Izaberite stranicu

Изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и изабрани Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служили су данас, на празник Светих цара Константина и царице Јелене са свештенством Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.

На данашњи дан 1999. године Митрополит Јоаникије је управо у овој светињи примио епископски чин на хиротонији којом је началствовао блаженопочивши Патријарх српски г. Павле са више архијереја СПЦ.

Данашњем литургијском сабрању присуствовали су премијер Здравко Кривокапић, министри Весна Братић и Александар Стијовић, као и градоначелник Будве Марко Бато Царевић

Новоизабраном Митрополиту црногорско-приморском се у име цетињског свештенства, свештеномонаштва и вјерног народа пред почетак Литургије обратио ректор Богословије Светог Петра Цетињског протојереј-ставрофор Гојко Перовић који је рекао да му из пунога срца и душе жели добродошлицу.

“Иако сте ви скоро одавде као наш пастир, наш сабрат пошли на Свети архијерејски сабор Српске православне цркве и тако се збило и по вољи Божјој десило оно што су наша срца очекивала и од Бога молила, а то је да добијемо новога Митрополита црногорско-приморскога. А ево, да будем до краја искрен у име свих нас, да то будете баш ви”, рекао је ректор Цетињске Богословије.

Додао је да је Бог уредио да Митрополит Јоаникије наследи трон који је својом мудрошћу узвисио његов претходник блаженога спомена Митрополит Амфилохије.

“Морам овдје да истакнем да се сјећам да је скоро у историји Српске православне цркве у Црној Гори био један Митрополит Јоаникије који је наслиједио великог Митрополита из Мораче. Тај морачки Митрополит је био касније и Патријарх српски, а тај Митрополит Јоаникије који га је наследио био је велики мученик и на своје срце и на своје тијело примио метке братске мржње. То је једна потресна, велика историја Крста Господњега овдје на овим просторима. Али, Богу хвала, за разлику од њих двојице светога живота и блаженог спомена, ви сте већ двадесет година на епископском трону у Црној Гори и Бог је уредио да у овом животу Цркве у Црној Гори, и прошле године током литија ви већ примите, не, Богу хвала, никакве метке, али несугласице и ријечи братске мржње, велико искушење у Црној Гори. На такав трон сједате следујући Светом Петру Цетињском, следујући мучеништву Светог Јована Крститеља, да то мучеништво које је до данас било само роди великим плодовима”, казао је о. Гојко Перовић.

Након причешћа вјерних Митрополит Јоаникије је у ахипастирској бесједи рекао да у Цетињском манастиру имамо велики и неописиви благослов: честицу Часнога Крста Господњега и руку Светога Јована Крститеља у ћивоту Светога Петра Цетињскога.

“Заиста смо толико почаствовани, али то је ово мјесто, опјевано и свето, нечим заслужило. Заслужили су наши преци, али не знам да ли ћемо и ми заслужити. Надамо се у заслуге наших предака да ће због њих и нас Господ помиловати”, рекао је Владика.

Говорећи о Светом цару Константину, рекао је да је у питању велика личност у историји уопште, посебно у историји Цркве.

“А када се неко забиљежи у историји Цркве, он ту засигурно остаје за сва времена. И остаје и у овој световној историји. А он је познат и у црквеној и у световној историји и по томе што је потписао Милански едикт, прије седамнаест вјекова”, подсјетио је он.

Подсјетио је да је до тада хришћанство било гоњена религија.

“А по Миланском едикту свака вјера треба да буде слободна. Још, дакле, хришћанство у вријеме цара Константина није постало државном религијом – то је било тек у вријеме цара Теодосија. Али, ово је хришћанима било довољно: да њихова вјера буде слободна и да слободно могу богослужити и Богу се молити и исповиједати своју вјеру свуда и на свакоме мјесту. И друга ствар је, мање важна, али опет значајна, да све оно што припада некој вјери нико нема право да дира – ни држава нити било ко други”, рекао је изабрани Митрополит црногорско-приморски.

Господин Митрополит је казао да је тиме успостављена разлика и раздвојеност свјетовне и духовне власти.

