Izaberite stranicu

Његово преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички Кирило, данас, 25. септембра, служио је заупокојену Литургију и опело поред одра слуге Божијег Славка Крстајића, у цркви Преображења Господњег на Жабљаку. Након Свете службе, Преосвећени владика се обратио окупљенима и пригодним словом опростио од уснулог Славка.

Говорећи о празнику Оданија Рождества Пресвете Богородице, рекао је да нам овај празник показује да је човјек највећа вриједност у овом свијету, да је човјек спој видљивог и невидљивог свијета, а Пресвета Дјева је врата кроз која нам је ушао Спаситељ свијета:

”Све лакше превазилазимо кад знамо да је Спаситељ дошао и побиједио све наше болести, па и ту најтежу болест – смрт, и да је обећао ту побједу свима који буду ишли тим путем.”

Владика Кирило се осврнуо на прочитано зачало о Марти и Марији, које су обје светитељке, али се Марта више трудила да угоди Богу неким земаљским пословима, спремајући у кухињи, а Марија је вријеме посветила сједећи поред Христа слушајући науку Божију. ”Иако је и Мартино дјело велико, ипак је Марија добила похвалу од Господа, јер је то једино на потребу и важно и да се то слушање и упијање ријечи Божије не може одузети од човјека”, рекао је.

Владика Кирило је затим говорио о новопрестављеном слузи Божијем Славку Крстајићу.

”Данас нас је овдје сабрао наш вољени брат у Христу Славко, који је промијенио свијетом, али који је у свом животу испунио и Маријино и Мартино служење”, рекао је и додао да је човјек мали универзум и да се у неколико реченица не може описати дјело ниједног човјека, а посебно Славка који је имао многограну дјелатност.

”Ја желим да укажем на један аспект његовог живота, како сам га ја доживио иако нисмо дуго били заједно. Желим да кажем да је Славко, као и сви истински хришћани, имао више рођака, браће и сестара, из милоште смо један другог звали буразереру, браћом, а то није била само фраза, већ наш истински однос”, казао је и додао да је Славко схватао да је ово пребивање наше на земљи само путовање до вјечног пребивалишта и зато је својој организацији дао име ”Одигитрија”, у оквиру које се трудио да дође на сва мјеста која су се дотакла тог вјечног – благодати Божије.

Владика је рекао да му је Славко говорио о многом својим путовањима, а да је на некима и сам учествовао, те да је Славко желио да са свим људима подијели и свима открије та мјеста благодати Божије.

”Његово срце је нарочито везано за острошку светињу, ту је он, као и већина нас, прогледао у вјери у разговорима са оцем Лазаром. Ту је био његов улазак дубље у вјеру, а касније и као сарадник нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који га је, вјерујем, и данас примио у Царству небескоме”, рекао је Преосвећени владика Кирило и додао да Пресвета Богородица, Одигитрија, у чији се празник упокојио, неће презрети његов труд и велики аскетизам и подвиг.

Епископ Кирило је указао и на свијетло поријекло братства Крстајић, цитирајући Његоша, који каже да су вазда од крста држали, те није чудо што Славко одлази Богу баш пред празник Воздвжења Часног крста. Владика је нагласио да је он код Славка највише цијенио то колико је он држао до јединства нашег народа,а и православних народа, чиме се и бавио у оквиру Друштва јединства православних народа.

”Радио је на јединству и посјећивао православне светиње, а као и већини нашег народа, било му је блиско словенофилство и русофилство”, додао је.

Рекао је такође да би Митрополит Јоаникије и Епископ Методије били сигурно данас овдје, али имају дужност да у Беранама сачекају Његову светост Патријарха српског Порфирија, а да ће у сваком погледу Славко свима недостајати:

”Надамо се да ћемо се сви заједно са нашим братом Славком и духовним оцем Митрополитом Амфилохијем, који је Славка много волио и цијенио његов рад у Цркви, срести у Царству небеском”, закључио је Његово преосвештенство Епископ буеносаирески и јужноцентралноамерички Кирило.

Тијана Лекић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This