Izaberite stranicu

На празник Филимона, Апфија и Архипа и Свете мученице Кикилије, служена је Света Литургија којом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин, старешина Цркве Светог Ђорђа, под Горицом.

Високопречасном проти саслуживали су: протојереј-ставрофор Гојко Перовић, Архијерејски намесник подгоричко–колашински, протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, протојереј Јован Радовић, јереј Блажо Божовић и ђакон Иван Црногорчевић; док је молитвено учествовао протојереј-ставрофор, Драган Станишић.

За певницом је одговарала породица Павићевић, којом је руководио ђакон, Лука Павићевић.

По прочитанђелској перикопи, словом поуке сабраном народу обратио се, началствујући свештенослужитељ, прота Мирчета Шљиванчанин:

,, Ове прве недеље Божићног Поста коју отпостисмо, по празнику Ваведења Пресвете Богородице у храм – чули смо јеванђелску причу коју слушамо више пута током године,  – коју нам доносе и коју нам говоре тројица Јеванђелиста, подсетио је прота Шљиванчанин, нагласивши да смо ми данас слушали из Јеванђеља по Луки а и да Марко и Матеј такође говоре о овоме догађају.

,, Чули смо како је један, старешина синагоге, чије је дијете, кћерка од 12 г. била, била на самрти,  где је пришао  Исусу и клекнуо пред њм и замолио Га да му помогне – да исцијели његово дијете !“, подсетио је прота на догађај који се збио.

Самим тим што је он то учинио, нагласио је, – то је било, велико и необично – јер је он био, како је прота казао у  високом друштвеном сталежу тадашњег народа, јеврејског, и било је необично да се он поклони и затражи од једнога учитеља – што није било по прописима Мојсијевог закона.

,, Али велика мука, на то га је нагнала, поручио је прота Шљиванчанин, јер је чуо за Исуса да је он необичан, да помаже, да није као до тада други учитељи који су говорили и који су учили народ  – те је учинио поклон и замолио га да исцијели његово дијете. !“

Отац је казао да је Господ Исус кренуо, међутим у том градићу у тој гужви, где се народ тискао око Исуса, једна жена која је такође била у великој муци – боловала је 12 г. од течења крви – дотакла се Исуса. То је други догађај који се збио.

,, А Он је то знао !“,  јер жена само што се дотакла Њега се исцијелила се.  ,, А Он  је онда питао ученике – Ко га се то дотаче ? !“   – као да Он то није знао.

,, Знао је  Господ и кога се дотакао и Зашто га се дотакао – јер Он увијек зна, када се Њега дотичемо и када Од Њега нешто тражимо са вјером, – подвукао је прота у својој беседи, наглашавајући да  – је Он то учинио ради нас, ради свих оних око Њега и свих нас који слушамо Његову ријеч, након Његовог Васкрсења и Вазнасења и који чекамо Његов други долазак.!“

Он је питао заправо ради оних око Њега, разјаснио је началствујући свештенослужитељ – и онда му је Петар рекао, као онај који је увијек био најватренији да одговора – ,, Па како питаш, видиш која је гужва, одакле ми знамо ко је то ?! “

И онда се Христос окренуо тој жени рекавши јој – Вјера твоја спасла те је ! И кренуо је даље пут куће Јаирове, како је објаснио началствујучи свештенослужитељ, догађаје који су се одигравали.

,, И наравно кад је дошао, већ је стигао глас да је Јаирова девојчица преминула “ замислите тога ужаса, нагласио је прота, ко би више ишао да помогне томе дјетету, ,, међутим Господ каже њеном оцу Јаиру – Не бој се, само вјеруј  !“

Прота Шљиванчанин је затим упитао – колико су те ријечи нама важне и потребне ?  Пошто пред неизвесношћу живота и пред животним страховима, знамо да одустанемо.

И кад су дошли до његове куће, објаснио је, дошли су до једне сцене која би свакога поколебала – где већ почињу са обичајима погребним, нарицањима, плакањем за дјететом, где Господ каже – Није умрла, него спава !

Како је прота подсетио Христос је тражио да се каже онима осталима, да изађу напоље, да остану само родитељи у тој кући,  и онда је рекао једне, узвишене и чудне ријечи девојчици  – Девојко теби говорим, устани !

И дјевојцица је устала и Он је наложио – да једе.

Па зашто да једе ? – упитао је началствујући свештенослужитељ.

,, Па да би се заиста видјело да је заиста она устала и да се заиста вратила у живот. !“ казао је.

С овим јеванђелским порукама, које смо чули, подсетио је прота Шљиванчанин, Господ нам говори колико је важна вјера и да је Господ Исцељитељ, – Онај Који једини може да врати наше биће у целовитост у јединство.

,, Љекари лијече, и хвала Богу шти лијече и нека их Бог благослови !“ казао је отац  – али Господ је тај који враћа биће у комплетну личност у комплетну целовитост.

А са друге стране што је највеће што је до Господа је то да је Он – Онај Који Васкрсава и даје Живот Вјечни. – нагласио је прота у своме обраћању.

,, Васкрсењем и враћањем у живот ове дјевојчице, Господ је објавио и најавио и своје Васкрсење !“, сматра отац,  ,, као што је то учинио када је васкрсао Лазара и удовичинога сина; али свима нама је појачао вјеру и појачао наду да је Господ давалац Вјечнога Живота, и да они који иду за Христом и који су Христови, могу проћи кроз смрт, али да смрт неће бити задња тачка њиховога бивствовања – него Вјечни Живот. ! “ подвукао је прота у својој беседи у Цркви Светог Ђорђа.

Зато је ова јеванђелска прича важна, сматра отац Мирчета, и зато треба да је ставимо у своје срце, али још важније од тога је да Господа ставимо у своје срце, казавши да смо ми управо у периоду Божићног поста, када се припремамо за тајну и долазак Христов у овај свијет; Који је разрушио преграду Бога и људи који нас је сјединио са Богом, који нас је присајединио себи, зато је ово вријеме Божићног поста, нагласио је отац –  где све треба да буде наш труд, да се сјединимо са Христом, да све што нас одваја од Христа оставимо – покајањем – да и ми попут Јаира клекнемо пред ноге Христове или као ова жена крвоточива која је уложила труд, напор,  – подсетио је прота на новозаветне догађаје, који су се збили.

,, Пост није ништа друго него то, да се дотакнемо Христа, да од себе све дамо да будемо Христови људи, Христов народ, Христова дјеца – на то нас Господ позива – да уложимо труд и да се тако исцељујемо од својих слабости, од својих болести, нагласио је, подвукавши да ето, хвала Богу нема нас који смо физички болесни, али сви смо обољели од гријеха, казао је, где носимо ту заједничку болест, оном којом је наш Праотац још сада оболио и зато је вријеме поста, сматра прота – да се потрудимо да се од гријеха избављамо, да гријех од себе одстрањуејемо – а то можемо једино благодаћу Божијом, Силом Божијом, покајањем, – јер нас оно враћа Богу, и једне другима. “ казао је прота, завршавајући своју беседу у подгоричкој Цркви Светог Ђорђа.

По примању Свете Тајне причешћа којом је приступио знатан број верног народа – заједничарење  свештенослужитељ и парохијана по устаљеном обичају, настављено је уз скромно послужење у Светогеоргијевском Дому, црквене општине подгоричке, у пријатној атмосфери.

Елза Бибић

Фото М. Матковић

Pin It on Pinterest

Share This