На данашњи дан 16. децембра 1916. године убијен је руски пустолов Григориј Распућин, који је, као тобожњи видовњак и чудотворац, успио да се наметне за особу од повјерења посљедњем руском цару Николају II и његовој жени, царици Александри.
Григориј Јефимович Распућин је био руски мистик. Имао је велики утицај на последње дане руске династије Романових, и значајну улогу у животима цара Николаја II, његове жене Александре и њиховог сина Алексеја који је патио од наслијеђене хемофилије. Његови опоненти су га звали „луди монах“ иако никад није постао монах. Неки су га сматрали да је психички и духовни исцјелитељ. Убила га је група племића да би спасила углед монархије. Може се сматрати и за једну од најконтроверзнијих личности XX вијека. Нема много података о његовом дјетињству, а оно што је познато највјероватније су изнијели чланови његове породице. Зна се да је имао сестру по имену Марија и старијег брата Димитрија. Марија, која је по свему судећи боловала од епилепсије, удавила се у ријеци. Једном приликом, док су се Распућин и Димитрије играли поред језера, Димитрије је упао у језеро, а Распућин је скочио да га спасе. Обојицу их је из језера извукао један случајни пролазник, али је Димитрије потом умро од упале плућа. Губитак сестре и брата оставили су дубок траг на Распућина, који је своје двоје дјеце назвао Марија и Димитрије. Године 1903. Распућин стиже у Петроград, гдје се представља као свети човјек, са исцелитељским и видовњачким моћима. На свом путешествију као ходочасник сазнао је о Алексејевој болести коју је наслиједио од чукунбабе краљице Викторије, енглеске краљице. Након пада са коња на одмору са фамилијом, Алексеј је задобио унутрашње крварење. Тражећи свуда помоћ своме сину, царица се обратила најбољој пријатељици Ани Вирубовој да нађе помоћ, на шта је Распућин препоручен. Распућин је заиста олакшао дјечакове муке, наводно кроз молитве, али претпоставља се да је користећи пијавице или хипнозу успијевао да дјечаку заустави крварење. Након неколико успјешних лијечења, Распућин је задобио повјерење цара, који га је прогласио пријатељем фамилије и светим човјеком. Постепено, Распућин задобија све већи и већи утицај на царицу Александру, чак и у политичком погледу. Распућин је у међувремену постао контроверзна личност водећи скандалозни лични живот. Због свега тога, петроградска елита га није баш широкогрудо прихватала. На почетку рата, Распућин прориче да ће руска армија бити успјешна само ако сам цар узме команду над војском, што је због лоше припремљеног цара Николаја II резултовало лошим последицама по Русију. Док је цар био на фронту, Распућинов утицај на царицу Александру је растао. Убрзо је постао лични савјетник царице и напунио политичка мјеста својим кандидатима. Распућинов утицај су користили политичари и новинари којима је било у циљу да ослабе интегритет династије Романов, присиле цара да се одрекне апсолутне власти и одвоје Руску православну цркву од државе. Кнез Феликс Јусупов, царичин рођак, и група завјереника су одлучили да убију Распућина. Прво су покушали да га отрују вином и колачима, али отров није дјеловао. Затим га је кнез Јусупов упуцао из непосредне близине, па је Распућин пао на под наизглед мртав. Након неколико минута устао је, ударио кнеза Јусупова и покушао је да побјегне. Остали завјереници су га ухватили и испалили у њега још метака те га бацили у хладну ријеку Неву.
Приредио: Миомир Ђуришић