“Али, то опет не значи да оне не могу сарађивати и радити заједно на добро народа, на добро хришћана и на добро свих осталих, ма којој вјери припадали. Нажалост, још увијек, макар код нас овдје, то није заживјело. Надамо се да ће то учинити наше власти. Ево га овдје господин премијер, и министри, који су вјерујући људи. Драго нам је да су са нама људи који су смијенили бивши режим, који је показао примитивизам. Морам то рећи тако, јер су се дрзнули, не само да прекрше Милански едикт који је у темељу европске цивилизације, него и основну људскост и поштење”, нагласио је Митрополит Јоаникије.

Митрополит Јоаникије је казао да није случајно што Црква цара Константина и царицу Јелену зове равноапостолним.

“Јер су они дали слободу хришћанству, постали велики ктитори. И од тада хришћанство живи новим животом. И од тада се хришћанство укључује у све токове живота и оплемењује цио живот. И из хришћанства је исцвјетала једна јединствена култура. А ту, наравно, прије свега мислим на источно хришћанство и на хришћанство у нашем српском народу. Оно је изњедрило велике личности: светитеље, ставараоце, књижевнике, војсковође, ратнике. Они су бранили своју отаџбину и свој народ, и жртвовали се за своју вјеру и за свој народ. Међу њима су многи и многи из Црне Горе, из Србије и из других српских земаља. А то је све наша заједничка историја”, поручио је Митрополит Јоаникије.

Рекао је да је ово посебан дан.

“Изабрани Епископ будимљанско-никшићки Методије и ја као изабрани Митрополит црногорско-приморски смо се први пут сабрали овдје, заједно са свештенством и са народом, у присуству наших нових власти да се на овом светом мјесту, поред ћивота Светога Петра Цетињскога, на славном и опјеваном Цетињу да молитве Богу узнесемо”, казао је он.

Владика је указао и на значај обновљене Цетињске Богословије за Цетиње, Црну Гору и за цијелу Српску православну цркву.

“Њени ђаци су данас свештеници и епископи на цијелој јурисдикцији Српске православне цркве, на свим континентима. И то нам је веома драго”, казао је Владика Јоаникије.

Додао је да је њему посебно данас велика радост што тачно на 22. годину од његове епископске хиротоније има част да служи у Цетињском манастиру.

“И да се присјетимо и тога догађаја који је у мом животу заиста кључни, када је дошао Његова Светост блаженог спомена светопочивши Патријарх Павле са архијерејима и са нашим блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем овдје да изврше епископску хиротонију у вријеме бомбардовања, у најтежем времену. Али, крст носити нама је суђено. И хвала Богу што је велики Божји угодник Петар Други Петровић Његош, Митрополит црногорски нас упутио како треба да живимо и своју вјеру свједочимо. Његове су ријечи: Васкрсења не бива без смрти. То је, заправо, његово исповједање вјере православне. То је исто оно исповједање које су имали и свети апостоли и Свети цар Константин и свети мученици, јер је, заиста, тек права и пуна вјера она која је спремна на страдање”, закључио је Митрополит Јоаникије.

Благосиљан је и славски колач, а онда је на крају богослужења изабрани Епископ будимљанско-никшићки г. Методије Митрополиту Јоаникију пожелио добродошлицу “кући својој”.

“И хвала Богу што нас је после оног Великог петка који нас је задесио у јесење и зимске дане, и изгуба који нас је задесио престављењем блаженопочившег Митрополита Амфилохија, у ове радосне и вашкршње дане обасјао васкршњом свјетлошћу и новим васкрсењем и вашим доласком овдје, у ову кућу из које ви на неки начин нисте никад ни одлазили”, рекао је Владика Методије.

Рекао је да жели да као што је пазио и чувао народ у Будимљанско-никшићкој епархији исто тако чува и народ у Митрополији.

“Који је један и двоједан, јер је то исти народ. А поготово у овоме граду Цетињу, да га некако својом архипастирском и благом руком помилујете и чувате и да му ране лијечите и да га приведете кроз све ове светитеље који нас овдје подржавају све ове године, Христу Богу нашему, васкрсломе, коме се надамо, да ћемо се једнога дана, не више у овоме стању трпљења и подвига у ком проводимо дане на овој земљи, него у стању тријумфа и небеске радости  сви окупити и прославити Оца и Сина и Светога Духа у вјекове вјекова”, рекао је Владика Методије.

Радосав Рајо Војиновић

Фото: Јован Д. Радовић

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This