Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Рустово, 23. септембра 2011. године

Ријеч је Господња: ,,Ко чува живот свој изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради, наћи ће га.” Чувати живот, бринути о ономе што је земаљско и што је пролазно, поистовјетити свој живот са својим тијелом и са својим тјелесним постојањем на земљи, неминовно рађа губитак живота, хтјели ми то или не хтјели. Такво чување живота је увијек осуђено на губитак, јер човјек, на земљи рођен, створен је од праха земаљскога, задахнут је дахом живота и по Божијем промислу, прах се враћа праху, а дах Божији се враћа Oноме који га је удахнуо. Тако да, чување земаљскога живота и уздање у оно што је земаљско и пролазно, ограничавање свога живота на то, сигурно, прије или касније, биће потпуни губитак човјеков и губитак свега онога што он ради, што он дјела и у шта улаже свој живот. Али каже ријеч Господња: ,,Ко изгуби живот свој мене ради, не овога свијета ради него мене ради, мене који сам вјечан, који сам Творац неба и земље, који сам Пут, Истина и Живот, који сам свјетлост вјечна и непролазна која обасјава сваког човјека који долази у овај свијет и свјетлост на коју је призвано све оно што је Божијом руком створено, ко мене ради изгуби живот свој, тај га неће изгубити, него ће га наћи.”

Тај који да свој живот, налази себе не у пролазности него у ономе што је вјечно и што је непролазно. Дакле, тај који губи свој живот он га задобија стоструко више него што га је имао, управо зато што га задобија из руку живога Господа, сједињујући се са Њим и у Њему се погружавајући, у Његову истину, Његову љубав, Његову доброту вјечну, Његову правду и Његову милост и Његово помиловање.

Ево наше четири дјеве Христове новопострижене, Бенедикта, Антонија, Теофанија и Касијана, чуле су ту ријеч Господњу и примиле су је у своје срце и одрекли су се онога што је пролазно, одрекли су се да улажу свој живот у оно што је ништавно и пролазно и уложили су га у оно што је вјечно и непролазно. Попут оних преподобних отаца и матера чија су имена примила ове свете ноћи и који су, од данас па убудуће, њихови небески путеводитељи и покровитељи. Бенедикта је добила за покровитеља Преподобнога Бенедикта Нурсијскога, који је, од своје младости, чувши ову ријеч Господњу, кренуо за Господом и принио себе на жртву миомирну Христу Богу. И зато га је Господ удостојио великих дарова и удостојио га да већ на земљи предокуша тајну вјечне и непролазне свјетлости и да њоме просећује читава покољења и на Западу и на Истоку. Ено га у Субијаку, мјесту гдје се подвизавао, гдје и данас почивају његове свете мошти, око којих се сакупљају, вијековима, душе жедне и гладне његове љубави и његове доброте.

Исто тако и Преподобни Антоније, велики сасуд божанске благодати, божанске доброте у египатској пустињи, који је био учитељ најученијим људима свога времена, јер своје знање није црпио из књига, као што је рекао ондашњим филозофима, питајући их: ,,Шта је старије: разум или књиге?” Он је црпио мудрост Божију из дубина свога бића, сусрео се са живим Господом и постао духовни отац великом учитељу Цркве Божије, Атанасију Великом. Оном који је, као ђакон, учествовао у одбрани вјере православне и имена Христовога на Првом васељенском сабору, а послије њега толико душа је гредило његовим путем и угледало се на његов примјер, све до наше Антоније, која је ове вечери примила њега као свога небеског покровитеља.

Таква је била и царица Теофанија, благословена, која је требала да буде царица у своје вријеме, али ју је Господ изабрао да се зацари Господом, да Њему принесе себе на дар. Пострадавши у току свога живота, заједно са својим мужем Лавом, и принијевши себе Господу на миомирну жртву, зацаривши и завладавши собом, својим страстима и својим жењама, Господ ју је обдарио слободом и у времену и у вјечности.

Таква је била и Преподобна Касијана, велика и богомудра пјесникиња из оних древних времена, чије пјесме и данас појемо, која је такође сабирала и у своме времену, а и послије, многе душе око себе, надахњујући својим живоносним примјером своје ревности и своје љубави према Христу.

Сваки у своје вријеме, и Свети Бенедикт, и Свети Антоније, и Света Теофанија и Света Касијана, служили су Господу у своме времену, по Његовим заповјестима живећи и угодивши Господу, изгубили су живот свој Њега ради. И зато их  је Господ убрајао међу изабранике и изабранице Своје. И нека би Бог дао и нашим новопостриженим сестрама, које имају њих као небеске покровитеље, да и оне у овом нашем времену, које је склоно лажним идолима и лажним учењима, лажним вриједностима, оне су се удостојиле да их Господ изабере, а и оне су изабрале оно што је вјечно и непролазно.

Молитвама Преподобнога Бенедикта Нурсијскога, Светога Антонија Великога, Свете царице Теофаније и Преподобне Касијане, Господе приброј и ове дјеве и дјецу Своју и приведи их у ложницу Твоју. Обдари их ревношћу, крепошћу, здрављем душевним и тјелесним, радошћу непролазном да се радују Изабранику вјечном, да своју радост носе и проносе кроз овај живот на радост Цркве Божије, на радост својих духовних родитеља, на радост свију нас, на радост ангела и архангела, чији образ и лик су примили ове свете ноћи.

Молитвама Преподобнога Силуана Атонскога, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј и спаси слушкиње Твоје и све нас у све дане нашега живота и у вијекове вијекова. Амин.

Транскрипт Данило Балабан

Pin It on Pinterest

Share This