Izaberite stranicu

На данашњи дан, 10. јуна 1878. године  у Призрену је одржана скупштина албанских првака са Косова и Метохије, Сјеверне Албаније и Македоније – Призренска лига, која је себи ставила у задатак да отпочне политичку акцију у интересу турске власти. Одмах су упутили меморандум владама Велике Британије, Њемачке и Аустроугарске које иначе нијесу биле наклоњене Црној Гори и Србији и од њих тражиле да Берлински конгрес заустави територијално ширење ове двије књажевине на рачун територија на којима живе Албанци. По завршетку Конгреса они су организовали отпор припајању плавско гусињске области Црној Гори. Британска влада је преко својих дипломата на Балкану веома пажљиво пратила сва дешавања у Косовском вилајету послије завршетка Берлинског конгреса. Разлог за то треба тражити у чињеници да је овај вилајет улазио у састав европског дијела Турске, а с обзиром на то да је британској империји било веома стало до одржавања територијалне цјеловитости и интегритета Турске, њој је било веома важно да тамошња ровита ситуација не доведе у опасност опстанак турске државе. Стање у вилајету и уопште у Старој Србији постало је несносно по Србе након завршетка грчко-турског рата 1897. године, и све више је попримало размјере свеопште анархије.

Албанска лига као инструмент у реализацији албанског националног програма није била аутохтоног карактера већ се налазила у служби остваривања интереса Турске односно очувања њеног интегритета и власти на Балкану, али и важан елемент у реализацији стратешких циљева великих европских сила, а прије свега Аустро-Угарске и Велике Британије на Балканском полуострву. Лига је представљала један од облика манипулације Албанаца у вођењу балканске политике великих сила у предвечерје Берлинског конгреса. Када је Призренска лига почела да се одмеће од Порте, и отворено супротставља турским властима и поставља иредентистичке захтјеве пред Србију и Црну Гору, односно све више истиче захтјеве за пуном аутономијом и независношћу од Порте, неминовно је морало доћи до сукоба. Сматрајући да она представља клицу националне, општеалбанске и антитурске политичке снаге у Албанији, Порта га је оружаним средствима сузбила априла 1881. године.

Велика источна криза дала је наду многим народима на Балкану и могућност успјешног остваривања њихових националноослободилачких циљева. Слично су реаговали и Албанци. Управо је у периоду између Санстефанског мира и Берлинског конгреса отворено албанско питање које ће убрзо прерасти у једно од најзначајнијих питања са којима ће се суочити европске силе и њихове дипломатије. Отпор Албанаца примјени одредби Берлинског уговора, који ће они артикулисати кроз дјеловање Призренске лиге, биће узрок нестабилности и извор нових криза у годинама које су долазиле. Циљ формирања Лиге је био да се оружаним путем онемогући нарушавање територијалног интегритета и суверенитета Турске. Суштински, била је то организација која је у себи је садржавала залагање за очување исламског и турског државног идентитета. Турска је Призренску лигу држала под контролом и користила је за остваривање својих интереса на Балкану послије завршетка Берлинског конгреса, на међународном плану, тачније као отпор реализацији територијалних одредби Берлинског уговора у корист Србије, Црне Горе и Грчке.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This