Izaberite stranicu

На данашњи дан, 23. јуна 1611. године енглеског истраживача Хенрија Хадсона, који је први испитао источне обале Гренланда и ријеку Хадсон, побуњена посада његовог брода “Дискавери”, с осморицом присталица, оставила у Хадсоновом заливу, гдје су потом сви умрли од глади и зиме.

Хенри Хадсон је енглески истраживач и поморац. Током четири путовања истраживао је Сјеверни ледени океан, покушавајући да открије морски пут из Европе у Азију преко Арктика, при чему је открио и Хадсоново море и Хадсонов мореуз. Московска компанија у Енглеској је унајмила Хадсона да нађе сјевероисточни пролаз до Кине. Хадсон је путовао 577 наутичких миља јужно од Сјеверног пола и открио је Јан Мајеново острво, па се вратио кући у септембру. Јан Мајеново острво је касније постало дио Норвешке. У то вријеме се претпостављало да пошто Сунце сија шест мјесеци на сјеверним ширинама да ће се лед отопити, па да ће бродови моћи да плове сјеверним путевима до Кине и острва са зачинима. Енглези су тада били у сукобу са Шпанцима и Холанђанима око трговачких путева. Хадсон се искрцао на Свалбарду, а касније је ту нађен угаљ, а развио се и китолов. Хадсон је покушао други пут, али сада је настојао да иде уз сјеверне обале Русије. Дошао је до Нове Земље, па је био присиљен да се врати. Холандска источноиндијска компанија га је одабрала да нађе источни пролаз до Азије. Речено му је да плови око Сјеверног леденог океана сјеверно од Русије у Пацифик па одатле до Далеког истока. Хадсон није могао да настави путовање због леда, који је препријечио пут. Чули су били неке гласине, па су покушали да нађу југозападни пролаз кроз Сјеверну Америку. Прешли су Атлантик и дошли су до залива Чесапик и Делавер. Хадсон је коначно закључио да не постоји водени пут кроз пола Сјеверне Америке до Пацифика. Због тога је кренуо сјеверно у њујоршку луку и наставио ријеком Хадсон, па се морао вратити, када је ријека постала уска. Југозападни пролаз није ни ту нашао, јер такав није ни постојао. Током путовања Хадсон је трговао са домороцима и добијао је крзна и шкољке. Његово путовање је омогућило Холанђанима да полажу право на то подручје и на трговину крзнима у том подручју. Нови Амстердам и Менхетн су постали главни градови Нове Холандије 1625. године. Хадсон је 1610. године добио енглеску подршку за још једно путовање. Са својим новим бродом Дискавери кренуо је сјеверно и дошао је до Исланда, до југа Гренланда и онда се окренуо око јужног врха Гренланда. Слиједећи јужну обалу пролаза дошао је до Хадсоновог залива. Ту је неколико мјесеци уцртавао у мапу и истраживао источне обале. У новембру је лед заробио брод у Џејмсовом заливу, па је посада морала да нађе мјесто гдје да презими. Када се лед отопио у пролеће 1611. године Хадсон је намјеравао да настави са истраживањима, али посада је тражила да се врате кући. Посада се побунила, послали су Хадсона, његовог сина и седам, Хадсону лојалних, чланова посаде у малом отвореном чамцу. Нијесу им дали ни храну, ни воду ни оружје. Хадсона нико више није видио, иако су постојале тврдње да је виђен на ријеци Отави. Од побуњене посаде само су се осморица вратила жива кући. Ухапшени су, али нико од њих није био кажњен за Хадсонову смрт. Енглески морепловац и истраживач Хенри Хадсон постао је први Европљанин који је открио острво Менхетн, и први који је нацртао мапу тог острва. Занимљиво је да је по њему добила име ријека Хадсон која протиче кроз Њујорк.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This