Izaberite stranicu

Празник Светог Стефана Дечанскога и Св. мученика Мине, литургијски је прослављен у подгоричкој Цркви Св. Ђорђа под Горицом.

Светим евхаристијским сабрањем началствовао је јереј Марко Обрадовић уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и молитвено учешће проте Гојка Перовића, архијерејског намјесника подгоричко-колашинског, и јереја Блажа Божовића.

Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима се обратио началствујући свештенослужитељ, јереј Марко Обрадовић.

Отац Марко је казао да су нашој Светој цркви, којој је угаони темељ и глава сам Господ Исус Христос, темељи и њена свједочанства кроз вјекове светитељи Божији, међу којима се нарочито истичу мученици Његови, јер су они не само својом вјером, него и својим животом, потврдили и посвједочили Христа Господа.

“И у првим вјековима хришћанства, Литургија је служена управо на грудима мученика, који су тога дана пострадали за Христа, гдје су благочестиви хришћани узимали њихово тијело, па тајно на њиховим грудима савршавали Свету тајну причешћа, односно Свету литургију“, објаснио је отац, рекавши да данас свештеник не може да је служи Литургију уколико нема Свети антиминс и у њему честице неког од мученика, на коме се стављају Свети дарови – који се претварају у Тијело и Крв Господа и Спаса нашега Исуса Христа.

Он је казао да је један од тих мученика, који је из рода нашега, а кога данас прослављамо, Свети Стефан Дечански.

“Један диван светитељ и диван свједок Господа нашега Исуса Христа, из рода Немањићкога који дан данас (његове свете мошти) почива на Светом Косову, у храму који се тамо налази, у манастиру који се назива Високи Дечани, за који смо сви ми чули“, подвукао је о. Марко.

Затим је казао да је Свети Стефан Дечански за наш народ, и не само за наш народ већ и за све православне хришћане и за цео хришћански свет,  једна неугасива свијећа, једно неутуљиво кандило које гори кроз вјекове – што је и заслужио својим часним животом,  страдалним животом.

“И управо кроз његово страдање које је носио, а морамо рећи да је подносио то страдање, као обичан човјек, а није био обичан човјек – био је из владарског рода – он је подносио са трпљењем и са вјером у Господа; и управо због тога Господ га је прославио још за живота и чинио над њим чуда, да би послије, ево кроз вјекове, преко његових светих моштију и до дана данашњег, чинио чуда.“

Отац Марко је казао да он као призренски ђак (пошто је био три године у Призренској богословији) често ишао у Свете Дечане; те да му је и дан данас у души, у срцу и у носу, миомирис који се осијети када се уђе у Свете Дечане, поготово у цркву гдје леже његове свете мошти.

“То је један од доказа да је велики светитељ Божији, да је велики угодник Божији кога је Господ прославио“, сматра о. Марко, закључивши да нама угодници Божији служе као примјер, како и ми наше животе треба да управимо и како ми наше животе, као православни хришћани треба да живимо, да би се и ми исто уподобили Господу Исусу Христу, извршавали његове заповијести и да би он нас прославио и наша имена на небесима.

На крају свога обраћања отац Марко је пожелио да Бог да, да нам данашњи дан и данашњи светитељ, Свети Стефан Дечански, буде велики молитвеник пред Престолом Божијим.

“Нека би дао Бог, да буде заступник нашега народа пред Престолом Божијим, да нам буде примјер, да нам буде, управо као што смо и рекли, она свјетлост, она свијећа водиља која води у живот вјечни, свагда сада и увијек и у вјекове вјекова, Амин!“,казао је о. Марко, завшавајући своју бесједу у Цркви Св. Ђорђа.

Послије Литургије, свештенослужитељи овог светог храма приступили су резању и благосиљању славских колача.

Елза Бибић

Pin It on Pinterest

Share This