Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Недељу мироносица, 3. маја, 2020. љета Господњег у манастиру Ждребаоник код Даниловграда:

Христос Воскресе – Ваистину воскресе!

Ако си и у гроб сишао Господе, адову силу си разорио, пјевамо свету пјесму ових светих дана и додајемо како је Господ васкрсао из мртвих и у исто вријем јавио се женама мироносицама рекавши Радујте се, а онда и својим осталим ученицима и апостолима, више пута после васкрсења. Значајно је да је прво Јосиф Ариматејски, који је био Његов тајни ученик, дошао са страхом код Пилата да тражи да му даде да скине Њега са Крста и да га сахрани. Дакле, дошао Јосиф Ариматејски, а нијесу дошли апостоли, ни један од њих није дошао. Послије тога су прве дошле Пресвета Дјева  и жене мироносице које су и пратиле Његово распеће, биле близу када је Исус био разапињан и када је рекао својој Мајци: Ево ти сина, упутивши је на Јована Богослова, Његовог вољеног ученика, а њему: Ево ти мајке!

Послије тога, ујутро рано, прва се појавила и била на гробу, како је записано, Марија Магдалина, а онда набавивши миро да Га помажу, дошле су, по другом јеванђелисти, жене мироносице, испуњене страха и трепета,  бринући се ко ће им скинути камен са гроба. И погледавши видјеше да је камен био одваљен. И видјеле су младића поред чело главе Његове који им је рекао: Тражите Исуса Назарећанина? Није овдје, него је, као што је и рекао својим ученицима, васкрсао и јавите то другим ученицима. Оне, престрављене у страху и трепету, у том тренутку нијесу имале храбрости да то кажу. Међутим, Марија Магдалина је срела Господа код гроба па ће рећи Господу, мислећи да је он баштован: Кажи ми гдје си Га положио? И када је Господ ослови по имену: Марија, она познаде да је то сам Господ: Рави! Али Он јој рече: Немој ме се дотицати још нијесам одлазио Оцу моме и Оцу вашем, иди јави ученицима! И тада је Марија Магдалина јавила. И први су дошли са страхом и трепетом Петар и Јован неповјеровавши. Онда се Он поново јавио дванаесторици док су биле затворене двери па и они Му нијесу повјеровали запањени, иако им је говорио прије Његовог распећа да ће се то догодити. Онда се јавио и Томи када су били сви сабрани по други пут, пошто је Тома, који није био на првом сабрању, рекао да неће вјеровати док се не дотакне рана Његових. И Господ благословивши их рече: Мир вам! Ево, Тома, дотакни се рана мојих. И он се дотакао Његових рана и онда је исповиједио: Господ мој и Бог мој!: А Господ му је рекао: Блажен си што си опипао и видио и исповиједио, али блаженији ће бити они који не видјеше, а повјероваше! И тим ријечима је Господ потврдио да ће сви они који ће послије његовог Вазнесења на небо повјеровати у Њега не видјевши Га, као што га видио Тома и жене мироносице и остали апостоли тјелесно, бити Његови свједоци до краја свијета и вијека и посвједочити Га.

Међу Светим женама мироносицама, по Светом Григорију Палами, била и мајка Пресвета Богородица, јер је било најприродније да Она прва дође на гроб свога Сина. Међутим, Свети јеванђелисти нијесу то записали, да не би Јевреји казали да је мајка из туге измислила причу о Синовљевом васкрсењу, али су записали свједочанство других жена мироносица које су се радовале и посвједочиле Га. Марија Магдалина је стигла до тадашњег римског императора и прва му однијела црвено јаје као свједочанство Христа васкрслога. И од тада, благодарећи њој, кроз вјекове, сви хришћански народи за овај свети празник фарбају јаја у црвено као свједочанство Њега васкрслога и потврђује се та историја и радују се жене мироносице кроз вјекове Господу од Дјеве рођеном и од Духа Светога и васкрсломе из мртвих.

