Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у острошком скиту Јован До, 28. септембра 2017. године

“Ако мене гонише, и вас ће гонити. Ако ко хоће побожно да живи, биће гоњен“, ријеч је Господња, ријеч је Христова, потврђена не само ријечју, него и Голготом Господњом. Христос Господ је Својом голготском жртвм потврдио те ријечи и оне ријечи које је рекао Својим ученицима, да ће Син Човјечији бити гоњен, да ће пострадати и да ће бити разапет, али и да ће бити васкрснут, а тако је и било. Мучеништво и страдање Христолико је у природи Божијој и у природи Цркве Божије, од архиђакона Стефана, апостола Јакова јерусалимског, па онда редом свих апостола, кроз сву историју Цркве Христове безрбој мученика, свештеномученика, светих архијереја, светих царева мученика, светих младића и дјевојака, мајки и дјеце пострадале за Христа. Ево, и овај храм овдје у коме се налазимо, у Јован Долу, овај храм је и посвећен светим свештеномученицима и мученицима у земљама српским, од Светога Јована Владимира, па косовскога Лазара и са њиме пострадалих за крст часни и слободу златну, па онда редом до наших времена. Данас помињемо и Светога мученика Јосифа Темишварскога, а такођше и древнога Свештеномученика Никиту.

Није случајно овај храм посвећен новомученицима, посебно српским, па и оним древним мученицима. Овдје, на светом престолу, насликана је и икона њихова, Светога великомученика косовског Лазара, и поред њега је Свештеномученик Јоаникије, Митрополит црногорски и приморски и са њиме пострадали, и мученици овога краја. Онда ту је Платон Бањалучки, ту је и Петар Сарајевски, Сава Горњокарловачки, а ту је, такође, насликан и Свети Теодор Вршачки, који је такође жив одран у она времена када су спаљене и мошти Светога Саве на Врачару. Ту је насликан и Вукашин из Клепаца, и оне његове ријечи записане: “Дијете, само ти ради свој посао.“ А ту је насликан и прота новошавнички, један свештеник часни и честити међу тим свештеномученицима бројним, Другога свјетскога рата и послије њега, који је био свештеник негдје у Босни. Да би се спасио од усташког ножа, он је побјегао у Шавник и ту га је дочекао безбожни, братоубилачки нож и тамо је био бачен у јаму, одакле је извађен. Једна изузетна личност нашег времена, који је своју крв, као и остали мученици и новомученици нашега времена, помјешао са крвљу Голготског Мученика, Христа Бога нашега. Са оном крвљу којом су се они причешћивали, причешћујући се тијелом и крвљу Господњом по Христовом завјету, а онда су своју крв са Његовом крвљу помјешли, она крв и тијело распето за нас.

Ево и ми смо данас примили у овоме Светоме храму, у овоме Јован Долу, посвећеном Светоме Јовану Крститељу и у спомен свих оних који су овдје живјели и, нарочито, братства Никчевића, које је приложило, заједно са нашим оцем Радомиром, његовом породицом и стричевима његовим. Хвала Богу, на њему је никао храм Светога Јована Крститеља и никао је и овај храм посвећен свештеномученицима и новомученицима, којима је посвећен и слави се на Видовдан, али се слави и 17. јуна, дан мучеништва Свештеномученика Јоаникија црногорскога и приморскога и са њим пострадалих свештеномученика и новомученика. Дакле, сви нови мученици, јадовински, глински, јасеновачки и пребиловачки. Дакле, мјесто свето, ово мјесто је и по много чему огранак Свете горе атонске и то је његов смисао, да они који се овдје подвизавају на јерусалимски, синајски и светогорски начин служе Господу на овом светоме мјесту, као сабраћа острошкога манастира. Кроз Светог свештеномученика Јосифа Темишварског и Светог Никиту, које данас прослављамо, спајају се вијекови у Цркви Божијој и кроз њих се потврђује та истина да су они који су Христови гоњени, они страдају заједно са Христом, али се из крви њихове рађају нови хришћани кроз вијекове, као што је и код нас и у царској Русији из крви новомученика, само Господ знаде колико их је у бескрајној Русији било.

Од безбожне револуције је прошло стотину година, од те безбожничке организације која је побила на првом мјесту Цара Николаја и Царицу Александру и заклала њихову невину дјецу на челу са престолонасљедником Алексејем, па онда редом: архијереје, свештенике, монахе, монахиње и вјерни Божији народ до леденога мора. Сва руска земља је посијана тим моштима и мученичком крвљу заливена. Хвала Богу, из те мученичке крви се обнаља вјера у православној Русији данас, као што се и овдје код нас обнавља вјера.

Неки нас питају: “Откуд вама да подигнете онај величанствени храм посвећен Васкрсењу Христовом у Подгорици и онај други храм Светог Јована Владимира у Бару?” Ја им кажем: “Нијесмо ми то, ми смо само слуге једне велике истине Божије, а у исто вријеме, ови храмови су никли из те крви светих.“ Ти храмови су никли из те крви свештеномученика, великомученика, новомученика, крви пивских мученика, горњеполимских мученика, крви Свете мученице Јаглике, њених родитеља и њене браће, која је 1943. године, када су затворили њене родитеље, њену браћу и друге и запалили колибу, а њу одвојили да врше насиље над њом, она се отргла од њих и претворила се у живи огањ, живу буктињу, сагорјела је у пламену, претворила се у онај огањ који је Господ донио са небеса и рекао: “О, како би ми се хтјело да се тај огањ распламсао.“ Управо, Јаглика Пивска је један плам и пламичак тога огња Божијег, голготскога огња Цркве Божије. Управо из тог разлога, што је она свједок живога Бога, у Тројици слављенога, Христа Бога распетога и васкрслога, ни врата паклена неће јој одољети. Она се обнавља изнова, обнавља се у овом времену, обнавља се и у нашој Црној Гори и у нашем народу светосавском, обнавља се широм васељене, утемељена на Христовој Голготи, на Његовом васкрсењу и на тим дивним свједоцима, јер мученик, mártys, и значи на грчком свједок. Тих свједока је колико звијезда на небу, пијеска морскога, као што је обећано праоцу Аврааму, да ће сјемена његовог бити као пијеска морскога. То је и Свети праотац Авраам предвидио и то је у природи Цркве Божије.

И зато, молитвама Светог свештеномученика Никите, Јосифа Темишварскога и свих светих мученика, нека би Господ и нама подарио тог огња Цркве Божије, огња Христовога, који је Он донио овдје и који кроз вијекове обнавља душе и тијела, обнавља народе земаљске, преображава их, просвећује их свјетлошћу богопопознања и свјетлошћу непролазнога царства Божијега, царства Оца, и Сина и Духа Светога, Бога нашега, коме нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.

Транскрипт Данило Балабан

Pin It on Pinterest

Share This