Надбискуп београдски монсињор Станислав Хочевар угостио је, у понедељак 20. децембра 2021. године, Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија и директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама г. Владимира Рогановића у Цркви Узнесења Блажене Дјевице Марије – катедрали Београдске надбискупије. Посети је присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, а госте је дочекао монсињор Станислав Хочевар са свештенством Надбискупије.
Поздрављајући госте надбискуп Хочевар се захвалио патријарху Порфирију на посети и помоћи за обнову катедрале, указујући да је тиме показао велику солидарност. „Није све у новцу који нам је крваво потребан, али знате колико свима нама значи солидарност коју сте на овај начин показали“, посебно је истакао надбискуп Хочевар.
Тим чином патријарх Порфирије је испунио и смернице које предвиђају да се у сваком народу или држави већинска заједница прва занима за мањинске, рекао је, између осталог Надбискуп, напоменувши: „Хвала Вашој светости на сведочењу и успостављању друштвених и црквених релација“.
Говорећи укратко о историјату катедрале надбискуп Хочевар је посебно истакао да Београдска надбискупија нема могућности да организује веронауку јер, како је навео, „немамо довољно својих просторија, а ниједна школа у Београду нема довољно деце припадника католичке цркве да би се то у школама организовало“.
Поред тога, напоменуо је Надбискуп, „немамо ни простор где би се могли окупљати млади брачни парови“, али ни довољно простора за посетиоце који долазе на наш фестивал да слушају оргуље. „Зато нам је потребан духовни центар и конак за смештај свих тих особа и зато је потребна још више обнова овог центра“, истакао је надбискуп Хочевар.
Патријарх Порфирије се захвалио Надбискупу на топлом пријему указавши да је Пресвета Богородица „она која је у име читавог људског рода, својим смирењен, својом љубављу допринела да њен Син по телу али и Син Божији постане један од нас. И да њеним молитвама и служењем Богу и читавом људском роду Син Божији дође у свет да донесе истински, аутентични мир. Да донесе оно што је било потребно тада људском роду, а што не само ништа мање није потребно данас, него на сваком кораку, глобално, регионално, локално, али лично то је оно што је сваком човеку потребно“.
„Ми смо у времену које почиње да личи на оно нашта нас Јеванђеље упозорава, да ће времена бити крајња, времена апокалиптична“, рекао је Патријарх Порфирије истичући да „у временима када у Европи, која не би била онаква каква је била да није било хришћанства, да није било Цркве Христове, у Европи која не би имала цивилизацију какву има без Јеванђеља, без Христа. Ми смо у тој Европи суочени са чињеницом да многе важне тачке устава Европе, закона Европе, а које су везане за изворе цивилизације, за хришћанство су елиминисане. А сада, чак, и сам понем празника рођења Сина Божијег који је дошао ради нас, ради читавог света па и ради Европе да се питамо да ли да помињемо празник Рођења Христовог, да ли да помоњемо Божић“.
Ми хришћани смо свесни, рекао је Патријарх, да је тајна оваплоћења Христовог много шира и много дубља него што речима можемо да искажемо. Зато је то тајна у којој се „нама окрива Бог у својој пуноћи, али се открива и пуноћа истинског и здравог човека, открива се аутентична природа људска“, рекао је патријарх Порфирије. „Ако ту тајну, ту чињеницу сагледавамо у контексту једног покушаја да се и сам помен доласка Сина Божијег међу нас помене, онда можемо разумети колика је криза, многи данас кажу, идентитета. Да идентитета, али не ма какавог идентитета, него криза, ако се може рећи, идентитета смисла постојања човека. Идентитета разлога постојања човака и циља његовог постојања“, рекао је Патријарх Порфирије.
„Знам да вам није једноставно и да се борите на сваки начин да обновите овај храм и ми ћемо као Православна Црква приложити скроман прилог. Неће Бог зна колико утицати на обнову, али нека буде израз наше истинске, братске љубави и осећања потребе да верници Католичке цркве имају све потребне, неопходне услове за свој нормалан верски живот“, рекао је патријарх Порфирије.
