Његовa Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 10. октобра 2021. године у Саборном храму Светог Саве у Београду светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Јована (Станојевића) у чин Епископа хумског, викара Епископа диселдорфског и немачког.
Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију саслуживали су Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и господа Епископи: будимски Лукијан, бачки Иринеј, врањски Пахомије, браничевски Игњатије, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, диселдорфски и немачки Григорије, полошко-кумановски Јоаким, рашко-призренски Теодосије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије, захумско-херцеговачки Димитрије, ремезијански Стефан, топлички Јеротеј, хвостански Јустин, мохачки Дамаскин и марчански Сава.
Поред породице и пријатеља владике Јована и многобројног свештенства и монаштва из више епархија Српске Православне Цркве, свечаном чину хиротоније присуствовали су директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије др Владимир Рогановић, Надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, чланови дипломатског кора и угледне личности из културног и јавног живота Србије.
Беседа Патријарха српског Порфирија на хиротонији Епископа хумског Јована
У име Оца и Сина и Светога Духа! Високопреосвећени, преосвећена браћо архијереји, браћо и сестре, служили смо свету Божанску Литургију која је слика Царства Небеског и присуство Царства Небеског у историји, али истовремено, и синоћ и данас, имали смо светодуховни празник, дан Педесетнице, а то је, као што смо чули, догађај када је Господ Духа свога Светога низпослао у виду огњених језика на ученике и апостоле своје, а они су, опет Духом Светим покренути, сведочили Христа распетог и васкрслог свима народима света, свима онима који су трагали и чезнули за спасењем, међусобно се споразумевајући на многим различитим језицима. Свако је разумео реч апостола јер је то била реч Христова, реч љубави, која позива све људе да дођу у познање истине.
Тај дан Педеседнице и ми смо данас славили, јер смо имали хиротонију новог епископа, а епископ је наследник апостола. На Духове, на Педесетницу, Дух Свети је сишавши на апостоле и преносећи се преко њих на све оне који су били сабрани конституисао као Цркву Христову. Као што све бива у Духу Светоме и Он конституише Цркву и сада и у векове векова, амин. Црква Христова јесте Тело Христово. Епископ, са друге стране, својом службом и својим постављењем, својом улогом и задатком у Цркви, својом природом није ништа друго него онај који је на месту и по обличју Христовом (Εις τόπον και τύπου Χριστού). Црква је Тело Христово, а Христос је глава том телу, Христос служи спасење и спасењу људи. У тој формули која одражава истину и чињеницу да је епископ на месту и по обличју Христовом стоји једноставан задатак епископа. Он у Цркви Христовој служи спасењу људи, спасењу свих народа баш као што је било на Педесетницу у Јерусалиму.
Браћо и сестре, велика је радост наша данас, јер смо хиротонисали за епископа – добили новог брата у епископству – владику Јована, са којим највећи број епископа овде сабраних има деценијско познанство, али и више тога. И када још многи од нас нисмо познавали владику Јована имали смо прилику да од његовог духовног оца, блаженопочившег Епископа осечкопољског Лукијана, слушамо у Сабору о тада најпре студенту, а онда монаху, јерођакону и јеромонаху, да слушамо речи љубави пре свега, речи поверења изнад свега. Дивне речи је у Сабору изговарао блажене успомене владика Лукијан о владици Јовану. Тада је можда неко слутио да ћемо дочекати данашњи дан. Драги владико Јоване, управо сећајући се Вашег духовног оца, а и нашега брата у епископству, владике Лукијана – такође искушеника у манастиру Ковиљу пуних 9 година и сабрата ковиљског – дозволите да кажем да чињеница да сте се родили од владике Лукијана духовно показује и сведочи да сте засигурно од њега примили оне најважније вредности, хришћанске и људске, и изнад свега оне вредности по којима траба да живи епископ, а то је љубав. Ако се ишта може речи за блаженопочившег владику Лукијана то је да је он читавим својим бићем, срцем и умом волео људе, да није правио разлику између оних који су обични – како смо ми навикли да кажемо – сељаци, дакле, људи који живе од својих руку, на њиви, од земље; и оних који су били високообразовани. Ви то добро знате и да је у тој широкој лепези од, условно