Izaberite stranicu

Постоје људи који остављају дубок траг у срцима нашим.

То су оне лијепе, Божије душе, испрошене од самога Бога и Пресвете Мајке Божије.

У граду Свјетлости, Паризу, стајала је у цркви мајка Милка, пред иконом Мајке Божије. Дванаест година у браку није имала дјеце. Тако је једног дана из свег срца завапила Небеској Царици „Мајко Божија, подари ми дијете, па нека теби служи.“ И услишена је молитва и глас мајчиног срца. Наредне године, 1963. на Св. Сисоја Великог родила се Радина, радост срца нашега, будућа игуманија Јакова.  Још од малена показивала је склоности ка другачијем живљењу. Осјећала „свијет изнад нас“, видјела људе другачијим очима, ослушкивала тихо и нечујно, а пажљиво и кротко. Једном ми је рекла „ Ја сам од 6 година знала шта ћу бити!“ Још тада, као дјевојчица у Паризу срела је велике духовнике, попут Митрополита Амфилохија, тадашњег јеромонаха и владику Атанасија. И ти сусрети су је обиљежили за вјечност. Обиљежили њен живот и даљи животни пут који није био лак, али је био плодоносан. Митрополит Амфилохије и владика Атанасије су у њој разгорјели огањ Божанске љубави и свјетлости. Тако је већ рано, са 13 година ступила у манастир и то гдје друго, него код учитеља и духовника Митрополитовог и владике Атанасија, Св. Авве Јустина Ћелијскога. Пострижена је у расофорну монахињу Филотеју на Благовјести 1981. године руком Његовог Преосвештенства Епископа Ваљевског г. Јована Велимировића ( синовца Св. Владике Николаја Охридског и Жичког ). Тако је млада Филотеја већ дубоко загазила у духовни свијет, поред оваквих духовних горостаса и отаца наше Свете, Саборне и Апостолске цркве. Учила се највећим врлинама које је стекла поред тих Небеских људи, који су били жива слика живога Бога. Имала је благослов Св. Авве Јустина да у почетку чита само Св. Писмо. Читала је и упијала сваку ријеч Божију коју је претакала у свој живот и живот свих нас које је касније срела. Причала ми је … била је на балкону покрај собе у часу Аввиног упокојења на Благовијести 1979. То је био посебан тренутак који је памтила и који је остао дубоко урезан у њеном срцу. 24 године проведене у Ћелијама Ваљевским обликовале су једну једноставну, смирену, одмјерену, кротку, топлу, мајчински брижну, праведну и искрену душу. Све ове особине су је чиниле посвећеницом Божијих тајни. Постала је обиталиште Духа Светога и ризница благодатних дарова Божијих. Пуна и препуна талената, којима је Бог обдарио … од предивног Ангелског гласа, слуха за пјесму и појање, слуха за стране језике, говорила је више језика, читала течно од првих дана црквено – словенски, јер је знала одлично руски, пјевала у хору од 5. године, показивала је вансеријске таленте. Каква је Промисао Божија и колико су недокучиви путеви Његови говори и њен даљи духовни и животни развој и пут који је доводи у Митрополију црногорско – приморску код живога Пророка и духовника оца Јоила Булатовића. У Ћириловцу код Св. Кирила и Методија крај свога духовнога оца и сестара проводи наредних 17 година свог духовног уздизања и истинског живљења. Код оца Јоила је, како ми је то једном рекла „јела тврди хлеб“. Све те дарове, таленте, све то што је дубоко носила у себи још јаче и више је продубила у годинама које је провела у Ћириловцу. Говорила је „ Шта је друго монаштво, него добровољно одрицање и млевење своје огреховљене, старе природе и тежња ка мучеништву савршене љубави голготске. Пут који води у живот и васкрсење.