Izaberite stranicu

На 18. недељу по Духовдану, у дану када прослављамо Свете Оце VII Васељенског сабора, служена је Света литургија у подгоричком храму Светог Георгија.

Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење протојереја-ставрофора Гојка Перовића, архијерејског намесника подгоричко-колашинског, протојереја Мирчете Шљиванчанина старешине цркве, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и ђакона Ивана Црногорчевића и Луке Павићевића.

За пјевницом је одговарао хор ”Свети Сава” којим је руководила хоровођа Снежана Поповић.

Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке окупљеном народу обратио се началствујући свештенослужитељ прота Јован Радовић: ”Један протестантски врло учени теолог, критиковао је једног православног теолога, па му је рекао: ’Ви православци Јеванђеље никако не користите, нити га верници ваши познају, нити га читају нити га знају, а и ви сами свештеници, владике, слабо Јеванђељу дајете важност и поштовање’, а православни теолог рекао: ’Па уђите у храм наш, у Цркву нашу, централно мјесто у сваком храму је Свети олтар, централно мјесто Светог Олтара је Свети престо а на централном мјесту Светога престола налази се управо Свето Јеванђеље’, тако да највеће поштовање њему дајемо”, казао је прота Радовић јер га прво на том мјесту држимо и друго, сваке недјеље се трудимо да заједно са народом протумачимо Јеванђеље које се читало тога дана.

Отац је казао да само Јеванђеље симболише Христа Господа и да Јеванђеље, на грчком језику значи блага или радосна вијест о доласку Христа Спаситеља у овај свијет и у овај живот, нашега ради спасења. Тако да би хришћани требали сваки дан да читају бар по једну главу Светога Јеванђеља, јер тамо је описан Христов живот и поука нама хришћанима, како треба да живимо.

Он је нагласио да смо чули Јеванђеље и Господ се у већини, причом обраћа људима, да би га људи могли лакше разумјети. Рекао је да читамо како Господ излази на Тиверијадско језеро, односно Галилејско море, гдје су рибари ловили рибу и гдје се окупило било мноштво народа које је слушало Христа Господа, и Господ уђе у Петрову лађу, Симона Петра, који још увијек није био Његов ученик и апостол и каже Петру: ”Одмакни мало од обале!“

”После бесједе коју је упутио том народу присутноме”, казао је отац, “Он као Бог, свезнајући и свемогући, видјевши да су се ови рибари трудили и да ништа нису уловили а да су сви већ били уморни; бдијући над језером, желећи рибу да ухвате и не ухвативши је пред зору, ујутро, Господ је и то видио”, нагласио је.

Додао је како Он каже Петру и његовим пријатељима: ”Идите на дубину и баците своје мреже“, а Петар му одговара: ”Господе, цијелу ноћ смо се трудили, зар не видиш како смо уморни, покисли, прозебли, али на Твоју ријеч, бацићу мрежу.”

”Пошто су забацили мреже, каже толико лова рибе ухватише, као никада до тада у свом риболовачком занату и искуству које су дугогодишњем имали, тако да су морали да позову и друге који су били около, да му помогну да изваде ту силну рибу, пошто није могла само стати у његов чамац и његову барку, него у двије велике барке”, казао је отац и подсјетио да се барке потапаху колико је било тога плода рибе, односно колико је било тога улова.

”Како је могуће да они који су имали огромно искуство, цио живот су одрасли на том Генисаретском језеру, били су врсни риболовци; за њих је било незамисливо у сред дана толико рибе да се улови (сваки риболовац зна да се риба најбоље ноћу лови, најбоље у плићацима, а не у дубинама мора)”, нагласио је отац, подвукавши да Господ управо руши логику људи, јер је Он тај који мијења законе природе гдје каже: ’Баците у дубину’, и као што видимо, они се устрашише, препадоше”, разјаснио је прота.

Прота Радовић је увидио да Петар њега ословљава са Учитељу, прије свега овога. Јер каже: ”Учитељу на Твоју ријеч, бацићу мрежу”, а оног момента када је видио толики улов он му се обраћа са Господе; дакле, он је већ негде препознао у Њему да то није обичан човјек, а Петар престравишивши се и препавши се, каже: ”Изиђи, иди од мене, Господе, јер сам човјек грешан“, казао је отац Јован и додао да сваки човјек тек када види свјетлост божанску, он уствари види мрак у коме се налази, па тако и Петар, моментално препознаје Господа и Спаситеља и видје своју таму и каже му да иде од њега.

”А Господ му каже: ’Не бој се’, јер то је прва реакција сваког човјека, који се сретне са Богом, да се препадне и да хоће да побјегне, да се врати у оно старо своје стање, на које је навикао, а Господ зна да се човјек тога препадне и каже Петру и свима нама данас Не бој се, хајде за мном. И каже се тамо да сви они оставише мреже своје и пођоше, отидоше за Њиме, за Христом Господом”, нагласио је.

Отац се питао каква је била њихова моментална вјера и повјерење у тога Учитеља, кога су они први пут у животу срели и видјели, да су оставили све оно што их је везивало за овај свијет, а оставили су рибе своје, мреже своје, дјецу, породице своје…

Отац је указао да су прости људи више везани за своје породице, него свјетски људи; свјетски људи имају контакте свуда по свијету и они се лако одричу једних ради других, али прости рибари као што су били ови о којима говоримо, они све то остављају, тамо где им је био извор и идентитет живот њиховога и одлазе са најдубљим могућим повјерењем, размишљајући, ако је Он могао рибе да нам да, даће нам све друго у животу што нам је потребно.

”Тако да поука и поука ове наше данашње јеванђелске приче коју Господ жели да нам поручи, јесте да ништа добро без Господа ми сами не можемо да урадимо”, нагласио је и додао како је један велики мудрац је рекао да ми без Бога не можемо, а Бог без нас неће, а господ каже: ”Узалуд се труде зидари, зидајући дом, ако Господ не помогне!“, а наша народна пословица коју смо заборавили гласи: ”И ја хоћу и коњ може, али кад Бог не да, не може!”

”Тако да поука данашње приче, јесте за нас хришћане свакога времена, и нас двадест првог вијека и оних првих хришћана, да једино у заједници са Богом ми можемо живјети и чуда творити; чуда у томе смислу, што сваки дан је чудо Божије; чудо је ово што сте се ви овдје данас сабрали, што сте дошли да прославимо заједно Господа и ова дјечица драга су чудо која су дошла да се причесте и сваки дан је чудо Божије, ако га са љубављу примамо као из руке Божије“, казао је на крају своје беседе прота Радовић.

Затим су Свети дарови изнијети на четири места, гдје је верни народ имао прилику да се причести. Заједничарење је настављено у Светогеоргијевском дому, док је за то време у просторијама Црквене општине подгоричке, попадија Надица Радовић држала часове вјеронауке, у школи ”Свети Ђорђе”.

Елза Бибић

Фото: М. Матковић

 

Pin It on Pinterest

Share This