Izaberite stranicu

Музеј жртава геноцида и Народни музеј у Београду приредили су изложбу поводом обележавања тужне 80. годишњице усташког масакра почињеног над Србима у Пребиловцима.

Наведена поставка представљена је у атријуму Народног музеја у Београду у раздобљу обележавања тужне 80. годишњице тог страшног злочина, а то је од 5. до 8. августа 2021. године.

Изложбу чини столица пребиловачке учитељице Стане Арнаут која је брутално мучена, а потом и убијена од стране усташа, као и фотографије Пребиловаца начињене непосредно након Другог светског рата, као и оне настале крајем осамдесетих и почетком деведесетих година претходног века током процеса ексхумације посмртних остатака жртава из херцеговачких јама, њихове антрополошке обраде, као и сахране.

Ову меморијалну поставку свечано су данас, 5. августа 2021. године, отворили Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду, и Дејан Ристић, в.д. директора Музеја жртава геноцида.

Изложба се реализује на основу недавно потписаног Протокола о сарадњи Народног музеја у Београду и Музеја жртава генцоида.

Почетак Другог светског рата у Југославији и проглашење Независне Државе Хрватске 10. априла 1941. године за 116 српских домаћинстава у херцеговачком селу Пребиловци означио је крај мирног живота. познатог свакодневног живота који су проводили радећи на њивама и пашњацима, уз гусле, прослављајући крсну славу Свети Никола и вежбајући у соколској чети.

Све чешћи упади усташа у село, одузимање оружја, хапшење виђенијих домаћина и наметање присилне конверзије (покатоличавања) најавили су ратне страхоте којима ће бити изложено српско становништво у Независној Држави Хрватској.

Након извршених великих покоља над Србима у јуну и почетком августа у чапљинском и столачком срезу, усташе су ноћу, између 3. и 4. августа 1941. године опколиле и српско село Пребиловце.

После бестијалног мучења у пребиловачкој основној школи „Краљ Милутин“ и силосу за жито у селу Тасовчићу, око 500 мештана Пребиловаца, међу којима 237 деце и 233 жена, бачено је у јаму Голубинка код села Шурманци.

Током августа 1941. године Пребиловчани су убијени на више од 40 стратишта. Уништене су 52 српске породице и угашено 36 огњишта.

Од више од 1000 предратних становника Пребиловаца, остало је 172.

Од генерација, рођених између 1925. и 1941. године, преживело је само неколико дечака.

У Пребиловцима и другим српским селима после Другог светског рата настављен је живот.

Посмртни остаци усташких жртава, по налогу власти социјалистичке Југославије, забетонирани су 60-их година прошлог века у јамама Голубњача у Ржаном долу, Хутово I и II, Бивоље брдо, Видоње код Житомислића, Доњој и Горњој Кукавуши, Голубинки код Шурманаца…

Тек током 1990. и 1991. године организоване су ексхумације жртава у 7 од 13 крашких јама колико је по сведочанствима преживелих било стратишта.

Кости око 4000 убијених Срба свих животних доби положене су у крипту Спомен-цркве посвећене Сабору српских светитеља и Пребиловачких мученика у селу Пребиловци.

Опело је служио патријарх српски Павле.

У јуну 1992. године, у оружаној акцији „Чагаљ“, хрватске ратне јединице у Босни и Херцеговини (ХОС, ХВО) и припадници регуларне војске Републике Хрватске, спалили су село Пребиловце.

Уништене су куће, оскрнављено гробље и минирана Спомен-црква са посмртним остацима убијених Срба од 1941. до 1945. године.

Пребиловци данас имају око 60 становника.

У некадашњој згради основне школе „Краљ Милутин“ обновљена је библиотека која носи име по учитељици Стани Арнаут коју су убиле усташе 1941. године.

Новоизграђени православни храм Васкрсења Христовог освештан је 2015. године. У крипту Храма је положено 7 пронађених од укупно 176 ковчега са посмртним остацима Срба убијених у Другом светском рату.
историчарка Јасмина Трифуновић Тутунов, виши кустос Музеја жртава геноцида

Pin It on Pinterest

Share This