“ Исто је мислила и за брак. Савјетовала је људе и својом пажњом у опхођењу учила да треба савладати своју самовољу и ићи ка послушању према Духу Светоме. Тешко је своју самовољу савладати, али није неизводљиво. Освртала се на искреност и преданост у исповјести и послушности према свом духовном оцу и учитељу. Говорила је „ Слушај свога духовнога оца. Бог ће ти отворити вољу своју свету, кроз Духа Светога, преко твога духовника. Кад имаш кога да слушаш, слушај! Али знај да он неће прећи границу твоје воље. Ти је мораш сама самлети и под ноге ставити!“ Свака њена ријеч, поука била је дубоко саткана, животна, искуствена. Била је узор љубави и оличење смирења. Како то Бог сами уреди пострижена је у малу схиму, као монахиња Јакова, на Преображење Господње 2007. године, на Кључком Тавору руком Митрополита Амфилохија. Цијели њен живот праћен је духовним руководством великог подвижника и оца наше цркве Св. Митрополита Амфилохија. Колико је била везана за њега, видјела сам и осјетила по његовом упокојењу патњу, тугу и сузе њеног срца и душе. Рекла ми је „Митрополит ми је отац, Таса ми је мајка, отац Јоил је душа моје душе!“Тако је Мати била и остала душа наших душа, радост наших срца. Какав је само препород Митрополит донио Црној Гори, посадивши овакве и сличне духовне цвјетове и Дјеве Христове, каква је била Мати Јакова. Она је постала заштитник и радост вјерним Хришћанима, Утјешитељка тужнима и жалоснима, извор милосрђа. Храбра и одважна у свим приликама животним.  Везала нас је за себе, а себе за Христа свим срцем и душом својом и кроз себе за Бога живога и Пресвету Мајку Божију. Мајка над Мајкама, преко Мати наше Јакове , показала је наручје раширено за сваког човјека. Све је вољела једнако. Са истом љубављу, преданошћу и жаром молила се за све нас. Предосјећала и осјећала, по дару Духа Светога патње, туге и муке свакога човјека. Видјевши драги Бог преданост, жртву, а изнад свега и прије свега љубав Мати наше удостојио је Свете игуманске столице. 9. јула 2017. год. у манастиру Св. Јована Владимира краља српскога устоличена је нова игуманија Мати Јакова Танасијевић. По оцу и биолошкој генетици родом из Старога Оногошта, још дубље из Пиве гдје се слави Св. Николај, по мајци из Старе Херцеговине показала се и са генетске предиспозиције, а тек са духовне достојна игуманске столице. Колико је била посвећена и предана својој духовној дјеци, говориле су њене ријечи „Интелект, умна, психичка, духовна уравнотеженост је према унутрашњем дару. Некоме иде брзо, некоме спорије. Када се смиримо онда Дух Свети дела. И тада све иде лако. Све више саосећам са духовницима који прате своја чеда, виде стање, а онда без наметања усмеравају, не поричу слободу. Слобода је чудо“. Говорила је тихо, ненаметљиво, врло проницљиво и јасно, била коректна и конкретна у свему и за све. Њена чиста, префињена екавица са француским шармом чинила је хришћански достојанственом и стабилном, прожета херцеговачким и црногорским ставом, српскога рода нашега. Посебно је вољела и поучавала три велика руска светилника, Св. Серафима Саровског, Св. Варсануфија Оптинског, Св. Амвросија Оптинског. Била је спој Св. Матушке Матроне, Св. Ксеније Петроградске, Св. Јована Кронштатског. Дубоко везана за далеку прошлост није одскакала, нити одударала од ближе прошлости и Св. Серафима Роуза, који је имао посебно мјесто у срцу њеном.  