Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија на Светој архијерејској литургији у манастиру Стањевићи, 14. септембра 2018. године, којом је почело обиљежавање великог јубилеја ове древне светиње – 680 година њеног постојања

Ријеч је Светога великога учитеља Цркве Божије, Јована Дамаскина, великога тајновица, пјесника и Боговица, да ничега новога под сунцем нема, осим Господа Бога и Спаса нашега, Исуса Христа и Његовога светога рођења, Његовога живљења међу нама, Његовога присуства у нама, Њега као Дародавца не само пролазнога живота, него Дародавца вјечнога и непролазнога живота, вјечнога смисла свега што постоји, што настаје, што се рађа и што се дешава кроз овај пролазни живот. Ми данас прослављамо Нову годину црквену која има свога смисла, јер она обиљежава даривање природе, коју је Бог створио Својим рукама, нама и свим земаљским створењима. И добро је рекао Ловћенски Тајновидац, који се овдје подвизавао и живио, да је: ,,Рашта је и ошћела нова година у сред зиме, кад јој вријеме није.” Много је значајније обиљежавање ове нове године, древне, прадревне, првога изабранога Божијег народа, која обиљежава нове плодове земаљске које земља рађа за храну и насладу нашу и за храну и насладу свакога земаљскога створења.

Ево, ми прослављамо јединога новога под сунцем, Христа Бога нашега, па ево прослављамо и нову годину доброте Господње, коју је он Својим рођењем запечатио и осветио и кроз њу осветио човјека и људску природу. Прослављамо црквену нову годину у овој светој обитељи, обиљежавајући 680-годишњицу њенога постојања и у право обиљежавајући њену обнову. Ова света обитељ је мјесто гдје су се сабирали, вијековима, људи жедни и гладни Божије правде, Божије љубави и Божије истине, уграђивали се у светињу и многи од њих су овдје пострадали мученички. И од оних који су је окупирали у своје вријеме, и од других, овдје су пострадали и уграђивали се у ову светињу, а нарочито се у њу уградио Никола Стањевић, оснивач ове светиње, прије шест стотина и осамдесет година, а и сви они који су, до нашега оца, старца Димитрија, који је уградио своју младост у ову светињу, сви су они себе уградили и овом светињом себе обнављали. Па, ево, данас и ми обнављамо и памћење свих њих, без изузетка, свих кроз вијекове, који су овдје допирали, који су себе уграђивали у њу, па и они који су је разграђивали и они који су овдје пострадали.

Данас ми обнављамо памћење на све њих, а нарочито на велике њене ктиторе и осниваче и на оне свете митрополите, који су овдје уградили светородну лозу Петровића, све од митрополита Данила, па онда све до митрополита Петра II, Ловћенскога Тајновица. Ово је велики дан за ову светињу, којом почиње и овај научни скуп посвећен њеној историји и свима онима који су се у њу уграђивали. Велики је дан и за братију ове свете обитељи, која се потрудила да се обнавља овом светињом и и даље ће се обнављати, а у исто вријеме настављати да уграђује себе, почевши са оцем Димитријем, у ову светињу и њену обнову. Јер она се сада обнавља, облачи се у своју љепоту и своју красоту, да поново сија својом свјетлошћу ова светиња која је била стогодишња престоница Црне Горе. Веома је значајно да се она обнавља. И дај Боже, да се преко ње и кроз њу, обнови и ово наше смутно вријеме, вријеме лажних идеја и лажних идеологија, убитачних идеологија, умртвљујућих идеологија, да се, преко ове светиње и њене обнове, обнови и памћење и душа Црне Горе, преко оних најдивнијих митрополита њених овдје, Светога Петра Цетињског, Петра II Ловћенског Тајновица, преко краља и господара Црне Горе, Николе I Петровића-Његоша. Дај Боже да се и Црна Гора обнови, да се исцјели од својих рана, не малих, а посебно да се исцјели од свога братоубилачкога духа.

Братоубилачки дух је онај дух против кога се борио Свети Петар Цетињски, и написао је многа писма из ове свете обитељи, мирећи племена црногорска свога времена, која су се међусобно клала и убијала. И дај Боже да тај дух братоубилачки, који је оскрнавио и ову светињу и који је оскрнавио Црну Гору и много шире од Црне Горе и дан данас скрнави, да се зацјели тај братоубилачки дух, који је, нарочито у 20. вијеку, залио братском крвљу Црну Гору. Нећемо да идемо шире од ње, него ми који се овдје налазимо. Па ево, све до наших времена, братоубилачки дух, који се труди да расцјепи духовно и морално биће Црне Горе у ово наше вријеме, можда више него икада. Јер се братоубилаштво рађа, у наше вријеме, кроз богоубилаштво, јер увијек се братоубилаштво рађа од богоубилаштва. Из богоубиства се рађа земаљско оцеубиство. И у древна времена и у ово наше вријеме се то догађа, тај дубински расцјеп бића Црне Горе, који се претвара не само у племенске зађевице, него се претвара и у диобу језика, диобу душе, диобу бића, самосазнања. Покушај стварања новог идентитета, лажног идентитета, идентитета који негира све оно што представља истински и прави идентитет Црне Горе.

Нека би молитвама Светог Петра Цетињскога, Петра II Ловћенског Тајновица, Светога Николе, оснивача ове свете обитељи, овога светога храма Свете Тројице и свих оних који су пострадали у овој светињи и око ове светиње, нека би њиховим молитвама и њиховом вјером ова нова година била пријатна година доброте Господње. Нека би земља рађала и у будућим временима својим плодовима. Нека би се и људска природа рађала и препорађала правим рађањем и препорађањем које се, у право, дарује кроз рођење Сина Божијег Јединородног, Христа Бога нашега, који се дарује кроз јављање Духа Његовога Светога, животворнога, рађање и препорађање великом и светом тајном на којој је утемељена ова светиња и којом се она обнавља и васкрсава из мртвих, светињом Оца, и Сина и Духа Светога, Пресвете Тројице, којима је ова светиња и посвећена и зато је и неуништива. Јер Пресвета Тројица обнавља и, увијек изнова, васкрсава и у вјечности ће васкрснути све оне који су овдје уграђивали себе и васкрсава све оне који се сабирају око ње, који су се сабирали и дарује нови живот и обнову свима, и будућим покољењима.

Света Тројица, којој је посветио свој закон Свети Петар Цетињски, написавши га овдје, који је темељ истинског и правог законодавства Црне Горе, од законодавства цара Јустинијана, преко законодавства Светога Саве, просветитеља и архиепископа српског и свеправославног, овдје је писан законик и она стега којом је стезао око имена Оца, и Сина и Духа Светога, Бога љубави, Свети Петар народ свој и онај законик из 1803. године, законик од тридесет и три члана. То је једини закон који је раван и истовјетан са тридесет и три године земнога живота самога Господа нашега Исуса Христа. То потврђује колико је дубоко био вјеран Христу Богу и Пресветој Тројици Свети Петар Цетињски. Пресвета Тројица, Бог љубави, који обнавља нас, обнавља ово братство, обнавља и дарује нам новину вјечнога живота и који ће и преко овога научнога скупа, који данас ми овдје започињемо, обновити памћење на све оне који су кроз вијекове себе овдје уграђивали, нико од њих неће бити заборављен, и који ће себе уграђивати у ову светињу у будућим временима.

Господу нашем, једино новом под сунцем, Богу љубави, Оцу, и Сину и Духу Светоме, нека је слава и хвала, у вијекове вијекова. Амин.

Транскрипт Данило Балабан

Pin It on Pinterest

Share This