Izaberite stranicu

Ктитор манастира Светог архангела Михаила, Милан Вујисић, који се упокојио у Господу данас (23. септембра) у раним јутарњим сатима, сахрањен је у својој задужбини у Прекобрђу.

Опијело блаженог спомена Милану Вујисићу је служио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење протојереја- ставрофора Бранка Тапушковића, протојереја Обрена Шарића и јереја Леке Вујисића.

Од Милана Драгишиног Вујисића, ктитора ове свете обитељи, опростио се Високопреосвећени Митрополит Јоаникије истичући да се његов овоземаљски живот завршио, али да је он остави лијеп и свијетао траг у овоме свијету:

“Оде у наручје Божије, да се сретне са својим прецима које га чекају раширених руку, али и да се загрли за вјечност са својим сином Зораном, који је рано преминуо, и за чију душу је Милан подигао ову велику светињу Светих арханђела Михаила и Гаврила и осталих небеских бестјелесних сила.Човјек у своје вријеме препун снаге, сила од човјека, људина, човјек кротке душе, али прави горштак, у сваком погледу великог замаха, стваралац, друг, пријатељ, добар домаћин и добар родитељ”, истакао је Митрополит Јоаникије.

Подсјетивши сабране да је упокојени Милан овдје као добри домаћин дочекивао сваког путника намјерника, владика је истакао је да је он и градио ову свету обитељ, овај велики храм и велике конаке, да би се народ окупљао на овом неприступачном мјесту:

“Али мјесту за сусрет, за разговор, мјесту тишине и молитве. Мјесту удаљеном од свијета ђе се другачије осјећамо кад се удаљимо од земаљске вреве. И он је осјетио да га је Бог призвао да подигне манастир”, рекао је Митрополит, подсјетивши да је светињу подигао за покој душе свога сина Зорана, невиног и рано пострадалог, привремено отишлог из овога свијета. “Али то показује да је носио велико наслеђе, наслеђе великих ктитора Немањића, наслеђе великога ктитора манастира Мораче, кнеза Стефана Вукановића Немањића. Да је носио је вјеру својих отаца у своме срцу и да је сматрао највећом дужношћу да своју вјеру посвједочи на свој начин.”

Говорећи о животу и путу упокојеног, истакао је да је лик Милана Вујисића незабораван, да је правилно о вјери расуђивао и знао да за своју вјеру, за своју Цркву, свој народ, треба нешто да учини и послије себе, када оде да остави задужбину за своју душу и душу свога сина, као и завјештање своме потомству и народу.

“Велико свједочанство вјере! Оно је тиме веће што је он своју вјеру посвједочио у тешким комунистичким временима”, нагласио је Митрополит црногорско-приморски.

Износећи своје мишљење да су му се сигурно, док је градио цркву, многи подсмијевали, јер то није било вријеме када је међу људима било похвално подизати храмове Божије, владика је подсјетио да је Црква као мајка која прима дјецу своју која одступе од ње у неком моменту и да једва чека да јој се врате, као што је и дочекала у овим нашим данима.

“А Милан је и у то вријеме носио Цркву у својој души и ево данас послије многих трудова, оде. Напусти своју дивну породицу, пријатеље, људе. Био је човјек између људи и за људе, лако га је било препознати међу људима. Био је просто упечатљив, таквог га је Бог дао. Али он иако одлази, остаје и у овој светој обитељи присутан, и посебно у својој породици, која може бити поносна на њега увијек”, бесједио је владика.

Објаснивши да ће његово завјештање много значити његовоме потомству, које је, хвала Богу здраво, дочекао је и унучад, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије се помолио за Миланову душу и напредак његове породице.

“Нека Бог благослови његово потомство због његовога великога труда и саможртвене љубави према Богу и своме роду. Нека га Бог награди за његове трудове, за његову љубав према Цркви, за његову вјеру, посебно за свједочење вјере у оним још тешким безбожним комунистичким временима, чије посљедице још осјећамо. Нека Господ његову племениту душу прими у своје животворно и вјечно наручје, да га удостоји вјечнога живота и свога Царства. Породици нека Господ силом свога Светога Духа дарује утјеху и снагу да издрже овај губитак и да иду увијек путем који је Богу угодан и да се угледају на своје претке и чувају наслеђе својих великих предака, као што га је Милан сачувао.”

У име породице говорио је јереј Лека Вујисић који се захвалио свима који су данас дошли да се опросте од Милана, подсјећајући да је због епидемиолошких мјера тај број мали, као и свима који су се у току његове болести интересовали и молили за њега:

“И ова скромност је на неки начин велика, увеличава његов лик и одлазак. Хвала свима, хвала Господу на дар, што нас је даровао оваквим братом и саплемеником, оваквим нашим човјеком који ће нам бити понос кад се и ми једног дана нађемо пред лицем Господа.”

+++

Милан Вујисић је рођен у Прекобрђу 19. децембра 1945, од оца Драгише и мајке Милосаве, рођене Бабић. Одрастао је у многобројној породоци у тешком поратном времену па је од малих ногу морао вриједно радити и отимати се од сиромаштва. Један је од првих приватних предузимача у Црној Гори и са својом породицом је неуморним радом стекао завидну имовину.

Послије погибије млађег сина Зорана одлучио је да за његову душу подигне манастир – задушницу  који је посветио својој крсној слави, Светом архангелу Михаилу, и предао га 2019. годинен нашој Српској православној цркви

Манастир који је изградио је један од већих у нашој Митрополији, а уз цркву је саградио и конак и приложио имање.

Црква га је за ктиторске заслуге одликовала орденом Светог краља Милутина.

Весна Девић

Фото: Никола Јоксимовић

Pin It on Pinterest

Share This