Храм Светог Спиридона Тримитунског Чудотворца у Ђеновићима данас, 25. децембра, у суботу 27. по Педесетници, прославио је своју главну храмовну славу. Светом литургијом началствовао је протопрезвитер-ставрофор Обрен Јовановић, архијерејски намјесник херцегновски, уз саслужење свештеника: Макарија (Имамовића), игумана манастира Савина, Предрага Видаковића, Драга Пешикана, Небојше Вуловића, Драгомира Видаковића, Јована Васића и ђакона Ненада Ковача. Литургији је молитвено присуствовао свештеник Радован Томовић, старјешина храма, надлежни парох, а уједно и домаћин сабрања. Причастен су појачи чланови вјеронауке при Парохији ђеновићкој.
Након Свете литургије храм је опходио трократни крсни ход и благосиљани су славски дарови.
Славу храма и празник сабраном вјерном народу честитао је о. Обрен Јовановић који се у литургијској бесједи осврнуо на данашњу јеванђељску причу о томе како сви тражаху да се дотакну Господа, јер из Њега излажаше сила која их исцјељиваше. У њој је садржано, како је казао, све оно што треба да знамо о нашој вјери, како да живимо, шта да радимо да би задобили Царство небеско и постали слични Светоме Спиридону, кога данас прослављамо. Гдје год да се Господ кретао са својим светим ученицима и апостолима, народ се око Њега тискао јер је осјетио силу Божју у Њему, осјетио да је Он Спаситељ овога свијета. И они који су имали чисто срце, иако су имали тадашњи Стари завјет и испуњавали заповијести које су им биле дате, знали су да препознају онога кога су пророци хиљадама година пророковали да ће доћи и да ће спасити свијет.
„Стискали су се око Њега, како каже данашња јеванђељска прича, сви који су били болесни од душевних и тјелесних болест, и каже Јеванђелист Лука, сви се исцјељиваху. И сав народ је тражио да Га се дотакне и узме благослов од Њега, да узме исцјељење, да захвати са те воде живе и напоји своју душу, да би се спасио Спаситељем својим. Јер Спаситељ наш се непрестано даје и Он је извор живота вјечнога и ко пије са тога извора, он никада не жедни, али суштаствено не жедни. Његова душа ће бити спасена“, бесједио је прота Обрен.
Даље је подсјетио на блаженства, која је Христос изрекао на Гори, а која су најузвишенији проглас у историји рода људског, која читамо и пјевамо на свакој Литургији:
„И то нам показује какав је пут свакога од нас, свакога хришћанина, да смо свак у своме звању и призвању, ма у којем своме животноме искушењу били, да смо ми укључени у та блаженства која је Он набројао и да је наш пут, пут стрпљења, љубави, страдања и тако их и посложио“, казао је архијерејски намјесник херцегновски и објаснио да је Господ управо изнио ова блажена да би показао да су их они који су били исцјељени већ испуњавали у своме животу.
Поручио је да долазимо у храм Божји да би се исцјељивали, да будемо дјеца љубави, да будемо дјеца слободе, да будемо дјеца Божија јер једино Господ Бог наш Исус Христос може да нам даде то исцјељење и може да нам да оно што је најбитније за наше спасење.
Подсјетивши да данас прослављамо Светог Спиридона великога чудотворци, светитеља Цркве Христове, нагласио је да већ 16 вјекова његове мошти исцјељују многе болне, и оне који долазе да се поклоне његовим моштима и да их целивају и оне широм свијета који су посветили храм свој овом дивном угоднику, али и свуда гдје се његово име слави.
„Јер за свете Божије људе, за Господа нема простора и нема времена, сви смо ми у истом простору и истом времену. Ове земаљске раздаљености нама нешто и значе, али Господу, Светом Спиридону, анђелима и свима светима, не значе ништа, јер ништа нема љепше и брже од љубави и молитве. Када се помолимо овдје за ближњега свога данас, без обзира да ли он живи у Аустралији, у Београду, Америци или било гдје на кугли земаљској, молитва стиже код Господа, а кад стигне код Господа и до Господа онда лако стиже и до онога за кога је та молитва и упућена“, казао је свештеник Јовановић, нагласивши да је Свети Спиридон данас и овдје у Ђеновићима, Херцег Новом, у Црној Гори, јер га ми истински волимо, поштујемо и молимо.
По његовим ријечима светитељи Божији су ванвремени, они су као знакови поред пута да знамо да се оријентишемо, да знамо куда идемо и да се огледнемо у њих, да видимо да ли оно што радимо у своме животу личи на Светог Спиридона, на Светог Николу, Светог Јована, Свету Петку или било кога другога светитеља којега прослављамо као свога заштитника и патрона.
„Важно је да знамо да је и Свети Спиридон рођен од оца и од мајке исто као и ми. Он је имао и породицу, био ожењен и имао дјецу, али ништа га то није спријечавало да живи светим и Божијим животом и да испуњава ова блаженства која је Господ изговорио. И због те његове простоте и чистоте срца, због његове кротости и љубави, коју је имао према свима ближњима, Господ га је удостојио и узвисио на степен свештенства, а касније на степен епископства“, рекао је прота Обрен.
Подсјећајући на житије овог Божијег угодника који је Господу угодио и Господа стицао као благо, Њега проповиједао и Њему служио, и све у животу радио ради Господа својега, ради свог спасења, а тиме и ради спасења своје пасте која му је била провјерена, о. Обрен је упутио молитве Св. Спиридону да нас исцјели од сваке немоћи, од братомржње, злобе…
„И овај пост који сада постимо да покушамо да и ми мало почнемо да личимо на Светог Спиридона, да будемо милостиви, да будемо они који имају праштања у себи, да се мирбожамо пред Божић, јер Господ је дошао да мир донесе овоме свијету, да исцијели све наше немоћи, да исцијели смрт, да нам даде живот вјечни. Зато се када прослављамо Рождество и поздрављамо са Мир Божији – Христос се роди! Јер Господ се рађа тамо гдје је мир, у срцима нашим тамо гдје има простора да се Он роди. Да припремимо срце наше да и оно буде Витлејемска пећина да Господ Бог и Пресвета Богородица могу да уђу у срце наше и да та свјетлост која је засијала из Његовога бића, Његовога рождества, загрије и омекша срце наше. Да ту љубав имамо и да ту свјетлост носимо, а да је то могуће свједочи нам Св. Спиридон“, закључио је у свом пастирском слову протопрезвитер-ставрофор Обрен Јовановић, архијерејски намјесник херцегновски.
Весна Девић
