Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цркви Светог великомученика Георгија на Богетићима, 12. октобар 2019. године

,,Радујте се праведни у Господу и веселите се у Њему.” Те ријечи пророчке увијек понављамо када читамо Свети апостол, као што понављамо те ријечи када се сјећамо оних који су се упокојили и који су прешли из овога пролазнога живота у онај вјечни и непролазни. ,,Душе њихове ће у добрима почивати.” Тако пјевамо. Праведници су гоњени овдје на земљи, почевши од древних пророка који су убијани управо зато што су били свједоци живога Господа, све до Светога Јована Крститеља и Претече, који је обезглављен и убијен само зато што је говорио правду и истину Божију и бранио живога Бога. То се догодило и са Оним чији је он био Претеча, са самим Господом. Разапет је Господ и мученички је пострадао на Голготи, рекавши да они који су Његови, који иду за Њим и који га слиједе, да ће и они бити гоњени и прогоњени. Ми смо, ево, у једном храму који је свједок тога страдања Христовог и страдања Цркве Божије. Малоприје је наш отац Радмило поменуо како овдје има икона Мајке Божије која је рањена и Господ који је рањен у чело, и није то једино мјесто, ни у Црној Гори ни шире од Црне Горе. Ено, код мене у  Митрополији икона Христова коју сам донио прије двадесетак година када сам служио у Плаву, икона са пет рана, рањена икона Христова. А такву икону сам нашао и у Банату када сам био свештеник и када сам био епископ тамо и служио. А ви знате, ево овдје у Никшићу, да је и Бог сахрањиван у Своје вријеме, и тако редом је то тако било. И овдје је са нама и наш старац Варсануфије из Перма, из околине Петрограда, дошао је и он да нам донесе благослов велике Русије и великих страдалника и мученика Русије, нарочито 20. вијека, хиљаде њих, ако не стотине хиљада. Стотине свештеника, монаха, монахиња и епископа који су побијени и пострадали прије сто година, почетком оне вољшевичке револуције.

А већ кад то помињемо, да поменемо и Николаја Доримједова, професора Цетињске богословије који је рођен у Кијеву 1892. године и који је, за вријеме револуције, побјегао у ондашњу Југославију и био код нас на Цетињу. Био је професор наше Цетињске богословије и заједно са још петнаест најугледнијих људи на Цетињу, са предсједником општине цетињске Милошевићем, убијен. Нијесу га убили бољшевици, али су га убили ученици бољшевика наши ондашњи, они који су пуцали и на Христа Господа и на мајку Божију и који су, у исто вријеме, убијали и своје родитеље. Ви знате, овдје који су старији, да је наређивано синовима да убијају свије родитеље, кумовима да убијају своје кумове. Они који Бога убијају и који светињу Божију рањавају, као што је рањена и ова светиња Божија овдје, онда је природно да такви убијају и браћу своју. Зато је, нажалост, сваки рат братоубилачки рат, а нарочито онај послије бољшевичке револуције у Русији и онај у току Другог свјетског рата, када је овдје код нас та братоубилачка и богоубилачка идеологија завладала и код нас и ондје у Русији. И они који су успјели да побјегну, а није једини Николај Доримједов који је успио да побјегне и да га стигне метак бољшевички овдје код нас, као што су и други.

