Izaberite stranicu

12. јула 2021. године у Буенос Аиресу, 97-годишња слушкиња Божија Милица, која је дуги низ година била парохијанка Васкрсењског саборног храма јужноамеричке епархије РПЦ, мирно је завршила свој овоземаљски пут.

Рођена 1923. године на Цетињу, у породици Мстистлава Степановича Титова, инжењера из Санкт Петербурга-Петрограда, који је емигрирао у Црну Гору након Октобарског пуча, где је упознао своју будућу супругу која је била ћерка Хрвата и Гркиње, Ану Филиповну Јерговић, која је завршила руски институт те стога одлично говорила руски.

Породица је имала три ћерке. Најстарија је Милица, најмлађа Марија, а средња Вера, која је касније постала мајка оца Владимира Скалона. Након завршене средње школе у ​​престоном граду Црне Горе, са 17 година удала се за Василија Радовића и са супругом отишла да живи у Хрватску. Тамо је Милица предавала руски језик у Загребу пре Другог светског рата, али је доласком комуниста у Југославију побегла са супругом из ове земље, прелазећи Алпе пешке.

Две године њихова породица је живела у Паризу у великој оскудици, а после рата су затражили визу за две државе: Сједињене Америчке Државе и Аргентину, па која им прва буде додељена. Притом сувише желели да дођу у Аргентину, јер су Миличини родитељи и обе њене сестре већ отишли тамо ​​годину дана раније.

Тако их је Господ и упутио, те су се супружници 1950. године укрцали на пароброд за Буенос Аирес, доносећи са собом две машине за плетење из Швајцарске, које су их издржавале 24 године, имајући трикотажни атеље. 1973. године умире отац, Мстислав Степанович, а Милица се са Василијем, се сели код рођака у Чикаго, где су такође радили 15 година. Када су дошли до година за пензију, одлучили су да се врате у Југославију, где је Василије умро, а Милица је остала сама јер нису имали деце. Тада се 2007. године, на позив Вере Скалон, 84-годишња старица поново сели у Аргентину.

Милица Мстиславовна је била дубоко религиозна особа. Усрдно се молила, редовно читала Свето писмо. Увек је покушавала, кад год је то било могуће, да помогне потребитима. Такође је обилно даривала храм Божији, а то је увек чинила у тајности, тражећи да се не открива њено име име као донатора. Последњих година Милица је већ била врло слаба, ретко је могла да иде у цркву, али ју је тада у њеном дому посећивао Његово преосвештенство Владика Јован.

Била је блиска и са незаборавним Митрополитом Амфилохијем (Радовићем), са којим је била у контакту током његових посета Аргентини.

Опело је служено 14. јула у Васкрсењском саборном храму. Милица Мстиславовна сахрањена је на британском гробљу, одмах иза гроба протојереја Владимира Скалона.

Светли лик ове благочестиве жене, заувек ће остати у нашим срцима.

Помолимо се да је Господ настани у Царству небеском! Вечан јој спомен!

извор: иглесиаруса

превод са руског: Тијана Лекић

Pin It on Pinterest

Share This