Izaberite stranicu

Москва је била од 18-22. октобра домаћин IX међународног фестивала “Вјера и ријеч”, манифестације у оквиру Руске православне цркве која носи свеправославни карактер. Тим поводом саговорници Спутњика у емисији коју уређује и води Наташа Милосављевић, били су протојереј Никола Пејовић, главни и одговорни уредник Радио Светигоре, и Иван Булатовић, предсједник Братства православне омладине Црне Горе, дио посланства СПЦ, које је по благослову Његове светости Патријарха српског г. Порфирија учествовало на овом свеправославном фестивалу. Ова манифестација је посвећена актуелним дешавањима у свијету и одавно је изашла из оквира фестивала само православних медија, што показује и тема овогодишњег фестивала: “Црква у свијету који се мијења: изазови и поуке дигитализације”.

Преносећи утиске из Москве о. Никола је казао да је Москва посебно мјесто и да су утисци са фестивала сјајни те да је била озбиљна организација, што показује да Руска православна црква и у том сегменту информационе дјелатности своје мисије полаже много, улаже и ради много:

“Поред званичних сајтова епархија, цркава и манастира, појављује се оно што је савремени начин комуникације, а то је присуство свештенства и Цркве на друштвеним мрежама. Тако смо могли да видимо и чујемо неке од најпознатијих свештеника, блогера, тик токера… који имају озбиљно искуство и успјех на том пољу па неки имају, рецимо, преко 600.000 пратилаца… Једно заиста лијепо искуство. Прије свега лијепо је видјети да се Црква прилагођава неким савременим начинима комуникације и да је присутна тамо гдје су присутни у највећем броју млади.”

Одговарајући на питање у ком смислу је овај фестивал од значаја за Српску православну цркву, али и за Митрополију црногорско-приморску, Иван Булатовић је казао да су наши представници имали прилику да са учесницима фестивала подијеле искуства која су значајна, драгоцјена, поготово од прошле године током литија:

“Оно што смо ми имали могућност да презентујемо јесте на који начин смо успјели медијски да покријемо те велике догађаје и дођемо прије свега до младих, јер је једна од основних карактеристика наших литија да је велика већина њених учесника управо била млађа популација. Канали доласка информације до омладине су управо били савремени видови комуникације, попут друштвених мрежа, преко којих су млади могли да се информишу с обзиром да је, што се тиче конвенционалних медија, био прилично велики мрак када је у питању долазак информације од стране Цркве до неког ко заузима позицију обичног слушаоца, гледаоца или читаоца. Међутим, друштвене мреже су разбиле тај информативни мрак који је намјерно био саздан око Цркве, да се информације из ње не би шириле у круговима нашег друштва. И успијеле су да дођу до младих, што је, наравно, и показао успјех који су оствариле наше литије.”

Нагласио је да је основни успјех литија у Црној Гори прије свега духовна обнова, а онда и успјех на терену у смислу да је Закон о слободи вјероисповијести, који је био повод за литије, укинут, односно измијењен, што је изазвало веома велико интересовање свих учесника фестивала.

“Људи су се заинтересовали за наше искуство, за методе нашег рада, са жељом да такво искуство имплементирају и код њих. Руска православна црква је један велики организам који покрива огроман простор географски, има велики број људи, тако да наше искуство може да буде корисно за нека подручја која покрива РПЦ, посебно за Украјину. Испало је да без обзира што је Црква канонска на територији Украјине велика и што је Украјина само по себи велика земља, наш примјер и тако једном великом простору и великом броју људи може бити драгоцјен”, казао је предсједник Братства православне омладине Црне Горе.

По његовим ријечима иако је Црна Гора по броју становника и територији мала, показала је један врло значајан примјер како Црква може да функционише у једно савремено доба:

“Како Црква може да оствари своју мисију, како је то наш блаженопочивши Митрополит говорио, на заласку константиновске ере – периода када је Црква била у центру друштва – сада у савременим условима једног информатичког друштва, друштва индивидуализма, притом користећи савремене технологије.”

Отац Никола Пејовић је у разговору са Наташом Милосављевић, која је уређивала и водила емисију, указао на чињеницу да све у овом свијету може бити употребљено и злоупотребљено па тако и медији и медијски наступи.

“У сваком случају мислим да Црква и у томе, као и у свим другим сферама, треба да препознаје дарове и таленте код људи јер Црква као један савршени богочовјечански организам би требало да ради на томе да сваки орган у том организму даје оно најбоље што може.”

Осврнувши се на сусрет у храму Христа Спаса у Москви са Његовом светлошћу Патријархом руским г. Кирилом, додуше виртуелни због околности, што је такође једна од предности нових технологија, свештеник Пејовић је истакао да је и Патријарх говорио да у Цркви треба да будемо опрезни, да нам друштевене мреже и виртуелна стварност не замијене живи однос са Богом.

“Јер Бог није дошао и основао Цркву кроз виртуелну реалност него полагањем руку и кроз лични контакт и опит дошао је да нам се да као личност. И ми га као хришћани кроз Свете тајне тако и примамо и заједничаримо са Њим. Патријарх је говорио и о томе да Црква треба да подржи оне људе, свештенике, цивиле, чланове Цркве, да препознаје таленте и да користи и тај вид комуникације своје мисије.”

