Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цркви Светог Николе у Котору, 5. јануара 2012. године
Речено је, за Христа, да је остао вјеран до смрти, и то смрти на крсту. Једно од основних својстава Божијих, које се пројављује кроз Христа Господа, јесте у право та вјерност творевини, вјерност човјеку као слици Божијој, вјерност роду људскоме до смрти, до распећа. А и они који су Његови, призвани су да буду Њему вјерни на Његов начин. И, уколико су вјерни, Oн им дарује вијенац живота. На тој и таквој вјерности утемељено је свједочење светих Божијих пророка, апостола Христових и Цркве Божије кроз вијекове, у свим земаљским народима; на свим језицима. На тој вјерности је утемељен и живот наше Цркве светосавске. Црква вјерна Христу Господу, као што је невјеста призвана да буде вјерна своме мужу, тако је и Црква остала вјерна и увијек изнова призива своју дјецу на ту и такву христолику и боголику вјерност.
Један од оних који је чуо тај призив, у утроби матере своје, призив на вјерност као основно људско и божанско својство, био је и остао, блаженог спомена, Владан Лазаревић. Васпитан у духу вјере Христове, надахнут примјером својих предака, он је у једном времену, по много чему безвјерном времену, успио да сачува чист образ и здраву памет и да буде вјеран. Вјеран правди Божијој, јер правди Божијој је по свом звању служио, вјеран и Цркви Божијој, правди Божијој и правди људској. У временима када су се многи поколебали и показали невјерним, у тешким временима гоњења Цркве Христове, Митрополије црногорско-приморске, Владан Лазаревић је остао вјеран тој Цркви. И, као што је познато, био је правник, заступник Митрополије црногорско-приморске, у временима када су сви судови доносили пресуде на штету Цркве. Блаженог спомена Митрополит Данило, у чије вријеме служио је Владан и трудио се да заштити Цркву, говорио ми је да је двадесет пет судова имао и да је сваки суд изгубио. Сваки суд је био на његову штету, на штету Митрополије. Такво је то вријеме било. Не значи да су судови били прави, али то је био показатељ и није било лако бити заступник Цркве Божије.
Владан Лазаревић је био, и као такав је остао до последњег свога издисаја и као потпредсједник Епархијског савјета Митрополије црногорско-приморске, и као човјек који је, иако већ у дубокој старости, увијек био спреман да Цркви понуди своју услугу, своје служење и своју вјерност. Дакле, у оним временима, безвјерним, ма и у овим временима, која се нису баш много, макар у Црној Гори, промијенила. И оно су била безумна времена, а и ова, по много чему, настављају да буду безумна времена. Ево, на примјер, видите и чујете како прогоне наше свештенике, наше монахе и монахиње, оне који нијесу из Црне Горе? Из ког разлога? Из разлога што Митрополија црногорско-приморска није призната, легитимно не постоји у Црној Гори и траже од ње да се региструје. Захтјев, који чак ни у комунистичко вријеме није био постављен, ни у оним временима када је, блажен спомена, Владан Лазаревић био њен правни заступник. Можете да замислите, Црква која овдје постоји од Миланског едикта 313. године, нарочито од времена цара Константина, камење свједочи то њено вјековно присуство! И свједочи да су све државе ондашње, кроз вијекове, и све власти признавале Цркву и њен легитимитет, па и они којима се није допадала и који су је мрзели. Црква која, у овом облику, настављајући древну хришћанску традицију и свједочење, нарочито се јавља од 13. вијека.
Три епископије је Свети Сава основао на простору данашње Црне Горе: зетска, хумска и будимљанска. И кроз вијекове, сваки храм, сваки темељ, свака рушевина, сваки гроб свештеника, епископа, свједочи, а међу њима и гробови и мошти светих Божијих људи, свједоче да је она ту била и да је признавана и да нико није одрицао њено постојање. Први пут, у току два миленијума, у наше вријеме, Црква Христова, православна Црква, светосавска Црква, Митрополија црногорско-приморска, она није легитимна, не признаје се, и из тог разлога не могу наши свештеници, монаси и монахиње да буду признати. Морају да буду протјерани из Црне Горе. И већ су нам протјерали свештенике из Паштровића, сада прогоне Џомића, многе свештенике из наших епархија до Пљеваља, одбили су да им дају продужетак виза управо из тог разлога што Црква, легитимно, овдје не постоји. И траже да се региструјемо.
И ја вас питам: шта да радим? Да региструјем Светог Петра Цетињског и његове мошти? Да региструјем Светог Василија Острошког? Арсенија, архиепископа и просветитеља српског? Симеона Дајбабског, Цетињанина, чије мошти красе престони град? Стефана Пиперског? Да их региструјем јер, забога, нијесу легитимни! Њихово служење, њихових претходника и насљедника није легитимно, па треба да се региструју.
Е неће моћи! Неће моћи! Државе су долазиле и пролазиле, Црква је увијек признавала власт, по заповјести Христовој: ,,Богу Божије, цару царево!” И кад су Га питали да ли да дају порез, рекао је: ,,Чији је лик?”
,,Царев.”
,,Цару дајте пару, а Богу душу.”
Дакле, поштујемо власт, поштујемо државу, признајемо све то, али, намјесто да се наши државници запитају не би ли требали да се јаве ћивоту Светог Петра Цетињског да он њих региструје! Јер држава бива, па их нема, а Црква је непрекидно ту. И неће моћи! Неће моћи! А то гарантујем, да нам свједочи и Владан Лазаревић и са неба, неће моћи да се ми појављујемо као неко ко се тек сада јавља у животу овога народа и ове државе и ових простора. Ја се у Бога надам, а надам се и у молитве нашега Владана и молитве Светога Васлија Острошкога и Петра Цетињскога и Стефана Пиперског и Наума Охридскога, кога данас прослављамо, да ће и ови наши садашњи главари, да ће вријеме да их избаци на површину, да ће тад схватити да то што раде са Црквом, да то нико никада није радио, ни у турска ни фашистичка времена, и да што прије, њих ради, Цркве ради и Црне Горе ради, прекину са таквим прогоном Цркве и захтјевима једне установе која је била и остала кичмена мождина Црне Горе! И биће као таква.
Један од оних који је био свједок, који је знао ко је Црква, шта је Црква, како јој треба служити и како јој треба бити вјеран, јесте наш Владан, који нас је овдје сабрао да се помолимо Господу, да га Господ упокоји у њедрима Аврама, Исака и Јакова, и Светога Симеона Мироточивога и Петра Цетињскога. Њега да упокоји и да они који долазе послије њега, да се угледамо на њега, а њему Господ да подари царство небеско и вјечнаја памјат.
Бог да му душу прости.
Транскрипт Данило Балабан