На обнови катедрале Марианум до сада су изведени радови на уређењу водоводне и канализацијске мреже, као и јаке и слабе струје за све зграде, урађена је дренажа темеља катедрале и дворишта и уведен је нов систем грејања и хлађења. Уз комплетно уређење саме зграде катедрале планира се изградња музеја и крипте за сахрану будућих надбискупа. Планирано је и уређење осталих зграда, односно новог пасторалног центра с попратним објектима, предвиђеним за едукацију верника и посебне пројекте новог пасторалног центра који ће обрађивати верска, друштвена и културна питања. У склопу Маријанума, према плану, биће уређен и дом за старије и немоћне свештенике, као и дечији вртић који се у склопу Маријанума налази скоро 25 година.
Директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владимир Рогановић је, у свом обраћању, истакао да „Република Срба снажно и посвећено стоји у помоћи свим својим Црквама и верским заједницама“. Из тог разлога, рекао је Рогановић, са пуном посвећеношћу ће Управа, као орган задужен за Цркве и верске заједнице, пружати свесрдну помоћ која ће се огледати и у стручној и у материјалној помоћи.
Честитајући Божић свим верницима који славе по Грегоријанском календару надбискуп Станислав Хочевар је упутио и позив Патријарху Порфирију, односно викарним Епископима да посете Надбискупију у Божићним празницима који предстоје. Затим је надбискуп Хочевар показао гостима радове који се изводе на реконструкцији храма и комплекса Маријанума.
Историјат катедралног храма Успења Блажене Дјевице Марије
У доба оснивања жупа и храм су поверени француским редовницима асумпционистима. Они су 1924. године замолили тадашњег надбискупа Родића да у Београду оснују свој самостан за сестре асумпционисткиње. Оснивање жупе тадашње Министарство вера прихвата 1927. године, док су радови на изградњи храма завршени већ 1925. године. Темеље храма је благословио први апостолски нунције у Београду Херменђилдо Пелегринети.
Стари звоник је саграђен 1930 године, а годину дана касније надбискуп Родић је благословио три звона која су играђена у фабрици у Пакар у Савоји, где су израђена и звона за задужбину краља Петра на Опленцу. Највеће звоно носи име св. Марије и поклон је краља Александра, друго је поклон Свете столице, а најмање је дар жупљана ове жупе.
Нова црква је започета да се гради 1938. године и замишљена је као „спомен-црква“ француским и српским борцима палим на Солунском фронту. Због Другог светског рата и његових последица прекид радова је трајао четрдесет година, а за то време, због изузетне акустике, црква је служила за снимање емисија Радио-Београда, а касније и као магацин лекова.
Према нацртима словеначког архитекте Кватерника 1987 почиње уређење унутрашњег и спољашњег простора цркве. Зид иза олтара осликавају словеначки сликари Чемажар и Луцијан. Фреске су надахнуте идејом преплитања Истока и Запада на нашим просторима. Централни, сферни део, заузима Богородика која се у овом простору приказује два пута. У доњем делу је представљена на одру кад је уснула, по традицији Православне Цркве, окружена дванаесторицом апостола, док је у горњем делу фреске, у форми западноевропске маријанске иконографије, приказано њено Узнесење, засновано на веровању у Богородичино безгрешно зачеће, где је она окружена са дванаест звезда. Ову централну фреску окружују с леве стране приказани св. Иван Капистан, св. Никола Флуе и св. Кирило Александријски. Са леве стране приказани су свети Кирило и Методије и Свети Сава. У горњој зони налази се призор Христа Сведржитеља који благосиља и Дух Свети у облику голубице, а окружује их небеска свита анђела свирача који дочекују Богородицу, у западној традицији звану још и Краљица неба. Призори у доњој зони осликавају ратна страдања и молитве за мир.
Посебност овог храма су оргуље које је 2000. године благословио тадашњи надбискуп Франц Перко.
Извор: Радио Слово Љубве
