Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог у Београду, 5. децембар 2008. године

,,Пречисти храм Христов, Многоцјениј Чертог и Дјева, Сокровишче Слави Божија, Небесноје Сељеније.” Тако свети пјесник пјева о Пресветој Богородици Дјеви, о њеном светом празнику увођења у храм Господњи и увођења благодати Божије заједно са њом. Пречисти храм Спасов, ложница предрагоцјена и дјева, ризница славе Божије, обиталиште небесно. Она која улази у храм и која улазећи уводи у свети храм благодат Божију, неизрециву. Кратким ријечима свети пјесник је описао велику и свету тајну Пресвете Богородице, не само њенога празника увођења у храм јерусалимски него преображења њеног самог у Храм Спасов, у ризницу славе Божије, претварање Ње у ложницу Сина Божијег јединородног и у дјеву која рађа и дјева остаје, постајући небесно обиталиште. Ништа љепше и чудесније није могао пјесник да каже од ових дивних и чудесних ријечи и овога дивнога и чудеснога описа Пресвете Богородице.

Описујући Њу као храм Спаса и као обиталиште и ризницу славе Божије и небесно обиталиште, свети пјесник у исто вријеме описује и све свете Божије људе који су око Пресвете Дјеве постали и постају управо то што је Она била по благодати. И они су, сви до једнога, свети пророци и апостоли и свети Божији људи кроз вијекове, мушкарци, жене, дјевојке, младићи, старци, просјаци, велможе, владари и војници и сви колико их је било, који су Христа примили као Бога свога и Господа свога, сви су они постали храм Спаса. Постали су ложница и обиталиште славе Његове, славе небеске, постали су ризница Божије благодати и Божије силе сви свети Божији људи. Таква је постала и Света Цицилија, Света Кикилија, мученица римска чудесна дјева која је заиста примила у себе тај величански, богородичински призив и богородичинску нарав. И онда када је, под принудом својих родитеља, прихватила да се уда за Валеријана, не само што је сачувала своје дјевичанство и дјевственост, него је и тог многобошца успјела да преобрати у хришћанина, рекавши му: ,,Анђео Господњи стоји поред нас ове ноћи. Ти њега не видиш јер нијеси просвјећен свјетлошћу богопознања. Када будеш просвјећен, онда ћеш то схватити.” Као што се и догодило, па је преко ње и њега и Тивуртије, његов пријатељ, постао хришћанин, и Максим такође, Римљанин, и сва тројица су мученички пострадали и на крају и она, обративши, за један дан, више од четири стотине многобожаца у вјеру хришћанску. Па када ју је питао гонитељ и мучитељ: ,,Откуд теби таква снага?” она је рекла: ,,Од чисте савјести и непоколебљиве вјере.”

То су ријечи запамћење од Свете Цицилије, чије свете мошти почивају у светом граду Риму, у катакомбама. Имао сам дар Божији да цјеливам и да посјетим мјесто њенога страдања, њенога мучеништва. Мученички је пострадала и она је постала храм Спасов, чертог Његов као дјева мудра, а заједно са њом и ови мученици, заједно са њима и Свети патријарх цариградски Калист, у познија времена. То је онај Калист који је у своје вријеме мирио српски народ и јелински народ, Српску цркву и Византијску цркву и који се на путу тог помирења упокојио у српској земљи. Дивни и велики ученик Светога Григорија Синаита, друг, пријатељ и саподвижник Филотеја, другог великог цариградског патријарха. И један и други су оставили дивне записе и дивне духовне списе, којима се и ми данас надахњујемо, записаних у Добротољубљу, оној дивној књизи коју је у новије вријеме издао свети манастир Хиландар, који је јуче прослављао исти празник који и ми прослављамо, Свето Ваведење. Такав је био и Михаило Бугарин, војник огромне снаге, који се борио против непријатеља, али који је у исто вријеме био диван и чудесан хришћанин и који је прославио Бога и у њему се Господ прославио.

Такви су сви свети Божији људи. И ми када примимо Тијело и Крв Господњу, Свето причешће, и ми постајемо храм Спасов, чертог Његов, постајемо ризница Његове славе, постајемо обиталиште небесно. И и грешни удостојавамо се да из те части, из те радости и благодати Божије, да се сјединимо са Господом, да примимо у себе Онога кога нам је Пресвета Дјева, као обиталиште славе Његове, родила и оставила Његово Свето тијело да се њиме причешћујемо, да се њиме сједињујемо и да, кроз Њега и преко Њега, постајемо једно са Богом Оцем, силом Духа Светога и са свима ближњима, свима онима који су у Христа повјеровали, који су имали чисту савјест, као Света мученица Цицилија, и који су имали непоколебљиву, живу вјеру у живо присуство Христово у њиховом животу.

Молитвама Светих отаца наших нека би Господ и нас удостојио да постанемо причасници тог чудесног дара Пресвете Дјеве, да и ми постанемо храмови Духа Светога, челтози обиталишта славе небеске и ризница Духа Светога, у све дане нашега живота и у вијекове вијекова. Амин.

Транскрипт Данило Балабан

 

Pin It on Pinterest

Share This