Ево, овај храм овдје је рањени храм. Помену отац Радмило како је сестра Јулијана са мајком пролазила овдје, како је мајка плакала гледајући у каквом стању се налази овај храм. Није плакала само она него хиљаде поклоника острошке светиње су плакали овдје, гледајући у каквом стању се налази овај храм деценијама. И хвала Господу, полако се враћају браћа једни другима, а кроз своју љубав се враћају и Богу љубави, јер пуцање у Христа је пуцање у љубав вјечну и непролазну. И онај који се враћа своме брату, који се враћа Богу љубави, он је онај који се враћа и љубави према својој браћи и то је оно што свједочи овај свети храм и свака светиња Божија: свједочи да је Бог љубав, вјечна и непролазна, да је Пресвета Богородица Она која је љубав вјечну родила и која нам је ту љубав вјечну подарила, која нас је загрлила да би нас научила та Божија љубав да љубимо једни друге не само као саме себе, ,,јер нема веће љубави од оне да неко живот свој жртвује за ближње своје”. То је суштина хришћанског живота и хришћанскога звања овдје на земљи. И велики је Божији дар што се та љубав обнавља у нама и кроз њу се обнављају и свети Божији храмови оскрнављени, а било их је на стотине, посебно овдје у Црној Гори, као и у Русији. Ми који смо везани за Русију, ону праву, хришћанску Русију, у исто вријеме су наши овдје били везани за ону обезбожену Русију. И тај зли и опаки дух братоубилачки, који је кренуо широм бескрајне Русије, он је стигао овдје код нас, али данас и у Русији, и хвала Господу, ево живога свједока, нашега оца Варсануфија, обнавља се вјера у живога Бога љубави, у Русији се обнавља и братска љубав широм бескрајне Русије.

Обнавља се Црква Божија, обнављају се храмови. Стотине хиљада храмова су срушени током бољшевичке револуције. Не једна и двије иконе оскрнављене и рањене, него хиљаде икона су уништене, спаљене, као и храмови, многе су продате и ко зна гдје се данас налазе широм свијета, у ризницама ко зна кога богаташа свјетскога.

Али ево, дошло је опет ново вријеме, враћамо се Богу љубави и враћамо се једни другима зацјељујући ране братоубилаштва и обнављамо свете Божије храмове, као што се овај храм Светога Георгија обнавља, Светога Георгија, такође рањеног великомученика. Није случајно да је његов храм био великомученички, а као што је Георгије, примивши Духа Светога, постао светионик и Божији праведник и радује се на небесима, тако се и светиње његове обнављају и враћају својој функцији и својој улози. Ево, данас смо овдје добили пет нових чтечева и морам да признам да сам се најмање надао да ћу овдје на Богетићима, за тако кратко вријеме имати толико чтечева. Ево их овдје сабраних. Нијесам се томе надао, јер знам како је било тешко и надамо се да ово што се догађа овдје на Богетићима, овај духовни препород, враћање Богу љубави и враћање браће једне другима, да ће то завладати у читавој нашој Црној Гори и у читавом свијету. А насушна је потреба, јер нажалост још увијек тај братоубилачки и богоубилачки дух није ишчезао ни у Русији, нити овдје код нас. Много што шта се данас ради и гради у Црној Гори, оно се гради на том братоубилаштву и богоубилаштву. Чак има и наставак те мржње према Цркви Божијој, и они који су били носиоци те идеологије богоубилачке и братоубилачке, они сад хоће да граде своју цркву! Можете да замислите какве су то цркве кад их граде они који су убијали Бога, који се ни крстили нијесу и они сада хоће да граде своју цркву! Јер, наводно, ова Црква Божија, која овдје постоји од времена цара Константина, од 3. и 4. вијека, од апостолских времена Црква Божија овдје постоји, до Светога Кирила и Методија, Наума и Климента, а онда до Светога оца нашега Саве, њиховог сљедбеника, који је, прије осам стотина година утемељио ову Цркву, та Црква за такве обезбожене не постоји, него треба они, који су оскрнавили толико храмова и који су се бавили братоубилаштвом и његују тај братоубилачки дух и до дана данашњег, они треба да стварају цркву своју!  Није то Црква Божија, него је демонска и сатанска ризница! То није Црква, јер је Црква, прије свега и изнад свега, Божија, а они то не знају.

