Izaberite stranicu

На празник када наша Света Црква прославља свој рођендан, 20. јуна 2021. године, на Тројичиндан, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија којом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин, уз саслужење протојереја-ставрофора Далибора Милаковића, протојереја: Миладина Кнежевића, као и протођакона Владимира Јарамаза.

Током Свете литургије, пастирском празничном бесједом обратио се началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин.

У почетном дијелу свог пастирског обраћања, прота Мирчета се осврнуо на суштину прослављања Тројичиндана:

“Данас је велики празник, велика слава и радост зато што прослављамо и зато што учествујемо у једном од највећих догађаја наше вјере. А то је долазак Светога Духа на апостоле. Ово је рођендан Цркве. А Црква је наша духовна мајка, па кад је њена слава и празник онда је то наш празник јер смо ми њена дјеца.”

У даљем обраћању он се осврнуо и на многе називе овог великог празника, који се везују за различити контекст, било религијски, историјски:

“Многи су називи ово празника. Педесетницом га називамо зато што се збио педесет дана након Васкрса. Али, овим називом називао се и празник који су Јевреји славили сјечајући се примања Закона на Синају, када је Мојсије на Синају добио двије таблице на којима су биле записане Божије заповјести. А славио се и празник жетве, који се славио педесет дана након њиховог највећег празника – Пасхе”. Овај празник дакле има и старозавјетну предисторију. Он је и наша Педесетница пошто га славимо 50 дана након наше нове Пасхе – Васкрсења.”

Прота Мирчета је подсјетио да се на Силазак Светог Духа на Апостоле тог дана у Јерусалиму у први мах крстило три хиљаде људи, што је овај празник учинило рођенданом Цркве:

“Овај празник зовемо и доласком Светога Духа на Апостоле, зато што су се педесет дана од Васкрсења, ученици Христови окупили у Јерусалиму чекајући обећање Исусово да ће им послати Утјешитеља, Духа истине, како се и догодило, након чега су апостоли просто рибари проповједала по Јерусалиму на разним језицима, а након бесједе апостола Петра, крстили се у први мах три хиљаде људи.”

“Овај празник се назива и Тројичиндан – Тројице. Један од Свете Тројице, Дух Свети сишао на Цркву. Никад не заборавимо да ми вјерујемо у Бога који је и један, али је и тројичан. Који је један Бог у три лица: Отац, Син и Свети Дух.
Зато ми славимо тога Бога на данашњи дан, зато што је Дух Свети сишао на апостоле и извршио пуноћу Христове службе. И од тада па до данас почива на Цркви и у Цркви”, нагласио је он.

У другом дијелу пастирског слова, протојереј Мирчета Шљиванчанин је указао на тројичност Бога као крунски доказ Бога као бескрајне и вјечне заједнице љубави:

“Ми вјерујемо у једног Бога који је тројичан, који је вјечна заједница љубави. У Његово име се крштавамо, том Вјером живимо, том Вјером се надахњујемо. Бог је вјечна љубав, а ти нам свједочи да је Бог Света Тројица. Јер да је Бог самац, једна личност како би онда могао бити љубав и кога би уопште волио прије постања свијета? Међутим, ако Бог постоји одувијек као тројица, прије постања свијета као заједница вјечне љубави то нам показује да је наш Бог љубав јер три лица Свете Тројице се воле међусобно.”

“Духом Светим дише Црква, њиме живе хришћани. Сјетите се како је Свети старац Серафим Саровски говорио: ,,Циљ хришћанског живота је стицање Духа Светога. Јер кад стекнемо Духа Светога, онда су са нама и Син и Отац јер је то Света Тројица једносушна и нераздјељива”, подсјетио је прота Мирчета.

Отац Мирчета је посебно нагласио на чињеницу да свако добро, свако надахнуће и подстрек ка добри и добру управо долази од Духа Светог:

“Кад год помислимо да кренемо у Цркву и пођемо, то нас Дух Свети на то призива. Кад год се молимо Богу, Духом Светим то чинимо. Кад год међу нама влада љубав Дух Свети је међу нама. Кад год чинимо добра дјела, то чинимо Духом Светим. Кад год као Хришћани мислимо добро, чинимо добро, идемо ка добру, радимо добро – радимо Духом Светим. Кад год смо у љубави и добру међу нама је Дух Свети. Насупрот томе, кад год чинимо лоше, кад год гријешимо, кад год се свађамо, кад год се раздјељујемо жалостимо Бога Духа Светога и Он од нас одлази. Зато чувајмо заједницу Духа Светога јер Црква је Тијело Христово и заједница са Духом Светим.”

“Важно је да као црква, као народ Божији чувамо то јединство, да живимо тим јединством, јер кад год нарупимо то јединство, онда смо у опасности да духовно умремо јер без Духа Светога нема живота. Бог је увијек са нама, и кад ми нећемо Он је ту да нам каже да без Њега ми не можемо живјети. Али, ми људи често окрећемо лица и срца  своја од Духа Светога мрзећи се, завидећи, чинећи лоше другима, али, Дух Свети нас подстиче на покајање, подстиче нас да опростимо”, бесједио је прота Мирчета.

Напослијетку он је указао на битност чувања јединства како у Цркви, тако и опште-народно, будући да по његовим ријечима различитости не смију бити повод нашег раздјељивања и међусобних свађа, јер у томе нема живота.

“Нека Бог да да чувамо јединство Светога Духа, да сачувамо јединство Цркве, да чувамо јединство народа, да наше различитости не буду повод нашег раздјељивања, међусобних свађа, него да увијек пробјегавамо благодати Духа Светога и да знамо да за нас хришћане нема живота без саборности и јединства”, закључио је протојереј Мирчета Шљиванчанин.

Борис Мусић

 

Pin It on Pinterest

Share This