Свештеник Бранко Тапушковић, парох 13. подгоричке парохије, говорио је за БОРБУ поводом 2 године од усвајања безаконог Закона о слободи вјероисповјести.
“На данашњи дан прије двије године када смо сазнали да ће у Скупштини Црне Горе бити изгласан безакони закон о тзв. слободи вјероисповјести свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке спонтано се са вјерним народом почело сабирати око саборног храма тражећи утјехе благослова и помоћи Божије да колико је могуће измолимо да проради савјест код посланика да не изгласају тај безакони закон”, казао је отац Бранко за БОРБУ.
“Били смо и ми тад мало збуњени као свештеници у том моменту шта да радимо, да ли да долазимо тамо, да чинимо нешто, јер смо сазнали да је комплетан центар града под блокадом огромних полицијских снага које су, вјероватно, и биле спремни физички да насрну на нас, иако смо мислили да са неким видом протеста изразимо наше незадовољство и оправдани револт због доношења таквог закона.
Искрено речено, било је доста подијељених мишљења да ли да се уопште излази или не излази, али гледајући онај народ који је гледао у нас као у спас, одлучили смо да ипак кренемо па шта нам Бог да и срећа јуначка. Ипак, ми смо ти први свештеници и свештеномонаси који смо призвани да свједочимо истину и правду Божију. Бог је дао да није било физичких сукоба нити било чега другога. На мосту Блажа Јовановића смо управо молитвом, читањем псалама, молитава и пјевањем пригодних богомољачких пјесама, позивали на братску слогу и љубав, као што и приличи Цркви Божијој.”
Отац Бранко каже да је циљ био да дођу до манастира Светог Симеона мироточивог који је тачно преко пута Скупштине Црне Горе, са друге стране обале ријеке Рибнице и да одатле узнесу молитве.
“Нама је био спријечен тај пролазак и ми смо остали на мосту Блажа Јовановића и ту смо почели да узносимо молитве Господу. Пратећи ситуацију која се дешава у Скупштини и у држави, надали смо се да ће ипак прорадити савјест и разум код посланика који су предложили то безакоње. Нажалост, то се није десило, и било је како је било, хвала Господу без икаквих сукоба.”
Данас, послије двије године, каже отац, са дистанце посматрамо оно свеноћно бденије на отвореном, гдје су се смјењивале полицијске снаге, гдје суи примијетили појачање са полицијским псима са свом пратећом опремом спремни да баце сузавац на вјерни народ.
“Кад се све то издешавало, кад су похапшени посланици Демократског фронта и спроведени у Центар безбједности изгласано је оно безакоње од закона. Пастирском бригом, наш садашњи Митрополит Јоаникије, тадашњи епископ будимљанско-никшићки позвао је народ да се разиђе. Очигледно је да топлина вјере у Христа распетога и васкрслога тада није дотакла у срца посланика који су гласали за овај закон. ”
Отац Бранко је нагласио да до данашњег дана, у наставку дјеловања посланика бившег режима, ти посланици показују да нису сљедбеници ни братољубља ни Богољубља, већ братоубиства и Богоубиства.
“И дан данас би жељели да нападају свету Цркву Божију, да скрнаве и присвајају свету Цркву Божију и храмове Божије. Настављају да ниподаштавају сваког човјека који за себе каже да је вјерник. Покушавају да представе да је такав човјек заостао, затуцан итд.”
Отац Бранко је за БОРБУ рекао да му је жао што се такве флоскуле и такав начин размишљања код њих налази.
“Очигледно је да су у тој својој мржњи према светињи и истини и правди Божијој заборавили да су највећи свјетски научници били изузетно вјерујући људи. Исак Њутн је био изузетно религиозан човјек, Никола Тесла, Михаило Пупин, Алберт Ајнштајн, све ведете савремене науке чија се дјела данас изучавају су били вјерујући. Тај атеистички приступ који је у читавом свијету превазиђен и који нема никаквог основа, нити се било ко позива на њега, приступ противприродног супротстављања религије и науке. Ми данас по археолошким истраживањима имамо потврде свих дешавања у Библији.”
Тај наш протест, каже отац Бранко, који је био на мосту Блажа Јовановића је изродио свенародне литије.
“То је буквално била прва спонтана литија од саборног храма до Блажовог моста. Литије су довеле и до обарања безаконог режима и до обарања безаконог закона о слободи вјероисповјести.”
“Мени лично је част што ме Господ удостојио да будем учесник свих тих догађаја и надам се да ћу и даље бити на том путу правде и истине Божије”, закључио је отац Бранко за БОРБУ.
