Његова светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 12. децембра 2021. године, на празник Светог Мардарија, Епископа америчко-канадског, Свету архијерејску литургију у Храму Светог Саве на Врачару.
Саслуживали су преосвећена господа епископи новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, британско-скандинавски Доситеј, западноамерички Максим, источноамерички Иринеј, ремезијански Стефан, топлички Јеротеј, хвостански Јустин, марчански Сава и умировљени канадски Георгије у молитвеном присуству верног народа. Појали су хорови Храма Светог Саве под диригентском палицом Катарине Станковић
Након прочитаног јеванђељског зачала, Патријарх Порфирије поучио је сабрану Цркву о смислу приче о милостивом Самарјанину коју Господ оставља са отвореним крајем, не дајући директан одговор ко је наш ближњи, него остављајући младића да о томе сам донесе свој суд: „Господ није хтео да каже да је најважније да поставимо себи питање који му је ближњи, када хоћемо да испунимо Његову заповест да љубимо ближње као сами себе. Него је питање коме сам ја ближњи, коме си ти, коме смо ми ближњи. То је основно питање и када Господ каже љуби ближњега свога, то каже теби, не каже провери ко је твој ближњи, провери ко те воли, испитај га, не него испитај себе и своје срце, запитај се коме си ти ближњи. А како си му ближњи? Не чињеницом да припадаш Цркви у којој се поштују закони, испуњавају заповести. Не чињеницом да ти споља испуњаваш закон Бижији и Јеванђеље Христово и да због тога мислиш да си недостижан, да си самоуверен у своју чистоту и исправност и вере и живота и да ти није потребан никако други. И да, наросто, Господ препознаје твоју величину и сам се диви тој величини. Вера у Христа је вера кад је жива вера, кад је Његова Јованђеље закон нашега живота у сваком тренутку, када пре него што нешто помислимо, изговоримо и учинимо, питамо шта то Господ хоће од нас, шта би Он хтео да у овом тренутку ми учинимо. Када је Јеванђеље Христово систем вредности који устојава нас и наш живот, наше односе са нашим ближњима, са другим људима. А то колико је наша вера жива проверава се и потврђује управо нашим односом према ближњима.“
У таквој запитаности, истакао је Патријарх Порфирије, ми себи постављамо питање коме смо то ми ближњи: „Ближњи смо свакоме ономе којем кад је потребна помоћ ми смо уз њега, када разумемо његову душу. Помоћ не само у спољашњем смислу те речи, него изнутра духовна помоћ и подршка. Када смо увек спремни да га разумемо, а и онда када нам није јасно зашто неко чини оно што чини, када ми у том случају покушавамо да се ставимо у његову позицију, да га разумемо из његових разлога и његових околности. Тада смо ми ближњи ономе коме смо потребни, тада ми чујемо и реч Јеванђеља која је универзална, која је дата да превазилазимо свој егоизам, своје самољубље. Када нам вера није пука религија, систем правила, макар и најбољих, него реалан, свакодневни јеванђељски живот. Тада ми препознајемо свакога човека као свог ближњег, а најпре онога који је ту поред нас. Дакле, не онај који по сваку цену каже: Ја сам припадник истог народа, исте вере, подразумева се да сам бољи од других, а да у исто време вера наша буде мртва.“
Управо такав је био и Свети Мардарије, кога данас прослављамо, рекао је Патријарх Порфирије, напоменувши да је његова мисија била „сведочење и проповед Јеванђеља и позив на превазилажење било каквих несугласица, неспоразума, разлика, дистанци међу људима, пре свега међу браћом, православним Србима у Америци, а онда и међу православном браћом уопште, па онда и са свим другим људима независно од тога коме припадају и на који начин се Богу моле. Све је призивао у јединство у Христу. Управо творећи и проповедајући реч апостола Павла, који како рекосмо, каже да је једно тело један дух“.
Извор: СПЦ
