Izaberite stranicu

На данашњи дан, 16. септембра 1843. године током великог притиска турске војске из Херцеговачког пашалука, због којег  је у том пограничном појасу била распоређена бројна црногорска војска, на другом крају Црне Горе скадарски везир Осман-паша Скопљак са 12.000 војника и артиљеријом кренуо је у поход за преотимање острва Лесендра и Врањине од Црногораца.

Лесендро је уз велике црногорске губитке убрзо пало, а послије њега и Врањина. Том приликом страдао је и Манастир свети  Никола.  Лесендро је мало острво површине око 3.015 метара квадратних на Скадарском језеру, близу Врањине. На њему је 1843. године Његош подигао омању кулу, као предстражу према Турској, због чега је Лесендро често називан „кључем од  језера“. Тврђава је осигуравала неометан риболов и трговину. Након рушења од стране Турака, Његош је тврђаву обновио, повисио зидове и често ту долазио да се одмара. По неким казивањима ту је довршавао и нека од својих дјела. Лесендро је под његовом управом био једанаест година, а послије губитка је остала узречица: “Погибе ка’ Владика за Лесендром”. Турцима је било веома стало до таквог Лесендра, “кључа од Језера” па су га заузели. Његош је у више наврата безуспјешно покушао да га врати у црногорске руке. Осман-паша је заузео Лесендро, у исто вријеме када и Врањину и на њему су Турци направили своје утврђење. Лесендро је поново, тек 1878. године било ослобођено заједно са градом – тврђавом Жабљаком Црнојевића, који су припојени Књажевини Црној Гори. Послије ослобођења од Турака 1878. године, овдје је саграђена оружница са ратним залихама, која је служила до Првог свјетског рата. Изградњом магистралног и жељезничког пута, половином прошлог вијека, Лесендро је претворено у полуострво. Лесендро је данас повезано са Врањином насипом преко кога иду магистрала жељезничка пруга Београд- Бар. Тврђава је, као и Врањина временом изгубила много од изворне љепоте, када је поред њега, 1959. године, прошла магистрала и жељезничка пруга. Лесендро је заштићено непокретно културно добро фортификационе архитектуре од 1949. године.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This