И показује се кроз сву историју да су мироносице увијек биле вјерније Господу, и прије других су у Њега повјеровале. И као што је било у вријеме првих мироносица, наставило се и до наших дана.  И у најтежим временима гоњења Цркве Божије многе жене мироносице, хришћанке, монахиње, широм православних земаља остајале су вјерне Господу, пострадавши за Његово име и посвједочивши Га. И то је велики знак и велико знамење. Пресвета Дјева и жене мироносице су оне које су и када је разапет Господ остале близу Његовог распећа и прве дошле на Његов гроб, и биле и остале живи свједоци Његови до наших времена. И ви монахиње сте наследнице жена мироносица, првих Христових ученица, које настављате то свето дјело. Својим животом и дјелом, вјером, својим срцем и умом и душом, приносећи себе Њему на дар, свједочите Њега васкрслога, а Он вас радује својом вјечном и непролазном радошћу и јавља се у срцима вашим и води вас путем који води у живот вјечни, пролазећи искушења. Јер, као што каже Св. Исак Сирјанин, они који пролазе искушења и претрпе их, иду путем Господњим, путем Христовим, путем којим су ходили сви Свети Божји људи кроз вјекове, не скрећући са тога пута. А Он јесте пут истина и живот, Господ је сам за себе рекао и такав је био и остао. Ко за Њим ходи, ко иде Његовим путем, он заиста иде путем вјечнога и непролазнога живота, задобија живот вјечни и непролазни, задобија вјечно и непролазно Царство Божје и вјечно и непролазно човјеково достојанство.

И Црква Божја која кроз вјекове носи Његов крст, Црква свједока Христових од Јосифа Ариматејског до жена мироносица, Светих апостола који су се покајали због свога одрицање и понијели Његов крст и крстили се Његовим крштењем и пострадали мученички за Њега, као и сви они који се крштавају у име Његово, облаче се у Христа и носе Његов крст, задобијају вјечно и непролазно Царство и достојанство. Ходе са Њим као јединим Спаситељем, јединим искупитељем, јединим дародавцем и овога пролазнога живота, ходе за Њим кроз кога је све постало што је постало, без кога ништа не постоји што постоји, који је уградио своју словесност, своју мудрост у свеукупно творевину своју, а човјека створио по своме лику и по своме подобију, да би онда човјек и људска природа били примљени од Њега.

Не само што је човјек створен лику и по подобију Божијем него је сам Бог Логос, јединородни Син Божији примио људску природу, рођен од Духа Светога и Пресвете Дјеве, и тиме људску природу од пролазне и смртне претворио у храм Духа Светога, узнио је на Небеса и сједи са десне стране Бога Оца. А Његово богочовјечанско стање Бога Сина, оно је стање на које је призван човјек и човјечанство. Дакле, призван је на то стање вјечно и непролазно, на то стање Христове природе, људске природе која је сједињена нераздјељиво и неразлучно са божанском природом и вазнијела се на небеса и призива собом свако људско биће у ту радост непролазнога Царства Божијега.

И тако кроз вјекове догађа се оно што се догодило и са првим ученицима који су посумњали, који су се одрицали Христа па се враћали. Тако кроз сву историју до наших времена има оних који сумњају у Христа и Његово васкрсење и рођење, у Њега као Бога савршенога и савршенога човјека, а има и оних који Га свједоче заједно са Јосифом Ариматејским и женама мироносицама, са првим ученицима покајницима који Га свједоче кроз вјекове.

Свједоци опипљиви и до наших времена су свети Божји људи и њихове свете мошти, као што су и мошти Светога оца нашег Арсенија, наследника Светога Саве, које почивају у овој светињи Божијој.

Његове свете мошти које су испуњене тим небеским даром, испуњене силом Духа Светога и освештане. И опипљиви су свједок, заиста, да је Христос васкрсао јер кроз Његово васкрење, кроз примање Тијела и Крви Господње у Светој тајни причешћа, живљења по заповјестима Христовим, освећују се људске кости и тијело. Људска душа узлази на небеса, а тијело остаје као живо свједочанство живога Господа. Такав је наш Св. Василије Острошки, Св. Петар Цетињски, Св. Симеон Дајбабски, Св. Стефан Пиперски, Св. Арсеније, Св. Јован Владимир… Они које је Господ овдје послао су живи свједоци живога Господа и силе Његове, силе Оца и Сина и Духа Светога – Бога нашега.

Нека би Бог и нас удостојио да будемо свједоци својим дјелима, својим животом, својим богољубљем и својим братољубљем, попут дивних светих свједока кроз вјекове. Нека би Господ и нас удостојио да ходимо за Њим као путем истином и животом и да побјеђујемо сва искушења која нас сналазе овдје на земљи, да би задобили вјечно и непролазно Царство Оца и Сина и Духа Светога – Бога нашега, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова, амин!

 

 

Pin It on Pinterest

Share This