речено, најобичнијег човека до човека који има најузвишеније позиције у Цркви и у друштву свима једнаку љубав показивао несебично. Даривао је и левицом и десницом, да притом када даје десница не зна левица и обрнуто. Пример који сте добили од владике Лукијана јесте љубав према сваком човеку: он није правио разлику између Мађара и Србина, Хрвата и Србина и свих других који су живели око њега. Није правио разлику између Рома и Србина, јер у близини манастира Бођани, где је касније живео и одакле је изабран за епископа, живи доста Рома. До је Бог да на том дивном хришћанском и јеванђељском темељу учите богословске школе и у Београду, и у Америци и у Немачкој и ко зна где по свету, и да, хвала Богу, достигнете до највиших академских титула. Сигуран сам да сте управо због тога што сте порасли у близини владике Лукијана разумели предањску истину да богословље није акробација, гимнастика ума, да богословље није обична наука од овога света, да богословље није наука о Богу, исказивања знања о Богу, него да је богословље израз искуства Цркве, те прве Цркве апостолске, а онда кроз векове Цркве до данас, и да богословља нема без истинске и дубоке јеванђељске вере, а да православног богословља нема без православне вере. Онда када имамо хипертрофију тзв. богословље науштрб исправности вере, ма колико речима богословске науке могли да опчинимо многе, ми ћемо бити на погрешном путу. Предуслов знања истинског познања Бога јесте вера и аутентични јеванђељски Христов живот. Вера и јеванђељски живот порађају богословље и предуслов су да свако богословље буде богословље, али ако хоћемо и да свака наука буде богословље, било да је хемија, физика, биологија… Све је позвано да буде богословље, а ми који смо по избору Цркве par excellence богослови, јер смо епископи, јер смо на месту и обличју Христовом, то не само да треба да знамо, него то треба да буде наш принцип без кога не постојимо. Ја знам да све то јесте како рекох, али више подсећам себе и све нас, браћо и сестре, на ту истину.
Овог тренутка изнад свега истински сам испуњен радошћу, као и сва браћа архијереји овде сабрани, али и читав Сабор наше Цркве и сви верници који су овде дошли, а нарочито верни православни народ у Немачкој, где је Сабор одредио да као викарни епископ уз дијацезана Епископа диселдорфског служите Цркви и спасењу народа у Немачкој. Молите се за све нас. Нека Вам Господ да снаге, љубави и сваког благослова. Живели на много година! Достојан! [Народ: Достојан!] Прими жезал овај да напасаш поверено ти стадо Христово! Послушнима нека буде за ослонац и укрепљење, а непослушне и непокорне упућуј и карањем и кротким васпитавањем у Христу Исусу Господу нашем.
Приступна беседа Епископа хумског Јована (Станојевића)
До овог места и часа довела ме је неизмерна љубав и милост Божја која се пројављује кроз љубав многих људи:
Кроз љубав оних који су ме родили и подизали, придржавали ме како бих направио прве кораке, стрпљиво ме учили првим речима и били најбољи и доследан пример најплеменитије човечности у најтежим тренуцима и временима. Хвала вам најдражи родитељи! Хвала ти најдража сестро!
Кроз љубав великог броја сродника, пријатеља, познаника и свих оних кроз које ме је Господ до данас благословио на мени познате и непознате начине, према којима осећам велику благодарност.
Кроз љубав оних који су ме са пажњим и стрпљењем подучавали и охрабривали од моје драге учитељице Љубице Сремац из Борова преко наставника основне и средње занатске школе, мајстора који су ме учили занату, Србислава Драгановића и Ненада Млађеновића, професора богословије, богословских факултета све до мог ментора на докторским студијама професора др Мартина Карера из Вупертала. Свима њима сам неизмерно захвалан.
Кроз нарочиту љубав свих који су ме увели у тајну Цркве, подржавали ме и охрабривали. Са нарочитом благодарношћу сећам се блажене успомене Епископа осечкопољског и барањског господина Лукијана и његове немерљиве љубави према мени кроз духовно руковођење, поверење и материјалну подршку од тренутка нашег упознавања до његовог блаженог престављења у Господу. Хвала Ти, драги владико Лукијане, који се данас радујеш међу живима!
Кроз љубав Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког господина Иринеја који се од упокојења епископа Лукијана очински и са љубављу старао о мени и охрабривао ме да завршим започете докторске студије. Хвала Вам, драги владико Иринеје, на очинској љубави, поверењу и подршци!
