Izaberite stranicu

На данашњи дан, 24. септембра 1971. године Велика Британија je протјерала 90 совјетских дипломата због наводне шпијунске делатности.

Обавјештајна активност је стара колико и људска цивилизација и прве друштвене заједнице, али тек са настанком модерне државе обавештајна активност заузела је важно мјесто у хијерархији послова који су значајни за њен опстанак и развој. Обавјештајном активношћу прикупљају се подаци о свим питањима која су важна за једну државу. Обавјештајна активност је специфична друштвена и политичка дjелатност, а одликује је тајност као основни принцип рада. За предмет свог рада, прије свега, има тајне у међуљудским односима, односно тајне држава, организација и појединаца које настоји да открије примјењујући специфичне методе рада. Обавјештајни рад одувјек је представљао један од најбитнијих фактора стабилности и успјешности земље на међународном плану, а са друге стране и једну од најоспаснијих пријетњи за земљу према којој је управљен. Многи га сматрају превентивом и правом на одбрану. Као такав је један од најстаријих “заната”, који у најширем смислу представља инструмент, и основни дио понашања и дјеловања унутар безбједносне културе. Обавјештајне активности настају у преддржавном друштву тј. у родовско-племенским заједницама, упоредо са појавом социјалне неједнакости на унутрашњем и ратних сукоба на спољном плану. Према томе, обавјештајна активност је настала на одређеном степену развитка првобитне заједнице, кроз дуготрајни еволутивни процес. Сматра се да је прикупљање тајних података војне и политичке природе било присутно и у најстаријим државним заједницама, а историја потврђује да су се обавјештајним активностима интензивно бавили Хетити, Феничани и други народи Старог истока. У доба раног феудализма европски владари били су слабо информисани о Византији, Источним Словенима и државама Средњег и Далеког истока. Насупрот томе, Византија је свестрано развила обавјештајне активности и значајно обогатила укупну историју обавјештајног рада и обавјештајне службе. У организацији византијске дипломатије и шпијунаже посебно се исткакао цар Јустинијан, који је успио да против Бугара подигне Хуне, против Хуна Аваре, Вандале је сукобио са Источним Готима, а ове последње је побиједио уз помоћ Франака. Ватикан има посебно мјесто у историји обавјештајних активности у ери феудализма. Ради ширења католицизма, везивања сељака за црквене посједе, потчињавања многих владара папској власти и борбе против најљућих супарника, Католичка црква створила је моћну обавјештајну организацију, обухватајући све слојеве становништва. Католичка црква развила је за то време најјачу обавjештајну службу и дипломатску активност, примењујући разна средства, почев од политике веледржавног Рима до анатемисања и искључења из цркве, подмићивања, шпијунаже и тајних убистава и насиља, обмане, издаје, фалсификата и суровости- постајући узор многим тадашњим владарима у Европи. Прерастање обавјештајне активности у обавештајну службу као посебан, сталан и професионални орган државне управе са обавештајном функцијом започиње у XIII вијеку и траје до XIX вијека. Снажан подстицај овом процесу представљају велика географска открића и прва колонијална освајања, која су проширила и ојачала робно-новчане и трговинске везе у земљама западне Европе, посебно у Холандији, Шпанији, Португалији, Француској и Енглеској. На стварање обавјештајне службе пресудно је утицало успостављање апсолутистичких монархија које су се одликовале много модернијим, професионалним и централизованим државним апаратом. Први свјетски рат и догађаји који су му претходили довели су до огромног пораста кадровских и техничких ресурса обавјештајних служби зараћених страна. Водеће западноевропске демократске земље изашле су из Првог свјетског рата са потпуно очуваном структуром војних обавјештајних и контраобавјештајних служби и без икаквих рестрикција у међународном погледу. У периоду између два свјетска рата, у условима даљег заоштравања супротности имеђу водећих свјетских сила и побједе Октобарске револуције у Русији, обавјештајне активности убрзано се развијају, а обавјештајне службе специјализују и увећавају. У новим условима појавила се потреба да се за сопствену политику у противничкој земљи придобију поједине политичке групе, партије, организације и покрети, па и читаве класе. Поред тога, стварају се огромне картотеке и евиденције, а примјена технике и других научник достигнућа изискује стварање разних техничких и научних лабораторија, што још више увећава обавјештајни апарат. Службе безбједности скоро свих земаља у потпуности су се организацијски оформиле, а кадровски и технички оспособиле и опремиле за активности најширих размјера.

 

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This