Господине Булатовић је подсјетио да је на фестивалу било доста дискусија на тему односа Цркве према пандемији и мјерама које се уводе за њено сузбијање, што је у оквирима Руске цркве доста болно питање с обзиром да је изазвало једну врсту “раскола” у једној од епархија на основу тога што су се поједини манастири противили вакцинама против корона вируса. Он је казао да је учеснике фестивала интересовало како наша Црква гледа на питање вакцинације и мјера за сузбијање корона вируса:

“Ми смо рекли да код нас то није изазвало било какво смућење у оквиру свештенства зато што наш став према тим медицинским феноменима јесте да се Црква брине о духовном здрављу људи, а о тјелесном здрављу се брине медицина и стручњаци који су задужени за ту област науке. Они треба да дају одговор на то колико је нешто добро или лоше за здравље, колико је или није препоручљиво, а Црква по природи ствари брине о оном вјечном, духовном”, поручио је Булатовић.

Говорећи о прошлогодишњим изборима и недавним догађајима на Цетињу уочи устоличења Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, главни и одговорни уредник Радио Светигоре је нагласио да је Црква увијек на искушењима и дијели Христову судбину и природу, а то је судбина распећа и васкрсења. По његовим ријечима златан период Српске цркве у Црној Гори је период Митрополита Амфилохија, док је на политичкој сцени потпуно друга реалност.

“Црква мора и у једном и у другом случају да буде свједок Христовог распећа и Христовог васкрсења, а што се тиче везе Цркве и избора, надам се да је она прошле године била прва и последња, јер то је за све нас било јако тешко и те последице и даље осјећамо, и што треба и што не треба, критике и похвале, одговорност…  Црква не може да сноси никакву одговорност за било каква друштвена постављење, именовања, политичке игре, процесе, јер Црква јесте у овом свијету, али она дефинитивно није од овога свијета, и сидро наше Цркве је Царство небеско, а не царство земаљско.”

Казао је да је то након 45 година био први озбиљан отпор једној антиправославној, антицрквеној, па у једном дијелу и антисрпској политици, хистерији, и да “по први пут сада осјећамо ту ослобођеност на неком друштвеном нивоу и тај простор који Црква сад заузима, који неки тумаче као мијешање у политику, заправо је само враћање у један друштвени живот”.

“Јер сваки човјек ма чиме се он бавио, и ма шта у животу радио, ма коме припадао, Црква о њему треба и мора да брине. Политичке одлуке које се доносе односе се на сваког човјека и Црква мора да има став по многим друштвеним питањима. У том дјелу осјећам да су се ствари промијениле, да сад Црква у друштвеном јавном животу полако добија тај свој простор који надам се да неће прећи, и није до сада, у било какво политичарење или странчарење”, објаснио је отац Никола.

Цитирајући ријечи Патријарха Порфирија изговорене у Беранама, да када би се Црква бавила политиком онда би она изгубила саму себе, прота Никола је посебно нагласио да је Црква ту да свједочи оно што наш народ јесте, што је био вјековима и што ће бити, ако Бог да, до Другог доласка Христовог, а политичари су ту да одређује шта је њима тренутни интерес и који правац да заузимају.

Осврнувши се на поједине инциденте у Црној Гори настале послије прошлогодишњих избора, Иван Булатовић је казао да они носе један изолован карактер те да је то неки покушај компензације свега тога што се десило 30. августа и након тога јер “неки људи покушавају да направе неку врсту реванша, неку врсту освете, за оно што су вјероватно изгубили, а што им по праву припадало није”.

“Због тога такве ствари, по мом дубоком увјерењу, служе само за то да се напаја један нездрава радозналост јавног мњења. И због тога се удара у таламбасе, да тако кажемо, кад су у питању такве акције, као што је на примјер уклањања иконе Светога Саве из школе. То је, наравно, исфабриковано, да би се показало како још није све изгубљено, а суштински, не постоји нека реална опасност да би могло да буде угрожено оно што називамо идентитетом Црне Горе. Али опет све је у нашим рукама, кад кажем у нашим онда мислим на друштво Црне Горе које има прилику и шансу да очува оно што су праве вриједности у оној мјери у којој се ми трудимо на том плану”, казао је предсједник Братства православне омладине Црне Горе и закључио да  што се тиче организације коју он представља, она свестрано ради на томе да се валоризује оно што је прије свега духовна побједа која се десило у прошлој години.

Отац Никола је на ову тему додао да те ствари треба рјешавати институционално и да не треба ниједан појединац, нити било која група, да се у то мијеша, напомињући да је и Министарство науке, просвјете, спорта и културе јасно ставило до знања, уважавајући све законске, моралне и историјски разлоге, да је било какво уклањање слике Светог Саве недопустиво.

На самом крају разговора протојереј Никола Пејовић одговарајући на питање госпође Наташе Милосављевић на који ће начин бити обиљежена годишњица упокојења Митрополита Амфилохија, казао је да епидемиолошка ситуација диктира и све догађаје у Цркви, као и да је током пандемије осим редовних служби црквени живот сведен на један минимум. “Биће обиљежена, али у ком обиму то ћемо тек да видимо. У сваком случају знам да Митрополит Јоаникије имао велике планове за тај, слободно можемо рећи, јубилеј, јер то ће бити три дана у која ће се обиљежавати годишњица упокојења Митрополита Амфилохија, празник Светог Петра Цетињског и упокојење Петра Другог Петровића Његоша”,  закључио је протојереј Никола Пејовић, главни и одговорни уредник Радио Светигоре.

Весна Девић

Pin It on Pinterest

Share This