Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цркви Светог Николе у Котору, 18. октобар 2014. године

(У Котору је 18. октобра 2014. године Српско пјевачко друштво ,,Јединство ’’ прослављало 175. годишњицу рада и у току Литургије, коју су служили блаженопочивши Митрополит Амфилохије и тадашњи Епископ будимљанско-никшићки, а садашњи Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије, Митрополит Амфилохије се обратио народу, поздравио ,,Јединство” и друштву уручио високо одликовање Српске православне Цркве – Орден Светог деспота Стефана Лазаревића.)

,,Пјеваћу Богу моме док ме буде било!” Пјевати Богу, Њему служити је смисао људског живљења овдје на земљи. Ради тога се човјек рађа, да би појао Богу и да би, кроз Њега и преко Њега, задобио вјечни и непролазни живот и да би се пјесмом својом придружио пјесми светих херувима, серафима, архангела и ангела. Ми обиљежавамо, ове године, 175. годишњицу једног од дивних хорова наше Свете цркве, Српског пјевачког друштва ,,Јединство”. Сто седамдесет и пет година година није мало, али у односу на вјечност то је тек почетак! Појање овог хора се скоро два стољећа наставило, наставља се и настављаће се ако Бог да, и својом пјесмом хор овога светога храма и овога краљевскога града, наставио је ону пјесму свету коју смо ми научили овдје на овим просторима од Светих апостола, од њихових насљедника, од Светога равноапостолнога Саве, архиепископа и просвјетитеља српскога. Он је, наставивши дјело апостола, овдје на Превлаци основао ову Митрополију зетску, Митрополију црногорско-приморску, и кроз њу је појана та пјесма вијековима, а један од дивних свједока те пјесме је и овај хор, чију 175. годишњицу обиљежавамо.

Овај хор је изњедрио многе и дивне појце имену Божијем, а не можемо да заборавимо да је међу тим дивним појцима часним и честитим православним хришћанима, хвала владици Јоаникију што га је поменуо и требало је да га поменем, свештеномученик Јоаникије Бокељски, који је не само појао од малих ногу пјесму Господу своме, био члан овога хора и био капелан у овоме храму, а потом био и учитељ и васпитач читавих покољења и на Цетињу, и на Београду и у Београдској гиманзији, него је ту своју пјесму и појање запечатио и својом мученичком крвљу 1945. године. Не знамо му ни данас ни гроба ни мрамора, али се зна његов лик, уписан у Књигу вјечнога живота, уписан у календар Цркве Христове, свједок живога Христа, вјере Христове православе. Он је, као и Христос од безбожника онога времена, пострадао са својим свештеницима и народом од безбожника свога времена, од стране наци-фашистичког безбожништва и комунистичко-бољшевичког безбожништва, које није ништа друго него наставак оног безбожништва које је распело Христа и које, кроз сву историју, понижава и унаказује људски лик и људско достојанство. И онда, и у наше вријеме, а тако ће остати кроз борбу између Бога и Сатане, добра и зла, љубави и мржње, тако ће остати на овој земљи докле оне буде постојала.

Дакле, члан овога хора био је Свети Јоаникије и овај хор је свједочио својом пјесмом, али и многи чланови овога хора и својим животом су свједочили Христа Бога као и њихов члан, Свети Јоаникије. Из тога разлога, Његова светост, наш Патријарх и Свети архијерејски синод, на наш приједлог, је наградио овај хор, поводом 175. годишњице његовог појања Богу, орденом Светога деспота Стефана Лазаревића, који је некада владао и овим градом и овим просторима, у она тешка и распета времена и који је покровитељ у нашој Цркви не само витеза, оних који бране вјеру и отачаство, као што је он бранио, него је покровитељ и умјетности, поезије и сваког људског стваралаштва у једном народу. Из тог разлога, то највише одликовање је и додјељено овом хору. Молио бих предсједника хора, Војина Лазаревића, да прими одликовање у славу Божију и част свих чланова овога хора и као благослов, он ће наставити и убудуће ово своје свето дјело.

