Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија изговорена у манастиру Острогу, на Тројичиндан, 3. јуна 2012. г:

Силазак Духа Светога на Апостоле и на творевину Божију је пуноћа свих празника – све што се догађало од настанка свијета, па до тога дана када је Дух Свети у виду огњених језика сишао на прве Христове ученике, све се то сабрало у тај догађај.

Већ на првим страницама Откривења Божијег помиње се Дух Свети. Па се каже: У почетку створи Бог небо и земљу. А земља бјеше без обличја и пуста, и додаје Свети пророк Божији, и Дух Божији дизаше се над водом (1 Мој. 1, 1-2). А онда се послије тога говори како је Бог ријечју својом створио све што је створио: И рече Бог … и би (1 Мој. 1, 3) – у тим ријечима пророка Мојсија не само што се указује на велику тајну: да је Бог Отац небески Творац неба и земље, да је Он створио у почетку све, него се и указује да је створио Ријечју својом. Људи Старога Завјета нијесу могли разумјети сву пуноћу те тајне, те Ријечи којом Бог све ствара. Требало је да дође Нови Завјет, требало је да се роди Христос од Пресвете Дјеве и Духа Светога, па да онда љубљени ученик Христов, Јован Богослов запише оне ријечи: У почетку бјеше Ријеч и Ријеч бјеше у Бога и Ријеч бијеше Бог. (Јн. 1, 1). И да дода: Све је кроз њу постало што је постало, и без ње ништа не постаде што је постало (уп. Јн. 1, 3).

Дакле, та Ријеч која се помиње на почетку Откривења, коју помиње боговидац Мојсије није просто ријеч у уобичајеном смислу него је Ријеч, Логос вјечни Божији, који се открива и дарује као Јединородни Син Божији, рођен – као што исповједамо у исповједању вјере – прије свих вјекова од Оца, а у времену рођен од Духа Светога и Пресвете Дјеве. Дакле, Ријеч којом Бог ствара овај свијет је вјечна Ријеч Бога Оца изњедрена од искони у Богу Оцу и рођена од Духа Светога и Пресвете Дјеве у времену.

Као што нам се у Новом Завјету преко Христа Господа открива тајна самога Слова Божијег, Ријечи Божије, Логоса Божијега кроз кога је све постало, тако нам се кроз Његове ријечи, а нарочито кроз овај велики и страшни догађај силаска Духа Светога открива који је то Дух који се носио над водама, над творевином; који је загријевао онај хаос који је створио Бог у почетку, који је загријевао ту творевину и сва бића, да би топлином Његовом, да би силом Његовом, све настало ни из чега и примило биће. Да би се силом Његовом створила сва љепота творевине, и да би у исто вријеме израсла бића, створења на земљи и у мору и у ваздуху и на копну, да би настао овај свијет и овај живот. Да је то Дух Свети, којим дише све што дише, којим живи све што живи, који је Цар небески, па Му се ми и молимо, и ту молитву нарочито читамо на овај велики свети празник: „Царе небески, Утјешитељу, Душе истини, који си свуда и све испуњаваш, Животодавче, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке прљавштине и сваке нечистоте…“ Да је то Дух Свети Животворни, којим је Господ рођен, којим се рађа све што се рађа – Ријечју Божијом, али и Духом Светим. Па ако је Духом Светим рођен Господ од Пресвете Дјеве, то значи да ни једно рођење, ни једно зачеће било ког створења на земљи не може бити без дејства Духа Светога Животворнога.

Тај Дух Свети је онај Дух кога је Господ обећао својим ученицима, рекавши да их неће оставити саме када оде из овога свијета него да ће им послати Духа Утјешитеља, који ће их увести у сваку истину. Тим Светим Духом су дисали и говорили, и света слова Божија записивали Свети Божији Пророци. Надахнути Духом Светим Животворним су откривали тајне свога времена и збивања, а у исто вријеме су указивали и на оно што ће се догодити. Треба прочитати пророка Мојсија, пророка Данила, пророка Језекиља, Исаију, Јеремију, пророка Јоила, из чијег пророштва читамо одељак уочи овога светога празника, читамо и из светога Језекиља одломак уочи овога светога празника, јер оно што је Пророк записао је управо било предуказање онога што ће се догодити на овај велики свети дан. Дух Свети се јавио и у виду голуба на ријеци Јордану кад је Господ крштаван. Сиђе голуб на Господа – Дух Свети је сишао на Господа у Јордану, и чуо се глас Оца небескога: Ово је Син мој љубљени, њега послушајте (уп. Мк. 1, 11).

Три земљотреса историје

И кроз све ријечи древних Пророка провијава и указује се и предуказује на ту велику тајну Оца и Сина и Духа Светога, па ће рећи један од Светих отаца, Григорије Богослов, да историја свијета и човјека личи на три земљотреса: први земљотрес је откривење и јављање Бога Оца, који ни из чега створи све што постоји, који је открио јасно да је Бог Творац свијета, да је један Бог и да само у једног Бога треба вјеровати, јер је Он рекао: Ја сам Господ Бог твој, немој имати Богова осим мене (уп. 2 Мој. 20. 2, 3). У тадашњем мору многобоштва и паганства само је изабрани Божији народ ту велику истину схватио и прихватио и њоме живио, јер му је то откривено преко боговидца Мојсија. Дакле први земљотрес, прво откривење неизрециво је управо било то што се догодило на гори Синајској, када се Мојсије срео са Господом, када је чуо и Његово име: Ја сам онај који јесам – Јахве (2 Мој. 3, 14), а у исто вријеме указано је преко Мојсија на ону велику и свету тајну Ријечи Божије, кроз коју све настаје. Ово се дарује и открива у другом земљотресу – у рођењу Христовом од Пресвете Дјеве, када су се потресли небо и земља, када се отворила утроба Пресвете Дјеве и када се Син Божији Јединородни у Витлејему родио и када су се чуле оне пјесме: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк. 2, 14). И све оно што је записано у Светим књигама новозавјетним је само опис личности и дјела Господа Исуса и свега онога што је везано за Његов живот овдје на земљи, до Његовог распећа и Његовог васкрсења и Његовог вазнесења.

