На други дан Божића, прослављамо Сабор Пресвете Богородице и спомен на две Њене чудотворне иконе – Острабрамска и Три Радости.
Светом литургијом у подгоричкој Цркви Светог Ђорђа, началствовао је протојереј–ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намесник подгоричко-колашински, уз саслужење старешине храма, протојереја Мирчета Шљиванчанина, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и ђакона Ивана Црногорчевића.
На литургијске возгласе, одговарао је ђакон Лука Павићевић, праћен верним народом Божијим.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се затим, началствујући свештенослужитељ, прота Гојко Перовић, који је појаснио да по редоследу нашега црквенога календара, често буде да сутрашњи дан главнога празника буде посвећен онима који су учествовали у догађају. Као што је рецимо, сутрадан Богојављења – дан када се слави Св. Јован Крститељ, сутрадан Христовога Рођења – славимо Ону која Га је родила.
„Зато је ово други дан у ових 40 дана Божићнога поста и слављења Божића, како славимо спомен мајкама; односно, данас нарочито Мајци Божијој, Пресветој Богородици“, казао о. Гојко у своме обраћању.
Потом је отац подсетио да треба да поменемо све наше покојне мајке и баке и прабаке и све оне које су ушле у ту Тајну, примиле у себе Богом дану, по законима природе Тајну, да могу да приме у себе, да зачну, да носе живот у себи и да га донесу на овај свет.
„То се просто не може се исказати људским ријечима, каква је то Тајна, кад Бог учини човека учесником нечега, што само Он даје“, нагласио је отац.
Подвукао је да и поред тога што знамо колико је медицина данас напредовала, као и наука, ми опет стојимо запитани пред Тајном, како се човек рађа?
„Данас, колико год човијек да напредује и колико год да напредују услови за живот, живимо у данима неке, можемо слободно рећи, епидемије неплодности код многих брачних парова; оснивају се клинике, болнице за вјештачку оплодњу; знате ви колико је то присутно ових дана“, констатовао је прота уз подсјећање да су жене ослобођене од нечега што је до јуче било као терет жени на глави, (пуно тешких послова) и додао: „Што би говорио један мој пријатељ, све тешке послове, који постоје, најтежи послови, ми смо то ставили под назив – А, то су женски послови, то људи не раде, то је срамота да човјек ради. Оно најгоре, најтеже, што треба најкомпликованије, то смо натрпали све женама да раде и те такве жене које су то све радиле, и често би било да се нико није ни окретао на те жене, него понеко само да их уважи и то у неким ситуацијама кад њој најмање и треба!“
Отац је подвукао да иако јој је тешко било и физички и психички, да су те жене – рађале. А жене које имају и одморе и плате, које су уважене, и имају да се по сто пута обуку и преобуку, „некако парадоксално долазимо до ситуације, да те жене, тако растерећене и уважене често не могу да роде“.
„Тајна рађања је изгледа ипак везана за тајну жртвовања и за тајну давања себе другима“, закључио је прота Перовић. Пресвета Богородица је лик жене која је отпочетка, од малих ногу, себе посветила Богу; није јој се десило нешто тако науспут, у сред неког Њеног другог посла, него је једини Њен посао био, да донесе Богомладенца на свијет и да после буде Мајка Божија, не само до краја Христовога боравка на земљи; не само до краја Свога земаљскога живота – него је толико Њена служба, (Богородице, Жене која је родила Бога) наставила да постоји у човечанству…“, напоменуо је отац Гојко, подсећајући на остале православне народе и њихово поштовање Богомајке.
Истовремено је подсетио на то колико у руском народу има икона Мајке Божије, и различитих икона једне исте жене: „На један начин је доживљавају људи који су доживели неки догађај пред Казанском иконом Мајке Божије, на други начин, благослов су доживели од Владимирске иконе Мајке Божије, на трећи начин је ми славимо као Тројеручицу!“
Прота је у своме обраћању указао на то да нема броја и да је тешко све то ставити на папир и само набројати имена икона Мајке Божије, да су то све различита јављања и различити благослови, на различитим мјестима, у различитим временима – једне исте жене, Марије заручене за Јосифа, дјевојке, како је говорио Данило будимски, дјевојке Јеврејке, која је просто преузела на себе – ту службу Богу, да роди и да буде Мајка и не само Мајка Богомладенца, будући да је Мајка Божија онда се ми сви Њој молимо, као да је нека наша Мајка; додао је да скоро нема куће хришћанске православне која поред иконе Господње, крсне славе, нема и икону Пресвете Богородице.
Пожелевши при крају свога обраћања у храму под Горицом да под благословом Пресвете Богородице живимо, док знамо за себе и док носимо име хришћанско.
Након освећења Дарова предложења, Светој тајни причешћа приступио је верни народ Божији, присајединивши се са Телом и Крвљу Господњом.
Затим је заједничарење свештенослужитеља и парохијана, другог дана Божића, настављено у Светогеоргијевском дому, црквене општине подгоричке.
Елза Бибић
