Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Михољска Превлака код Тивта, 28. новембар 2010. године

Чусмо, драга браћо и сестре, дивну и потресну повјест о исцјељењу жене згрчене и погурене, која није могла да се усправи и која је боловала осамнаест година и онај догађај, њен сусрет са Господом, и ријечи Његове да се усправи и сила Његова која се улила у њено згрчено биће и она се, благодарећи Богу, усправила и постала здрава. Жена тјелесно згрчена добила исцјељење од Господа. Али много теже је добити исцјељење душама које су згрчене, које су погурене, душама које су увенуле и срца која су окамењена, на која не може да падне сјеме Божије и ако падне, оно се брзо осуши, јер на камену не могу плода донијети. Као што сјеме бачено на камен плода донијети не може, тако ни Божија сила, Божија свјетлост, Божије познање, богопознање се не може дотаћи згрчених душа, згрчених незнањем, згрчених маловјерјем, сујевјерјем, невјерјем, безбожништвом. Душе које су тиме помрачене, духовно осакаћене и оне, као и жена која је боловала осаманест година, чезну да их се дотакне Господ, да их озари, да их освијетли, да их просвијелти, да их оснажи, да би могле да се усправе. Бог није створио човјека као згрчено биче, ни тјелесно ни духовно. Створио га је да стоји усправно, усмјерен према небесима. И само сила Христова је она која је у стању да згрчене душе и згрчена тијела усправи, да их укријепи, да им врати здравље.

Сва историја рода људскога нам то свједочи: да само тамо гдје је Бог у људским срцима, тамо долази до истинског знања и усправљања људи, ослобађања од помрачености, ослобађања од згрчености, од огреховљености. Сво Јеванђеље Христово је управо блааг вијест о томе, о том додиру и о том сусрету са Господом, кроз кога су они који су се налазили у тами крајњој били обасјани свјетлошћу богопознања и истине Божије. Таквих је милионе било кроз историју. Сваки храм Божији није ништа друго него мјесто исцјељења згрчености, и тјелесне и духовне. Зато постоје свети храмови. Сваки догађај из Јеванђеља је потврда те силе Христове, из Јеванђеља, а и прије Јеванђеља сваки догађај из живота пророка Божијих и оно о чему су пророци говорили свједочи како је Бог Онај који ободрује, који исцјељује, који даје снагу, избавља, који даје побједу човјеку и побједу народима згрченим у мржњи, у човјекоборству, у богоборству. Дивни примјери светих пророка, па нам то свједоче примјери Светих апостола, Светих Божијих угодника и мученика који су добили од Христа и од Свете Тројице ту снагу и ту моћ, освијетљење и просветљење и који су испуњени том силом Божијом, том силом зрачили и обасјавали друге, своје савременике и своје потомке.

Ми данас славимо тројицу мученика Христових, славимо Гурија, Самона и Авива, који су се усправили својим мученичичким подвигом, пред безбожницима, многобошцима свога времена и који су мученичком крвљу очистили своју душу и своје срце, усправили се и постали једно са Господом. Данас смо, ево, благодаћу Божијом добили једног новог монаха ове свете обитељи, нашега оца Неофита, који је примио име једног од таквих дивних мученика Христових. Празнује се 21. јануара, живио је у вријеме оног проклетог цара Дукљанина, како га назива народно предање, цара Диоклецијана и страдао је у његово вријеме. Био је прогоњен и мучен, али се и он усправио и остао дивни свједок Христа Господа и Његове снаге. Дотакао се Господ Његовог бића и није се устрашио од гонитеља и од мучитеља, него је храбро стао пред њих и мученички страдао. Његово име носио је и један од монаха ове свете обитељи, Неофит, потоњи други епископ зетски Неофит, који се у 13. вијеку подвизавао у овој светој обитељи и био епископ у овој светој обитељи, па је добро и да нови монах ове свете обитељи узме име тог монаха ондашњег, обитељи Светих архангела, потоњег епископа Неофита, који је узео име древног мученика Христовог, Неофита. А Неофит, и само име садржи у себи да је то ,,нови засад, нова младица”, обновљена младица. Дакле, и име је призив на духовну обнову, на духовно усправљање, на духовно очишћење, као што је и овај Божићни пост који почиње управо данас, призив на наше усправљање духовно, очишћење и припремање да видимо лице новорођенога Богомладенца Христа Господа, очистивши душу своју, срце своје и ум свој од згрченост, од загађености, од прљавштине, од сваке нечистоте, обасјани оном свјетлошћу којом су били обасјани пастири витлејемски, оном свјетлошћу којом су зрачили ангели када су, заједно са пастирима, пјевали пјесму: ,,Слава на висини Богу, а на земљи мир и међу људима добра воља.”

Нека би наш брат Неофит, нови монах ове свете обитељи, све дане свога живота појао ту свету пјесму, усправљен силом Божијом и својим трудом и својим подвигом и нека би и нама овај свети пост био на очишћење душе и тијела, на ободрење духовно, на оздрављење и на виђење велике и свете тајне Богомладенца и Његовог рођења. Господу нашем, од Дјеве рођеном, нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.

Транскрипт Данило Балабан

Pin It on Pinterest

Share This