И сада, ево трећега земљотреса – страшнога земљотреса откривања свих оних истина које су откриване кроз вјекове, откривања да Бог јесте Отац небески, да Бог има Сина Јединородног, рођеног прије свих вјекова од Њега, али да Бог има и Духа Светога Животворнога, кога је Син обећао да ће послати да би увео људе у сваку истину. Управо овај дан је дан јављања и откривења Духа Светога, када су се по Христовом налогу и обећању Његовом сабрали на Сиону ученици Његови, она прва хришћанска заједница – сабрани као што смо и ми данас сабрани после толико вјекова у овом светом храму – и када се чуо шум у виду дувања тихога вјетра и када је у виду огњених језика на свакога присутнога сишао огањ Духа Светога. Када су они – просвијетљени и освијетљени, погружени у великој светој тајни, њоме очишћени и Светим Огњем испуњени – почели да говоре разним језицима, па су се дивили они који су се сабрали за тај празник Педесетнице, древни празник изабранога Божијег народа, на који су се сабирали људи из разних крајева: од Азије до Арабије, до Рима ондашњег великог царства, сви су били сабрани ту на том мјесту и задивљени како сад ти неписмени, полуписмени рибари јудејски говоре њиховим језицима, откуда њима то знање! Није било до човјека то знање и мудрост него је управо Дух Свети Животворни проговорио кроз њих, и тим силаском Духа Светога установљена је пуноћа Цркве Христове, Цркве Божије. То је тренутак када је Дух Свети сабрао прву заједницу утврдио је својом силом, својом мудрошћу је испунио, својим откривењем и својим јављањем и када је Црква Божија кренула у овај свијет да се проповједа, кад су се Свети Апостоли напојили воде живота и онда су кренули и да друге напајају водом живота, а то јесте управо Дух Свети, истина Божија, сила Божија којом је Црква испуњена. Зато се Дух Свети назива и душом Цркве, јер све оно што се у Цркви догађа се догађа Духом Светим, силом Духа Светога Животворнога сишавшег нам у пуноћи управо на овај свети дан, када су се с једне стране откриле све тајне овога свијета и заблистале у свјетлости Духа Светога, и када се открила у пуноћи тајна Свете Тројице – Отац и Син и Дух Свети.

Живот Цркве – печат дара Духа Светога

То је дакле био трећи земљотрес, који је тада започео и који тече до данас, јер је Дух Свети присутан у свијету и у нама, Дух Свети, који призива све који су жедни и гладни истине Божије, живота вјечнога и непролазнога, да се напоје те воде и тога живота и да се сви саберу око имена Христовога, које је изнад сваког имена, и да постану сједињени с Њим; да се крсте у име Оца и Сина и Духа Светога, и да приме у себе и тајну Оца и тајну Сина и тајну Духа Светога. Зато ми, крштавајући се, испуњујемо ту велику и свету тајну заповјест Христову, и крштавамо се у име Оца и Сина и Духа Светога, облачимо се у Христа – као што и пјевамо на крштењу: „Ви који сте се у Христа крстили у Христа сте се обукли“ – и ту се обликујемо по лику Онога који нас је створио, по лику Бога Оца у тајни светога крштења и примамо печат дара Духа Светога, у чему и јесте пуноћа Светога крштења.

Дакле све оно што се открило, јавило, догодило у Новом Завјету кроз Христово рођење и кроз силазак Духа Светога, све се то догађа са нама и у нама – и у нама се Христос рађа, и ми се облачимо у Христа и примамо лик Онога који нас је створио и примамо Духа Светога, јер тајна Миропомазања је такође за свакога од нас појединачно тај свети печат, тај силазак Духа Светога, који је сишао на данашњи дан на Свете апостоле, а онда силази сваки пут изнова на Цркву свакој Тајни коју вршимо у Цркви Божијој, а првенствено у Тајни крштења, па онда и у свим другим Светим тајнама, а нарочито у Тајни светога Причешћа, јер на Светој литургији ми призивамо Духа Светога да сиђе на нас и на наше дарове и да претвори хљеб у Тијело Христово а вино да претвори у Крв Христову. И догађа се на свакој Светој литургији оно што се догодило у Новом Завјету, оно што се догодило са Пресветом Дјевом – сваки пут силом Духа Светога се тијело Христово и крв Христова дарују нама, исто оно тијело које се родило од Пресвете Дјеве и крв Господња. Силом Духа Светога у Тајни светога причешћа ми примамо у себе Господа и тиме се освећујемо и причешћујемо на очишћење душе и тијела и на живот вјечни и непролазни. Зато, дакле, овај дан јесте пуноћа свега што се догађало и све историје свијета и човјека, пуноћа откривења тајни Божијих овоме свијету и најдубље истине на којој почива све и сва и која прожима све што постоји – истине о једноме Богу у Тројици постојећем, и у Тројици јављеном и прослављеном у Оцу и Сину и Духу Светоме.

Господу, Пресветој Тројици, Богу нашему који се јавио и открио у тајни Оца и Сина и Духа Светога и у пуноћи својој се јавио на овај свети Тројичиндан, нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.

Преузето из „Светигоре” бр.  226, Педесетница 2013.

Pin It on Pinterest

Share This