У њеном срцу је било мјеста за све. Од простог, једноставног човјека, земљорадника са села, до високог, образованог интелектуалца. Са свима је причала и према свима се опходила поједнако. Никога није издвајала. Гледала је дубоко у срце човјековo и понирала у душу свих нас. Тако се опходила и према животињама, биљкама, цвијећу, природи. Колико се тек посветила и водила рачуна о уређењу манастирског конака и дворишта. Трудила се и несебично давала у свему. Одлично организована, дисциплинована, радна трудила се да дјецу и омладину добро поучи вјеронауци и покаже им пут  ка истини, вјечном и непролазном Царству Небеском. За то Царство она је живјела и цијели свој живот безрезервно давала. Окупљала је младост око себе. Учила их послушању, раду, смјерности, давању, смирењу, радовању, пјевању… Кроз пјесму коју је много вољела и са омладином у последњим данима свог овоземаљског живота пјевала, осјетила је сву пролазност овог материјалног свијета и суштину покајања, које је сигурни показатељ вјечног и непролазног живота. „Пролази живот и мало траје, а душа треба да се покаје, да буде опет ко што је била Ангелски чиста, Господу мила. Покај се душо, то злата вреди, кајањем само зло се победи…“И побједила је наша Мати Јакова, побједила је и положила, вјерујемо, најтежи испит у животу и после смрти… Засијао је на њеном упокојеном лицу осмјех блаженства и побједе живота, оног вјечног живота над смрћу. Видјела је оно чему је цијелог свог живота тежила и чему се радовала, видјела је свога Господа, онога за кога је живјела. Дивна Дјева Христова показала је јачину вјере, наде, љубави … Она, која ће се вјерујемо по великој милости и доброти Божијој уподобити по 40. дану Ангелског лика и гледања лица Божијега. Она, која ће му пјевати, која ће се радовати и веселити у све дане док је свијета и вијека. Она, коју је отац Блажо с правом назвао „Апостолом Новим Зетским“. Која је проповиједала Јеванђеље Божије, љубав Божију гдје год је била и стизала. Добили смо новог Молитвеника пред лицем Божијим. Заједно са својим оцима Митрополитом Амфилохијем, владиком Атанасијем, Св. Аввом Јустином Ћелијским, својим заштитницима и чуварима Св. Јаковом Зеведејевим, Св. Јованом Владимиром, Св. Петком Римљанком, Св. Кирилом и Методијем, Покровом Пресвете Мајке Божије и под будним оком свог вољеног духовника оца Јоила. Симболика и смисао Божији, који се касније више уочава и види, јесте да је цијели њен живот обиљежен Светим Божијим угодницима вођеним Светом Богомајком. Мати Јакова, коју је послала у овај живот Богородица, њена путеводиљица, пострижена на Благовијести, доносила је радосне и лијепе вијести, напустила је тихо, монашки дубоко са вјером овај живот у данима Великог Госпојинског поста. Пригрлила је у наручје своје, она која је и послала да у овом кратком, али заиста живом вјером испуњеном животу послужи Господу, Мајци његовој, на спасење своје и спасење свих нас. Спремно је срце ваше! Хвала вам, радости наша, на свакој људској, лијепој ријечи, свакој молитвеној помисли, сваком искреном и с љубављу учињеном дјелу. И опростите, драга Мати, ако смо вас било чиме икада ожалостили и растужили. Много тога смо још планирали, о много чему разговарали … али вјерујемо и сигурни смо да ћете нас исто, као и у овом животу, раширених руку сачекати у оном вјечном и непролазном. Срели смо се и завољели за вјечност. До новог сусрета у Царству Небеском, драга наша Мати, Христос Воскресе! Нека вам је вјечна слава и хвала!

„ Нико не може отићи на онај свет, док не раздели дарове! Али до задњега дара који преостане из наследства! Ни један старац, ни духовник, ни бака, ни дека, ни мајка, ни отац, нико! Сви морају наћи обрађену земљу и пресадити дар!“

Мати Јакова – Нема љепше дјевојке у свијету од монахиње, Невјесте Христове!

                                                                                   С љубављу у Христу

                                                                                        ваша Ивана

Pin It on Pinterest

Share This