Кроз љубав Епископа диселдорфског и немачког господина Григорија, који ми је од свог доласка у Немачку указао братску и очинску љубав, указавши ми и највећу част и поверење предложивши ме са свог викарног епископа. Хвала Вам, драги владико Григорије, на љубави, стрпљењу, храбрењу и поверењу!
Кроз љубав и поверење Светог Архијерејског Синода којим председава најсветији Патријарх Порфирије. Хвала Вам, драги оци и браћо архијереји!
Хвала Вам, драги и најсветији Патријарше, господине Порфирије, на очинској и братској отворености срца, на љубави и поверењу које сте ми указали.
Данас стојим пред пуноћом цркве Божје, пред свима вама, носиоцима и благовесницима божанске љубави која ме је обукла у светле архијерејске одежде, не због моје достојности, него због неизмерне божанске милости и човекољубља које се пројављује кроз вашу љубав. Данас стојим пред вама потрешен неизмерном божанском љубављу која посећује мене, незнатног човека који нема ни снаге, ни знања, ни храбрости за ову узвишену службу. Данас стојим пред вама, охрабрен и оснажен вашом љубављу и благодаран Богу који ми даје да вашом љубављу разумем ову службу као дар служења Цркви кроз коју, којом и за коју и добијам овај свети дар архијерејског служења у Христу. Благодарим вам и благодарећи вама благодарим Богу на вашој љубави, јер се овде и сада на светом сабрању открива и пројављује тајна Цркве као тајна богочовечанске љубави, као светотајинство Христа у коме су сви и у коме је сва нова твар. Сви смо једно у Христу који међу нама посредује божанствену љубав, дајући нам могућност да у Њему праштамо једни другима, препоређени истином и светлошћу Христовог Васкрсења која нас обасјава и преображава.
Сви смо удови истог Тела и као такви имамо различите дарове. Различити су дарови, али је Дух исти којим смо сви једно у Христу. Дух који је Сина Божјег васкрсао из мртвих подиже и нас из различите службе у Цркви, службе које као благодатни дарови представљају остварење Јеванђеља и његово сведочење новог и препорођеног живота у Христу. А нови и препорођени живот у Христу јесте слобода у љубави и љубав у слободи која се као божанствени дар пројављује на конкретне начине богослужења и служења Богу који су неодвојиви од служења конкретним људима на конкретним местима и на конкретне начине као што нас је Господ Исус Христос подучио.
И као што Господ храни нас божанственим даровима Евхаристије, хранећи нас собом као Царством Божјим које је дошло и још увек долази, тако смо и ми дужни да као носиоци сведочанства о Божјем Царству евхаристијске дарове делимо са свима који се одазивају на божанствени позив, препорађујући их претходно у бањи крштења водом и духом, како бисмо окушали и созерцавали Божју благост као препорођени свети народ Божји, обасјан светлошћу божанске благодати.
Да бисмо сви као једно тело Христово, као носиоци крсно-васкрсног сведочанства проповедали свеопшто васкрсење и живот будућег века хранећи гладне и појећи жедне.
Да бисмо као носиоци крсно-васкрсног сведочанства проповедали свеопште васкрсење и живот будућег века плачући са онима који плачу.
Да бисмо као носиоци крсно-васкрсног сведочанства проповедали свеопште васкрсење и живот будућег века преузимајући на себе терет онеправдованих.
Да бисмо у свима које срећемо видели Христа који је за сваког од нас једном за свагда победио грех, смрт и ђавола.
Да бисмо се, срећући људе, независно од било које категорије на основу које се они деле и класификују у овом свету, у сваком људском бићу угледали самог Спаситеља Христа који нам се открива и пројављује као Човекољубац и Животодавац на нама нове и несхватљиве начине, не укидајући различитости него их свезом своје несхватљиве љубави чинећи благодатним даром и предукусом вечне радости.
Неизмерно се радујем божанском благослову и благослову наше најсветије Цркве која ме шаље на службу у Немачку у којој сам претходних година студирао, служио као ђакон и свештеник, био духовник и упознао се са животом нашег народа и изазовима који тамо стоје пред српском православном црквеном заједницом. Захвалан сам на поверењу које ми је дато и најискреније се надам да ћу допринети животу и мисији наше Цркве у Немачкој.
Нека би ме молитвама Богородице и свих светих заједно са молитвама свих вас овде сабраних Господ укрепио за предстојећу свету и свештену службу предстојатеља савршавања Христовог светотајинског дела које је Црква Божја. Амин.
Извор: СПЦ