(Током примања одликовања, предсједник ,,Јединства” је уручио специјалне захвалнице Митрополиту Амфилохију и Епископу Јоаникију и прогласио Епископа Јоаникија почасним чланом ,,Јединства”. Послије овога, Митрополит је наставио бесједу.)

Добро је што је Српско пјевачко друштво захвалницу додјелило и владици будимљанско-никшићком Јоаникију, не само зато што је био данас овдје са нама, него зато што носи и име Светог Јоаникија Липовца. Он је добио име када се замонашио, тако да је његово присуство, на неки начин, наставак присуства Свештеномученика Јоаникија са нама и међу нама и од данас он ће бити почасни члан пјевачког друштва ,,Јединство’’. А ја користим прилику овдје да заблагодарим, од срца, и да додијелим специјално признање академику, заслужном сликару православном, професору Сергију Присекину, за ширење љубави међу православним народима, захвалност за поклоњене иконе Свете четворице Јеванђелиста који украшавају свети храм и које је поклонио Саборном храму Светог Николе у Котору, а које су копија оних икона које су ’930-их година спаљене када је био срушен велики Саборни храм Христа Спаса. Тај храм је, хвала Богу, обновљен, а ево видите, благодат тога храма и благослов мајке Русије је стигао и до храма которскога овдје, да би се ми сви помолили да Бог помилује и подари мир светој кијевској Русији, руском и украјинском народу да подари мир и да се укине братоубилаштво које је на дјелу. Братоубилаштво које је изданак истог оног братоубилаштва које је жртвовало Светог Јоаникија и са њиме преко стотину свештеника и толико браће. Исти је то дух демонски и сатански, из истих простора и из истих мјеста!

Поред тог братоубилаштва ви имате да су бомбе НАТО пакта падале по Црној Гори и по Србији. Косово је, први пут у историји, покушано да се одузме овоме народу и овој Цркви, тим насиљем и тиранством. Треба да се знаде да је исти тај дух који се одвезао из времена наци-фашизма, ево га поново и покушава да загосподари свијетом и изазива братоубилаштво у благословеном украјинско-руском народу. А основни циљ је, у ствари, да се уништи вјера Христова, вјера православна, јер не треба изгубити да је кичмена мождина савременог свијета, између Европе и Азије, једна света, саборна и апостолска Црква Христова, од Јерусалима до Константинопоља, до Атине, Софије, Београда и Кијева, Минска и Москве. Увијек кичмена мождина савременог и будућег свијета, јер ту је име Христово остало чисто и љубав Божија, која се открила у Његовој Голготи, неоскрнављена. И треба тај светионик, који чува душу овога свијета, угасити и уништити!

Тако се то догодило за вријеме наци-фашизма, тако се то догодило и за вријеме бољшевизма, титоизма, зовите га како год хоћете, исто му је име и господар! Тако се то данас догађа у вријеме овога новога, такозванога, свјетскога поретка, препознатљивога! Ничега новог нема под сунцем, иста образина, исти начин, демонски и сатански, који покушава да оскрнави људску личност, људско биће и биће свакога земаљског народа, насиљем и безбожништвом и стремљењем ка самоуништењу!

Хвала Вам што сте нам донијели овај дивни благослов за овај храм из свете Русије и нека Вас Господ благослови да и даље прослављате име Божије као што хор прославља својом пјесмом, а ви својом кичицом, јер и то је пјесма живоме Богу. Ту су и три његова сапутника, а то је Ала Кожина из Москве. И њој такође многаја љета подај Господе, а исто и Игор Коњишев из Москве, и њему ово признање за ширење љубави међу православним народима на темељу завјештања Светог Сергија Радоњешкога. Он је писао: ,,Љубав спасава све”, баш сам сада дошао из лавре Светог Сергија. Исто тако и Александру Бељакову, кога морамо поменути јер је, благодарећи његовом труду и његовом подстицају, у Херцег Новом подигнут храм праведноме Теодору Ушакову, великоме витезу за вјеру православну и за отачаство. И господину Бељакову смо посебно благодарни за његов труд, заједно са осталим добротворима што је тај дивни храм украсио и наше душе и наша срца је украсио древни град Херцег Нови. Хвала Вам!

Транскрипт Данило Балабан

Pin It on Pinterest

Share This