Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија изговорена о Сабору Пресвете Богомајке у манастиру Морача, 2010. г.
Мир Божији, Христос се роди!
На Светој литургији о Божићу, драга браћо и сестре, током входа, док свештеници улазе са Јеванђељем у олтар, симболишући улазак Христа Бога у овај свијет и Његово рођење – пошто Свето јеванђеље управо и представља присуство Христово у овоме свијету – свештеник или епископ или појци тада пјевају ове ријечи Светог пророка Божијег, које понавља и апостол Павле у Посланици Јеврејима (7, 21): Из чрева прежде Деници родих тја. Кљатсја Господ и не раскајетсја, ти јеси јереј во вјеку по чину Мелхиседекову – Из утробе прије Данице звијезде родих те. Закле се Господ и неће се покајати за своју заклетву, за своје обећање. Ти си јереј по чину Мелхиседекову.
Овим ријечима се указује на неколико великих и светих истина које су везане за Христа Господа и за Његову личност Богочовјечанску. На првом мјесту се говори о Његовом предвјечном рођењу од Бога Оца. Јер кад каже „прежде Деници родих тја, из чрева родих тја“, то значи „из утробе своје, из свога бића родих те прије рођења звијезде Данице“, што значи да се прије настанка свијета, прије стварања творевине збило ово предвјечно рађање, неизрециво и неисказиво рађање од Бога Оца којим се рађа јединородни Син Божији прије свих вјекова од Бога Оца. И зато ми Њега исповиједамо као Свјетлост од Свјетлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног не створеног. Дакле, то првобитно рађање Предвјечнога, прије настанка времена и свију вјекова, није исто што и стварање, мада би стварање свијета могло би да се схвати као нека врста рађања. Али, рађање Јединороднога Сина од вјечнога Оца прије свих вјекова је збивање неисказиво и потпуно другачије од потоњег Његовог рођења од Пресвете Дјеве и Духа Светога. Надахнут Божијим Духом, Пророк произноси ријеч Очеву: „Прије звијезде Зорњаче, прије звијезде Данице, прије настанка свијета, родио сам те из дубина свога бића“. Свети Пророк нам открива ту неизрециву истину о Христу Господу о Њему као вјечном Слову Божијем, вјечној Ријечи Божијој, вјечном Логосу, који је Бог и који је у Богу и кроз кога је све постало што је постало (Јн. 1, 1-3), кроз кога је настала и звијезда Даница и све што постоји, видљиво и невидљиво, сви видљиви и невидљиви свјетови зачети и рођени силом Његове Божанске ријечи и силом Духа Његовога Светога. Пророк на чудесан начин, не по својој мудрости и знању него управо по небеском откривењу те велике и свете тајне Духом Светим, указао је на ту велику истину предвјечног рођења Јединородног Сина Божијег од Бога Оца.
У исто вријеме указује Пророк и па другу велику и свету истину, на истину да је Господ обећао да ће се Онај који је рођен прије свих вјекова родити такође и у времену ради своје творевине, ради човјека, ради људскога рода, ради његовог спасења, и ради пуноће његовог живљења, његовог усавршавања и задобијања бескрајног и неизрецивог савршенства. Зато и каже „кљатсја Господ и не раскајетсја“, што значи: заклео се Господ и неће се покајати, заклео се Господ, обећао је Господ и неће порећи ту своју заклетву и то своје обећање, да Он који је предвјечни Бог постане свештеник, и то не било какав свештеник него „свештеник по чину Мелхиседекову“, да прими свештеничку службу Он који је Цар над царевима и који је као Цар небески постао човјек да би човјека обогатио својим вјечним и непролазним царским достојанством и добрима Царства Свога, као свештеник по чину Мелхиседекову.
Мелхиседек је једна тајанствена личност у историји рода људскога, позната нам из старозавјетног откривења Божијег. Живио је у временима праоца Аврама, али се о његовом поријеклу не зна ништа. Очевидно да није припадао изабраном Божијем народу, био је цар Салима. Он је дочекао Аврама, тај чудновати Мелхиседек, који је својом тајанственом појавом и незнаним поријеклом био предуказање на јединородног Сина Божијег, непознатога, неизрецивога поријекла небескога, Христа Господа, и на Његов долазак у овај свијет.
Дакле, ти си јереј во вјеки по чину Мелхиседекову значи: „Ти си свештеник не као обични свештеници, него си вјечни свештеник као тајанствени цар Салима, Ти који си небески Цар и који ћеш својом службом, својим служењем, својим приношењем за живот свијета принијети Богу Оцу не само себе него принијети свеукупну творевину Њему, као миомирни принос и миомирни дар.
Наведене Пророкове ријечи записане су у древна времена, прије Христа. Пророк Божији их је записао не по својој мудрости и своме знању, него по том предуказању, по том надахнућу Божијем. И у тим ријечима садржано је и прво Христово рођење од Бога Оца, али је садржано и Његово друго рођење од Духа Светога и Пресвете Дјеве. Јер, то је управо оно што је Бог обећао, обећавши Месију, Избавитеља, Искупитеља, Спаситеља свијета који ће се, када дође пуноћа времена, родити од Духа Светога и Пресвете Дјеве, јер је толико, како каже ријеч Божија, Бог заволио овај свијет да је и Сина Свога јединороднога послао, да свако који вјерује у Њега не погине него да има живот вјечни (Јн. 3,18).
Светкујемо, дакле, рођење предвјечног Слова, јединороднога Сина Божијега, као витлејемског Богодјетета. Зато му и пјевамо, Њему предвјечном Богу, као новорођеноме Дјетету младом, Богомладенцу. Зато прослављамо Њега рођеног као човјека који је освештао и испунио људску природу и открио мјеру безмјерну њенога смисла, уливши своју безмјерност, своју вјечност, свој вјечни живот, своју вјечну доброту, своју вјечну мудрост у људску природу и у њу је усадивши, обогативши је толико да је и човјек од смртнога постао бесмртан, одпролазнога непролазан, од на земљи рођенога рођен за Небеса, и задобио могућности и дарове које само Бог може даривати људима и даривати овој творевини.
Ето дакле зашто, улазећи у храм, свештеници и епископ пјевају ову пророчку пјесму којом управо посвједочују ту истину да је Бог ушао у овај свијет и да се уселио у нас пун благодати и истине, те да смо призвани да се у Његово име крстимо и Његовом свјетлошћу, вјечном и непролазном, просвјећујемо и освећујемо. Да Њиме живимо, сви заједно једни друге и сами себе предајући Христу Богу на дар и приносећи Му и себе и своје дарове, попут оних мудраца који су донијели дарове са Истока и попут свих оних који су кроз вјекове Њему се једином клањали, Њему једином служили и за Њим ходили као за путем, истином и животом.
Зато ми непрекидно у ове свете дане, сјећајући се тог великог и страшног догађаја Христовог рођења од Пресвете Дјеве поздрављамо се овим светим благословеним поздравом: Мир Божији, Христос се роди! Ваистину се роди!
Транскрипт Данило Балабан
