Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија на Боану Кадића код Даниловграда, 11. јануара 2016. године
,,Мир Божији, Христос се роди! Слава на висини Богу, а на земљи мир и међу људима добра воља!” Ова пјесма светих ангела, ево поји се на свим земаљским језицима двије хиљаде година, поји се и овдје код нас, на овом мјесту, у овом овдје Храму Светога великомученика Димитрија. А поје се свуда и на сваком мјесту гдје је процветала вјера Христова и гдје су се нашли људи који су признали Христа Бога за Бога свога и Спаситеља свога, и који су заједно са пастирима витлејемским, пришли јаслама Његовим у пећини, да виде тај догађај, то велико и страшно, спасоносно чудо. Чудо је догађај значајнији од свих догађања и чуда која су се дешавала и дешавају се на земљи. Па ево и ми овдје, прослављамо Господа, пјевамо: ,,Слава на висини Богу, вишњему Богу.” И у исто вријеме поклањамо се Њему који дарује вишњи мир, а не овај мир земаљски, људски мир, који данас јесте, а сјутра није. Мир људи којима је у срцу рат и мржња, а на језику им је мир. Зато су и плодови њиховога мира нездрави. И увијек изнова се показује такав мир лажан и преваран мир.
Мир вишњи и добра воља међу људима. То је оно што је донио Господ са небеса, да се усели у наша срца, у срца свих људи и свих створења. Добра воља, за коју су призвани људи да међу њима завлада онаква воља која је на небесима. Воља Божија. Овдје Отац, и Син и Дух Свети. А у исто вријеме једна воља Његова, једна љубав Његова, један је Бог на небесима и на земљи. И то јединство божанске воље, божанске љубави, оно се дарује нама, овом свијету, кроз Христово рођење. Нарочито је значајно на овом мјесту подсјетити се на тај вишњи мир и на ту добру вољу, на мјесту које је оставило тужног и несрећног трага, не само овдје за братство Кадића, него и за читаву Црну Гору.
Зато треба увијек, у овој обитељи, да се молимо за књаза Данила Петровића, који је значајна личност у нашој историји, али који се у исто вријеме огријешио и о светињу острошку, својим понашањем, нечасним понашањем, за празник Свете Тројице, својим понашањем и понашањем својих перјаника. И који, у исто вријеме, се онда огријешио о своју сестру која је била тада у Орјој Луци и о свога зета. А онда послије тога огријешио се и о Тодора Кадића, који је био главна личност. Средња зграда манастирска, она је од времена Тодора Кадића и књаз га је обешчастио и прогнао. Био је прогнан у Скадар, у Турску, а онда касније се и он, по људској немоћи и обичајима тим, осветио и за обешчашћење њега као човјека и он је убио књаза Данила у Котору.
А то је онда изазвало талас мржње и освета, које је започео књаз Никола. У реду што је због тог убиства књаза пострадао Кадић, то може да буде праведно пред Богом. Међутим, није у реду, није добро то што је наставио освету над цијелим братством Кадића. Тако да је временом ово мјесто постало пустолина, а Кадићи разагнати. Многи су и вјеру промијенили. До Скадра и ко зна гдје су стизали Кадићи, мјењајући своја презимена. И данас их има у Скадру, помуслимањених, има их у Сарајеву и на другим мјестима, а да не говоримо о другима који су презимена промијенили, јер је књаз Никола нажалост, по својој људској слабости, он се свећао и више него што то захтјева правда Божија. Па ево, и у ово наше вријеме, сами Господ је неке од потомака Тодора Кадића, призвао овдје да ову светињу обнове, да се сагради ова црква и ова света обитељ, а главни обновитељ ове светиње и овога памћења је један који се више не презива Кадић, него Павловић, који је рођен у Пећи и који живи данас у Београду. И он је покренуо и други од Кадића ондашњих, да се овдје поново врате, да врате тај спомен и да се врати ова светиња која је њихова. Слава Светога Димитрија и ево Господ је благословио да овдје заживи ова света обитељ, у којој ће се молити наше сестре, на челу са мати Катарином, за покој душе и књаза Данила и Тодора несрећнога и књаза и краља Николе и свих потомака Кадића, ма гдје се они налазили.
Увијек требају да се помињу њихова имена, да би завладао мир у потомцима и помирење потомака и Петровића и Кадића, да би Господ опростио гријехе и једнима и другима и помиловао их Својом љубављу и обдарио их Својом добром вољом, а преко њих све нас и све оне који се буду сабирали овдје, у овом светоме храму у овој светој обитељи. Ништа боље нијесу могли смислити Кадићи овдје, ради свога умирења духовнога и помирења, него подизање овога светога храма и ове свете обитељи. Од данас, настојатељица ове свете обитељи је наша мати Катарина, досадашња монахиња Ћелије Пиперске на послушању у манастиру Острогу, заједно са сестром Агнијом, Агапијом и са сестром Бранком. Као што су Троје на небесима, како је записао велики књижевник Лав Толстој, који је видео неке епископе на неком острву, како се моле, па говоре: ,,Троје вас, троје нас, пoмилујте нас.” Тако наше сестре, које преузимају ову обитељ, нека се оне моле Пресветој Тројици да их утврди у миру вишњем, у доброј вољи, да се испуњава воља Господња на њима и на овој обитељи, и воља Господња да се испуњава на свим потомцима Кадића и Петровића.
И да се они повремено и сабирају овдје, као што су почели да се сабирају. Обично се сабирају за Васкрс овдје и буде лијепа свечаност. Иако расијани по свијету, промијенили имена, презимена, неки од њих и вјеру, ипак је ово мјесто које их призива, да би они, поново призвани Господом, помирили се са онима који су допринијели њиховом расејању, са Петровићима. И било би добро за Васркс да буду позвани наши дивни Петровићи, потомци митрополита Василија, то је Ђоко Петровић и његов син Иван, кога сам ја и за књаза прогласио, на неки начин насљедник књаза Данила и књаза Николе. Дај Боже, и овај који је званични принц Црне Горе, Никола Петровић, да и он буде овдје, треба и њега позвати да дође овдје, да би заједно са Кадићима се опростили, да би се помирили, да би загрлили једни друге са љубављу Христовом, на коју смо сви призвани, поготово на овај свети дан Рождества Христовога, када се опраштају и траже опроштај и помирење сви они који имају немир и који су у некој заводи, било каквој, старој или новој омрази.
Црној Гори, посебно Црној Гори, читавом свијету је управо то најпотребније, данас више него икада. Тај мир, вишњи мир, да завлада у срцима људи, да завлада у срцима народа земаљских, који се и даље кољу, као што су радили кроз вијекове. И да међу њима завлада добра, божанска воља, једна једина, која усрећује све људске воље, сва људска срца и све људске умове.
Нека је благословен овај свети почетак нашим сестрама и мати Катарини, да оне својим трудом, својом молитвом, својим подвигом и својом љубављу, миром у срцима својим и добрим испуњавањем воље Божије, да оне врате мир овоме мјесту и онима који су овдје узнемирени демонском силом кроз прошла времена, а и саме да задобију тај мир и ту добру божанску вољу, да би се кроз њих Господ прославио и да би се осветило ово свето мјесто и да би се кроз њих прослављало име Оца, и Сина и Духа Светога, у вијекове вијекова. Мир Божији, Христос се роди!
Транскрипт Данило Балабан
