хљебу живота који силази с неба и Његово свједочанство Оцу Његовом небеском и Оцу нашем. И Његово припремање послања Духа Светога животворнога, који ће човјечанство и свијет увести у сваку истину. Велики, дакле, овај свети дан, светог обрезања, као наставак оног великог и светог догађаја, Христовог рођења у пећини витлејемској, да би и један и други догађај нас увели у свету тајну Богојављења, откривења Њега као Сина Божијега, али и откривења Оца Његовог небескога и откривења и јављања Духа Светога у виду голуба на празник Богојављења. И тиме откривења Пресвете Тројице, Бога љубави, пуноће божанства која обитава у Христу и коју Христос Собом свједочи.

Свети Василије Велики, кога прослављамо на овај свети дан, он је један од дивних свједока те пуноће божанства. Посвједочио је Господа, Сина Божијега, својим животом, својом дубоком вјером, својом мудрошћу, својом борбом за Његову личност и потврда да је заиста Он пуноћа божанства. Својим светим списима, посланицама и писмима које је оставио Свети Василије Велики, један од најдубљих умова Цркве Божије. Бројна су његова дјела, али је највеће његово дјело управо његово живо, живоносно, лично свједочанство Христа Бога од Дјеве рођенога, свједочанство о Њему и о Духу Светом животворном, којим је рођен Господ и којим се рађа и препорађа сваки човјек и свеукупна Божија творевина.

Зато поклонимо се рођеноме од Дјеве, обрезаноме ради нас и ради нашега спасења, прослављеноме у светима Својим и у светом оцу нашем Василију Великом. Њему, Сину Очевом јединородном, Оцу Његовом и Духу Светоме, нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.

Транскрипт Данило Балабан.

Pin It on Pinterest

Share This