Izaberite stranicu

Недеља Светих отаца Првог васељенског сабора литургијски прослављена у Сурчину

Слово о Преподобном Јустину Ћелијском казивали су протојереј-ставрофор др Александар Средојевић и др Невена Пјевач

У седму недељу по Васкрсу, у којој се слави спомен Светих отаца Првог васељенског сабора одржаног у Никеји (325), 13. јуна 2021. године, у цркви Преподобне мати Параскеве у Сурчину Свету литургију служио је протојереј Страхиња Голијан, архијерејски намесник земунски.

После Свете литургије одржано је изузетно промишљање о Преподобном Јустину Ћелијском. Надахнуто су говорили протојереј-ставрофор др Александар Средојевић и  др Невенка Пјевач, вероучитељица, мр теологије. Уважене госте је поздравио отац Страхиња Голијан.

Приповедање о Преподобном Јустину Ћелијском такво је било као да је живи Светитељ Јустин управо ту са приповедачима и народом, храбри их као што је храбрио кроз живот ове приповедаче. О сусретима, живој речи, о нераскидивој духовној вези са Божјим угодником, слушало се без даха и све Јустиново, све Светог Владике Николаја Охридскг и Жичког, све Светога Саве и свих Светих и свих предака стало је у сат и по времена, данас, на овом месту, у срце верног народа. Захваљујући Високопреподобном архимандриту игуману великореметском Стефану, издања изабраних мисли Јустина Ћелијског које је приредила Невенка Пјевач, данас су стигла у руке благоверног народа.

 

Сећање на Преподобног оца Јустина (Поповића) (1894-1979)

Протојереј-ставрофор др Александар Средојевић

У Енциклопедији Православља је записано да је отац Јустин један од  „највећих  подвижника, мислилаца, богослова и духовних вођа у православној историји Срба, настављач великог просветитељског дела Светог Саве и Епископа Николаја Жичког у двадесетом веку, и вероватно у двадесетпрвом веку, па чак и више од тога – он је савест Српске и читаве Православне Цркве и народа свога времена“.

– После Другог светског рата оцу Јустину није било допуштено од нове атеистичке власти да предаје на Богословском факултету, а сам факултет је 1952. године искључен из састава Универзитета и остављен на бригу Цркви. Отац Јустин је 1948. отишао у манастир Светог архангела Михаила у Ћелије код Ваљева, где је био конфиниран, више пута саслушаван и малтретиран,од комунистичких власти, понекад и у животној опасности. На све то је отац коментарисао: „Црв прогони црва…“

– У манастирској тишини, усамљен у ваљевским планинама, отац Јустин се посветио научном богословском раду, више пута одбијајући да се прими епископског достојанства. У Ћелијама је написао око 40 томова разних дела – богословских, философских, патристичких, хагиографских, литургијских… Ту је и завршио свој овоземаљски живот на исти дан када је угледао светлост Сунца, на Благовести 1979. године.

– Отац Јустин је „светац и богослов васељенске Цркве Христове“!. По свом богословском продирању у тајне Цркве Христове он стаје раме уз раме са Светим Јованом Дамаскином и Светим Григоријем Паламом, а по снази произношења јеванђелске истине громовит је као Свети Јован Златоусти и Свети Николај Српски.

Савет оца Јустина

 „Богу се треба молити стално, поготово у невољама, у искушењима, на путу, у дому, ван њега – Господе помилуј, Господе опрости, Господе помози. У парохији и ван ње треба посећивати болне, ожалошћене, унесрећене и чинити милостињу.“

Азбучник богочовечних мисли Аве Јустина

Невенка Пјевач

Из превирања душе Аве Јустина, у непрекидном трагању за Богочовеком, себекувању и самораспињању, испитујући све тајне и неба и земље, Ава Јустин је изнедрио небројене богомисли. Мисао Авина бритак је мач духовни. За сваку је рекао да није вредна ако се не извије у богомисао, у вечну и богочовечанску мисао. У њима нема компромиса. Стога је у њима све од Богочовека, за Богочовека и по Богочовеку.

„Ево пристајем да за сваку реч – не, за свако слово које сам написао, а нема у себи кап православне ревности и варницу љубави, одтамнујем по годину дана у овом и у оном свету. (22.319)“ Ава Јустин

 Зорица Зец

 

Pin It on Pinterest

Share This