Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Ждребаонику, 18. септембра 2008. године

Све оно што се родило и настало на овој земљи, рођено је и настало је из поста и молитве. Најздравија дјеца која су се рађала кроз историју, не само тјелесно него и духовно, и најумнија дјеца, највећи мудраци, рођени су из поста и молитве. Најдубље мисли, највећа и најдубља сазнања до којих је човјек дошао и најдубље и најсавршеније Богопознање је рођено из поста и молитве. То свједочи праотац Аврам, који је узео на себе крст свој и распео се свијету кроз одрицање воље своје, кроз пост и молитву, ушао је у и задобио обећану земљу. Благодарећи његовом уздржању и испуњењу закона Божијега, њему је Бог, у дубокој старости, подарио сина Исака и учинио га оцем вјерних. Из његових бедара је изашао онај најздравији дио рода људскога, изабрани Божији народ. Прво јеврејски, а онда, кроз њега и преко њега, и преко Христа, који је такође Аврамов изданак по тијелу, сав Божији народ, изабран од свих земаљских народа.

Благодарећи посту и молитви, Свети пророк и Боговидац Мојсије се удостојио да види Бога и да добије Десет Божијих заповјести. Постио је четрдесет дана и четрдесет ноћи, припремио се духовно и тјелесно, очистио себе и чистио себе непрекидно и тек онда је у његовом очишћеном уму и души његовој заблистала истина Божија, свјетлост Божија, слава Божија. И тек је онда он могао да постане законодавац, Боговидац, Богозналац, прималац најсавршенијег закона, Десет Божијих заповјести. Тако и мајка Светог пророка Самуила. Она је постила и пред Господом вапила срцем својим и зато ју је Господ удостојио да изњедри једног од најдивнијих пророка древног времена, пророка Самуила. Тако су се и пророци, три младића, три Отрока у пећи вавилонској, уздржавали, на челу са пророком Данилом. Нијесу хтјели да окусе од хране којом је хтио да их храни цар Навуходоносор, него су јели храну освештану, посну храну, сагласно закону Божијем, па их је Бог сачувао у пећи вавилонској. Исто тако и Сузана, која је избавила свој народ од насиља, кроз уздржање, пост и молитву стекла је велику снагу и моћ, и успјела је читаво царство да метне под ноге своје. Преко сто двадесет хиљада војника су се дали у бјекство, благодарећи управо тој сили Божијој којом се она испунила.

Свети Јоаким и Ана, такође, проводили су дане своје у посту и молитви и Бог их је обдарио рођењем Пресвете Богородице, оне која је Христа Бога родила. А тако, ево, и Захарије и Јелисавета, које данас прослављамо. Управо због поста и молитве, због уздржања и страха Божијега којим су себе прилепили за име Божије, и они су добили тај велики и свети дар, и ако су били у годинама, али је сила Божија засијала кроз њих и дала им плод Јована Крститеља и Претечу, највећег рођеног од жене.

Не каже ли у Јеванђељу да се ,,свака демонска сила изгони једино постом и молитвом“. Велика истина Божија, истина Божија коју познаје и савремена медицина, па се враћа преко разних дијета у суштину, враћа се посту и молитви, као начину и тјелесног оздрављења човјековог, знање које Црква посједује кроз вијекове. Зато и његује пост и молитву Црква од времена апостолских и пророчких, од времена самога Господа, који је постио четрдесет дана и четрдесет ноћи прије него што је изашао на Своју проповјед. И Он се припремио постом и молитвом да би могао да проповједа истину Божију и да буде живи свједок живога Бога на земљи. И тако и Црква Божија, кроз вијекове, призива дјецу своју на пост и молитву. Наша Црква је и посна Црква. И зато, када год се припремамо да узмемо Тијело и Крв Господњу, ми се потрудимо да унутарњим постом, уздржањем од сваке прљавштине ума и душе, да постимо духовно, па се онда потрудимо да постимо и тјелесно средом и петком и у току поста, и тако његујући тај пут светих Божијих људи, пут који једини води истинском Богопознању, себепознању и познању тајни Божијих, истинском здрављу душе и тијела и спасења.

Нека би, молитвама Светога Захарија и Јелисавете, Господ и нас научио да, попут пророка, апостола и светитеља Цркве Божије кроз вијекове, ходимо тим путем поста и молитве, постећи духовно, постећи тјелесно и тако припремајући себе да постанемо једно са Господом, да познамо име Божије, тајне Божије, тајне живота нашег и да задобијемо царство небеско, царство Оца, и Сина и Духа Светога, Бога нашега, коме нека је слава и хвала, у вијекове вијекова. Амин.

Транскрипт Данило Балабан

Pin It on Pinterest

Share This