Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Прасквица у Паштровићима на Никољдан, 19. децембар 2019. године
У име Оца, и Сина и Светога Духа. Као у вријеме самога Господа, тако и данас сабирају се око Њега милиони душа. Чусмо у Јеванђељу како је Господ стао на мјесту равном и како се сабрало око Њега мноштво народа из разних крајева Јудеје и свих осталих земаља тадашњих и сви су добијали од Њега исцјељење и очишћење од злих духова, нарочито они који су се дотицали Његових хаљина. И шта ради човјечанство и људски род до данас: сви се сабирају око Њега као јединога Бога, Исцјељитеља и Спаситеља свијета и труде се да се дотакну Његових хаљина, да се дотакну Њега, Њега као Пута, Истине и Живота, као вјечне и непролазне истине, као бесмртнога живота, Њега као Сина Божијег Јединородног, рођеног прије свих вијекова од Бога Оца, рођеног у времену од Духа Светога и Пресвете Дјеве ради нас и нашега спасења. Шта је сва историја хришћанства, Цркве Божије до данас, него ли је старање безбројних људских покољења да се дотакну Његових хаљина, да се дотакну Њега, да приме у себе дар Њега као вјечнога и непролазнога живота.
Најчудесније Његове хаљине и оно што се испунило Њиме јесу управо свети Божији људи, свети Божији храмови. Шта је овај храм у којем се сабирамо кроз вијекове него је хаљина Христова, мјесто гдје је Дух Свети призиван и гдје непрекидно силази. Онај исти Дух од Кога се родио Господ, Дух којим дише све што дише и којим живи све што живи. Шта су свети Божији људи, него мјесто обиталишта Његове славе, Његове истине, Његове мудрости, Његове силе и Његовога исцјељења? Шта је Свети отац наш Николај, коме је посвећен овај свети храм и који је слава овога светога храма и кога прослављају многи широм васељене, шта је друго Свети Николај него је, како и пјевамо: ”Правило вјере и образ кротости, учитељ узрджања.” Онај у кога се уселио сам Господ, који се дотакао Господа и који Га је примио у себе, па су и његове мошти постале свето обиталиште славе Његове. Ено их пренијете из Мале Азије у Барији с друге стране овога нашега мора овдје, његове свете мошти око којих се окупљају вијековима безбројне душе жедне и гладне живога Бога, да се дотакну њега и да се науче, од њега, истинској и правој вјери, да се науче кротости и уздржању и да, кроз њега и преко њега, се дотакну Онога који је дародавац живота, који је Син Божији Јединородни, који је Спаситељ и Искупитељ овога свијета. Њиме и вјером у Њега живи овај свијет, вјером у Христа Исуса! Већ је то и апостол Павле записао: ”Да се спасавамо не собом, својим знањем, својом памећу и својим дјелима.” Само вјера у Њега, дотицање Њега је оно из чега извире та вјечна божанска сила и вјечни и непролазни живот. И само они људи који се Њиме обогате, они су истински богаташи. Они који се Богом богате, а не богате оним чему је дах у носу, што данас јесте, а сјутра није. Не богате се својим знањем и мудрошћу, не богате се својим предметима пролазним и ништавним око себе, не богате се отимањем од других, него се богате Њиме и све што добију и што стекну, оно постаје право и истинско ако се Њега дотакне и ако се Он тога дотакне и ако благослови и ако се Њиме испуни оно што је створено, што је рођено овдје на земљи.
Нажалост, безброј је и данас, као и јуче и увијек што ће бити, оних који се богате оним што је ништавно и што је пролазно, што мисле да је смисао људскога живота, да стекну што више, да стекну докторате, велика знања, познавање природе и себе, или да стекну земаљска богатства. И данас, око тога и око земаљских богатстава, и око власти овдје на земљи, отимају се читави народи и земаљски владари око власти и око части и око среброљубља! Многима данас није Бог вјечни и непролазни, него је бог богатство и власт! Власт која данас јесте, а сјутра није. Сва историја то свједочи. Сви који су се отимали око земаљске власти, постајали владари земаљски, били су и отишли и не зна им се ни мјеста гдје су били и гдје су боравили. А једини који је остао запамћен и који ће бити запамћен до краја свијета и вијека јесте управо Господ наш, Исус Христос. И они који су се Њиме обогатили, они остају запамћени без обзира како вријеме пролазило. Кад је живио Свети отац Николај? Живио је почетком IV вијека. Више нико не помиње оне владаре који су у то вријеме били прије Светога цара Константина, а помиње се цар Константин који је кроз Часни крст прогледао духовно и срео се са Христом и посвједочио Христа, а они владари прије њега само се помињу по злу! Сва њихова моћ и сила је била па прошла. Као и владара послије њих. До наших времена, широм васељене и широм историје, колико је било моћника: Наполеона, Хитлера и Мусолинија, Стаљина и Лењина, Мао Це Тунга… Данас једва им и имена памтимо! Прашина је попадала по њима, њиховим дјелима, по њиховим недјелима! По њиховим злочинима! И све што су урадили, на томе је проклетство! А они који су се дотакли хаљина Христових, који су се Христу Богу поклонили и који су задобили вјечну силу божанску, они остају и опстају и они не само што живе овдје на земљи, него задобијају дар вјечнога и непролазнога живота, Царство небеско! Није ли Христов призив: ”Покајте се! Јер се приближило царство небеско.” Дух Свети животворни се приближио, Царство небеско је у човјеку и у срцу његовом, у људском бићу. То је оно ради чега је рођен човјек, ради чега се рађа овдје на земљи. Не рађа се ради онога што је пролазно, него да кроз то пролазно и себе као пролазно биће задобије, додиром и примањем онога што је вјечно и непролазно, вјечни и непролазни живот, да постане вјечно и бесмртно биће!
То је звање човјеково овдје на земљи, призвање човјеково и призвање свију нас. Ево, и ми смо дошли овдје да се дотакнемо хаљина Христових, као и они који су живјели у Његово вријеме, сабрали смо се око Њега да се дотакнемо ријечи Христове, јер то јесте сила Његова, Његово Јеванђеље, Његова блага вијест, да Га чујемо, да Га примимо у своје срце, да нас блага вијест Његова освети и прочисти и да нас благослови. Да примимо, дакле, Њега у себе, кроз овај Свети храм, кроз оно што призивамо, Онога кога призивамо, а призивамо, као на свакој служби Божијој, Духа Животворног да сиђе на нас и на наше приложене дарове и да освети нас и дарове које смо принијели и да нас учини обиталиштем и храмовима славе и силе Божије и силе Духа Светога, а и наше дарове које смо принијели, вино и хлеб, да се преобразе, да се претворе у тијело и крв Христову и да нам се кроз њих открије тајна Бога као истинске и праве љубави, Бога који није тражио да Му служе, него је Он сам служио и самог Себе принио за живот свијета! И непрекидно приноси Свој живот за живот свијета, дарујући свету крв Своју и тијело Своје, обогаћујући овај свијет Собом као вјечном љубављу и призивајући сав род људски на ту љубав и према Богу и према ближњем, који је икона живога Бога.
Зато, нека би Господ и нас удостојио да се дотичемо непрекидно хаљина Господњих, да примамо Његову светињу у себе, да живимо по Његовим заповјестима и да се Њиме богатимо, богатством које је вјечно и непролазно, богатством Оца, и Сина и Духа Светога, Бога љубави, Коме нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
