Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Дуљеву, 9. јануара 2012. године

,,Камен кога одбацише зидари, он постаде угаони камен и дивно је то у очима нашим.” Чули смо те ријечи Светога апостола. Ријечи које су утемељене на оном пророштву, старозавјетном, великог пророка и Боговица Данила, који је откривене тајне пренио тадашњем цару вавилонском Навуходоносору у виду оног кипа који се јавио и који је виђен био, чија је глава била од злата, руке и груди од сребра, бедра од бакра, ноге од гвожђа, а стопала од гвожђа и од глине. И каже свети пророк, коме се открило то виђење, како се одвалио камен од горе, не руком човјечијом се одвалио од горе, која такође није руком дотакнута. И тај камен је ударио у темеље тога кипа и кип се претворио у прах и пепео.

Под кипом и под тим симболима злата и сребра, бакра и гвожђа и глине, указано је на царства земаљска, која су се стварала у вријеме и послије Навуходоносора. И указано је како је тај камен ударио и како су та царства, као што то бива у историји, се претворила у прах и пепео. А камен је онај који је остао и царство његово је непролазно, вјечно његово царство. Пророштво које је доказало тајну управо овога камена који одбацише зидари људске историје и одбацују га, али који је постао угаони камен. И дивно је то и чудесно у нашим очима, тај камен јесте сам Господ Христос и сваки који гради на Њему грађевину свога живота, он опстаје и он је вјечан и непролазан. Јер та грађевина у коју се уграђује вјечно и непролазно, на кога падне тај камен као што је пао на овоземаљска царства, он се руши и нестаје.

На том камену, непобједивом камену, Свети архиђакон Стефан је саградио свој живот, духовно. Погледавши и видјевши самога Господа и пострадавши за Христа Господа, изведен пред Синедрион, каже Свети јеванђелист Лука да је ,,лице његово засијало као лице ангела”. И он је посвједочио оно што су свједочили сви пророци прије њега о Христу Господу, о том Праведнику од Дјеве рођеном, распетом и васкрслом, посвједочио оно што су пророци свједочили и мученичким страдањем својим посвједочио. Засијало је лице његово, испуњено свјетлошћу прије страдања, јер кад је видио Сина човјечијег са десне стране славе Божије каменован, није клео ни проклињао, него је клекао на кољена и молио се: ,,Господе, прими душу моју и немој им узети ово за гријех.”

Приликом његовог каменовања, ту је био и Савле, учествујући у његовом каменовању. Онај Савле који је такође видио Сина човјечијег, Сина Божијег, на путу за Дамаск. И свјетлост се дотакла и његовог ума, његовог срца и његове душе и он је прогледао послије одређеног времена и постао благодатни сасуд Христов, који је пронио име Његово и проноси Га кроз вијекове, до данашњег дана. И сам, утемељивши се на том камену, вјечном и непролазном, на Христу Господу. И само име Стефаново значи: ,,Онај који је вјенцоносац, који је овјенчан”. Тако да није чудо што су цареви и у древном источно-ромејском царству и касније наши Немањићи, којима и овај храм припада и ова светиња, да су они имали назив Стефана, дакле оних који су овјенчани, оних који су вјенцоносци, који су примили вијенце Божије и царства Божијега на себи, повјеровавши у Христа и трудећи да и себе и свој народ да утемељују на том крајеугаоном камену.

Ево и наша дјеца, Адам који је стигао из далека, и наша Илина, и они данас утемељују свој заједнички живот на том крајеугаоном камену, примајући вјенце, као израз светиње Божије. Овјенчани славом и чашћу, не земаљском, не пролазном славом и чашћу, него небеском славом и чашћу. Овјенчани да би свој живот провели у страху Божијем и у узајамној љубави, да би их Господ благословио да и они ходе и живе тим путем, путем архиђакона Стефана, који је пут светих Божијих људи, светих отаца и матера наших. Светиња брака је светиња јединства. И свједочанство јединства које је остварено у Христу Господу као глави Цркве и Цркве као тијела Његовога. И као што је Господ глава Цркви Својој, тако је и муж глава жени својој, а жена симболише Цркву која се повинује и која служи Господу, испуњена саможртвене љубави, а и муж исто тако приноси себе на жртву попут Христа Господа, који је дошао не да Му служе, него да служи и да живот Свој положи за ближње Своје. Нека би свети вјенци које сте примили, нека би вам они били путеводитељи у царство небеско и нека би Господ примио ваше вјенце у царство небеско, да кроз њих сачувате себе и свој живот у јединству неразоривом, јер оно што Бог сједини, то човјек да не разједини. И да вам Господ подари плод, дјецу благословену, како би се и преко вас испуњавала заповјест Божија, заповјест: ,,Рађајте се и множите се и напуните земљу.”

Свети архиђакон Стефан, овјенчан славом Божијом и просвећен свјетлошћу богопознања, нека благослови и ваше вјенце, да будете свјетлост свијету, да би људи, гледајући ваша добра дјела, прослављали Оца нашега који је на небесима. Господу нашем, камену крајеугаоном на коме је саграђена васиона, на коме се гради сва историја рода људскога, нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.

Транскрипт Данило Балабан

 

Pin It on Pinterest

Share This