Црква, не припада ни овом или оном народу, правом или лажном, него припада свим земаљским народима! И ми, који долазимо у Цркву, ми исповједамо једну свету, саборну и апостолску Цркву. Не исповједамо ни кинеску, ни српску, ни руску, ни црногорску, ни јапанску, него једну свету, саборну и апостолску Цркву! То је прво и основно својство њено, а онда добија и други назив према већини својих вјерника или према мјесту у коме је настала и према народу који ту живи. Али она је, прије свега, призвана да буде Божија Црква, Христова Црква! То је њено својство, то је њена будућност и дај Боже да оно што се догађа на Богетићу овдје ових дана и последњих година, благодарећи управо овом народу који није изгубио душу, него се враћа самом себи и благодарећи нашем протопрезвитеру оцу Радмилу, оно што се овдје догађа, дај Боже да се догађа у цијелој Црној Гори, на цијелом Балкану, у цијелој Европи! И Европи и Америци! Јер тај дух безбожни и братоубилачки, који је постојао у вријеме бољшевизма, он је још дубље заорао бразду у Европи! Оно што раде данас Европљани и Американци, то јест не Американци него власти тамошње што раде у свијету, то је наставак богоубилаштва и братоубилаштва. Шта је НАТО пакт него наставак наци-фашизма, који је почео свој злочин овдје код нас. Као што га је Хитлер започео 1941. године, тако је и НАТО пакт овдје започео, разоривши ову државу и отевши Косово и Метохију и оскрнавивши стотину храмова. И шта се данас у Русији догађа него се умножава та братомржња која је започела бољшевизмом 1918. године?

Наставља се и оно што се ради у Сирији, сад се тамо наставља то братоубиство и та мржња, отима се богатство тих народа па се ти народи прогоне из Азије. Прогоне се и стижу овдје у Европу као просјаци, милионе њих!, благодарећи онима који су настављали дјело крсташа, дјела инквизиције, дјела Хитлера и Мусолинија! Исто се то догађа и још горе се догађа код нас на Косову! Ми смо били у Пећкој патријаршији и шта се тамо догађа? Братоубице, они који су тамо постављени, то су братоубице и богоубице! То су сљедбеници Енвера Хоџе и сљедбеници Броза и Мао Цедунга, оних који су започели тај злочин на Косову и Метохији. А подржали су их и устоличили ови моћници евро-амерички, а зашто су их устоличили? Ради нафте, ради богатства које има Косово и Метохија, почевши од Трепче. Злато, сребро и друга богатства која се тамо налазе, њих треба одузети од овога народа и жртвовати све да би други могли да се богате, то исто се ради и ради нафте у Азији, поткопавају се темељи Русије, као за вријеме Хитлера, као за вријеме Наполеона, преко Украјине и ствара се и продубљује та мржња између Украјинаца и Руса. А то је један Божији народ, од времена великога Светога Владимира. Један народ, Владимиров народ, Кијевска Русија!

Ево, поменусмо и Николаја Дормједова из Кијевске Русије, који је дошао овдје и који је убијен на Цетињу од братске руке, заједно са десетинама других побијених, а њихови гробови су данас пустолина, заборављени су и погажени њихови гробови, као и гробови других који су тамо пострадали, претворени у ђубре. Данас бацају смеће на те гробове, у ово наше вријеме.

Било како било, велики је Божији дар што су ова наша дјеца овдје, треба од њих да научимо како да прилазимо светињи Божијој, што ова Црква рањена васкрсава и народ који се око ње сабира овдје, народ који духовно васкрсава и морално. И хвала Богу што се то догађа и да ће то бити примјер и угледи за Црну Гору и много шире од Црне Горе.

У то име, нека је благословено име Господње и Господ наш, распети и васкрсли, нека нас освијетли и просвијетли и нека умножи свако добро, а изнад свега љубав према Богу и љубав једних према другима, да се умножи и овдје и на сваком другом мјесту широм свијета, у вијекове вијекова. Амин.

Транскрипт Данило Балабан

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This